![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Bosnia_and_Herzegovina_location_map.svg/langsr-640px-Bosnia_and_Herzegovina_location_map.svg.png&w=640&q=50)
Босанске пирамиде
From Wikipedia, the free encyclopedia
Босанске пирамиде је псеудоархеолошки[1] термин који се користи за низ природних геолошких формација које се називају „флатиронима“[2] у близини места Високо у Босни и Херцеговини, северозападно од Сарајева, а пре свега за брдо по имену Височица (смештено на 43° 58′ 40″ N 18° 10′ 38″ E), које је доспело у средиште пажње међународне јавности у октобру 2005, након опсежне медијске кампање, чији је циљ било промовисање квазинаучне теорије да је дело људских руку и да представља највећу древну пирамиду на Земљи.
Европско удружење археолога је у децембру 2006. овим поводом издало саопштење у коме се каже: Ова превара представља сурову обману необавештене јавности и нема места у свету истинске науке.[3]
Брдо Височица, висине 213 , под којим се налази средњовековни град Високи, некада је било настањено и обликом приближно подсећа на пирамиду. Идеју да оно представља древну грађевину објавио је металски радник, предузетник, контроверзни доктор социологије и самопрокламовани истраживач Семир Османагић који је у то време био настањен у Хјустону, Тексас, САД. Његова каснија ископавања на овој локацији су открила наводни поплочани улаз и тунеле, као и камене блокове и древни малтер, којим је према његовим тврдњама некада била прекривена ова наводна грађевина.
Османагић је такође изнео тврдње да је у ископавању учествовао међународни тим археолога из Аустралије, Аустрије, Ирске, Шкотске и Словеније.[4]
Упркос томе, многи археолози на које се Османагић позива тврде да нису пристали да учествују у наводним истраживањима и да никада нису били на локацији.[5] Ископавања су почела у априлу 2006, и обухватала су и опсежне земљане радове којима је циљ био преобликовање брда, тако да подсећа на степенасту пирамиду Маја.[2]
У јуну 2016. године отворен је "Парк Равне 2" у долини брда Равне са ботаничким вртовима и медитацијским платформама.[6] Туристички промет помогао је привреди Високог, којег годишње посјети десетине хиљада туриста.[6][7]