Биполарни афективни поремећај
Ментални поремећај / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манично-депресивна психоза или биполарни афективни поремећај (лат. ) је поремећај расположења карактерисан поновљеним епизодама повишеног расположења, повећане енергије и активности (манија или хипоманија) и депресије.[5] Биполар је озбиљни здравствени поремећај са великим бројем оболелих, као и са високом стопом морталитета. Хроничан је и тежак поремећај када је реч о менталним поремећајима. Сматра се једним од већих здравствених проблема од јавног значаја из више разлога:
- Високе превалентности депресије (која је најчешћи поремећај у општој популацији).
- Тежине последица (у највећем броју случајева (67%) депресије али и маније (односно хипоманије) су рекурентне или хроничног тока.
- По правилу увек штети интерперсоналним односима, социјалним контактима и професионалном функционисању.
- Релативно често (код 10 до 15 процената пацијената са униполарном депресијом) се завршава суицидом (ако се на овај број дода и симптом униполарне маније па се добије чист биполар, ова бројка је готово дуплирана).
- Неретко се јавља удружено са другим менталним поремећајима и телесним болестима и повећава укупни морбидитет и морталитет.
Кратке чињенице Биполарни афективни поремећај, Компликације ...
Биполарни афективни поремећај | |
---|---|
Много људи спада у уметнике, од којих се за Винсента ван Гога верује да је боловао од биполарног афективног поремећаја.[1] | |
Компликације | Суицид, самоповређивање[2] |
Време појаве | 25 година[2] |
Типови | Биполарни поремећај тип I, Биполарни поремећај тип II, остали[3] |
Узроци | Средински и генетски утицаји[2] |
Фактори ризика | Породична историја, злостављање деце, дуготрајни стрес стрес[2] |
Слична обољења | Хиперкинетички поремећај, поремећаји личности, схизофренија, злоупотреба супстанци[2] |
Лекови | Литијум, антипсихотици, антиконвулзанти[2] |
Фреквенција | 1–3%[2][4] |
Затвори