Веслање (спорт)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Веслање је појединачни и екипни спорт на води, у којем појединац или више њих који се налазе у чамцу покрећу чамац у којем седе снагом својих мишића преко полуга која се зову веслима.[1] Весла су дугачке полуге која на једном крају имају рукохват, док други крај који је шири и пљоснатији (лопата) улази у воду. Веслачка такмичења зову се регате. Веслање је стандардни олимпијски спорт, а врло је популаран и као академски спорт, посебно раширен на универзитетима у Уједињеном Краљевству и САД.
Веслање је један од најстаријих олимпијских спортова. Иако је било на програму за игре 1896. године, трке се нису одржале због лошег времена.[2] Мушки веслачи се такмиче од Летњих олимпијских игара 1900. Женско веслање је уврштено у олимпијски програм 1976. Данас постоји четрнаест класа чамаца који се такмиче на Олимпијским играма.[3] Поред тога, управно тело овог спорта, Светска веслачка федерација, одржава годишње Светско првенство у веслању са двадесет и две класе чамаца.
На шест континената, 150 земаља сада има веслачке федерације које учествују у овом спорту.[4] Главна домаћа такмичења одржавају се у доминантним веслачким нацијама и укључују трку чамаца и краљевску регату Хенли у Уједињеном Краљевству, Првенство Аустралије у веслању у Аустралији, регату Харвард-Јејл и главну Чарлсову регату у Сједињеним Државама, и краљевску канадску Хенли регату у Канади. Многа друга такмичења често постоје за трке између клубова, школа и универзитета у свакој нацији.