Бомбардовање Београда (1941)
немачко бомбардовање Београда у Другом светском рату / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бомбардовања Београда у Другом свјетском рату, такође познато и као Операција Одмазда (њем. ) или Операција Казна,[lower-alpha 1] било је њемачко бомбардовање Београда у априлу 1941, у знак одмазде за војни пуч којим је свргнута влада која је потписала Тројни пакт. Бомбрадвоање се догодило у првим данима осовинске инвазије на Југославију током Другог свјетског рата. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) располагало је са само 77 савремених борбених авиона за одбрану Београда насупрот стотина њемачких ловаца и бомбардера који су напали у првом таласу рано 6. априла. Три дана прије, капетан ваздухопловства Владимир Крен је пребјегао Нијемцима, откривајући им локације више војних средстава и шифре ЈКРВ.
Бомбардовање Београда | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дио Априлског рата | |||||||||
![]() | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
![]() |
![]() | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Александер Лер Волфрам фон Рихтхофен |
Душан Симовић Боривоје Мирковић | ||||||||
Јачина | |||||||||
234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона) | |||||||||
Жртве и губици | |||||||||
10 авиона[1] |
15 авиона[1] 2.274 људи[2], међу којима и Франц Куловец |
Још три таласа бомбардера напала су Београд 6. априла, а наредних дана напади су настављени. Напади су довели до парализе југословенског цивилне и војне команде и контроле, као и до разарања инфраструктуре Београда и много цивилних жртава. Копнена инвазија почела је неколико часова раније, а ваздушни напади су вршени и на аеродроме ЈКРВ и друге стратешке цивиљеве широм Југославије. Међу цивилним циљевима били су Народна библиотека, која је до темеља изгорјела заједно са неколико стотина хиљада књига и рукописа, као и Београдски зоолошки врт.
У знак одмазде због инвазије на Југославију, која је капитулирала 17. априла, британско Краљевско ратно ваздухопловство је извршила два бомбардовања Софије, која је касније учествовала у парчању Југославије. Вишег официра Луфтвафеа одговорног за бомбардовање, генералоберста Александера Лера, Британци су изручили Југословенској армији, а послије времена проведеног у војном затвору у Београду, осуђен је на смртни казну због ратних злочина, дијелом и због учешћа у бомбардовању Београда. Владимир Крен је ухапшен 1947. под неповезаних оптужбама за ратне злочине који су проистекли из његове касније службе као команданта Зракопловства Независне Државе Хрватске. Изручен је Југославији ради суђења, а осуђен је по свим тачкама оптужнице и погубљен 1948. године. У Земуну је 1997. подигнут споменик у знак сјећања на погинуле пилоте у одбрани Београда. Бомбардовање је драматизована у књижевности и филму.