Бајт-код
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бајт-код, познат и под именом p-код (преносиви код) је врста скупа инструкција намењених за ефикасније извршење операција софтверског интерпретатора. За разлику од изворних кодова које људи могу да читају, бајт-код чини скуп нумеричких кодова, константи и референци (углавном су то нумеричке адресе) који шифрирају резултате рашчлањавања и семантичких анализа ствари попут типа, области дејства, као и потпрограма постојећих програма. Они омогућавају много боље преформансе од директне интерпретације изворног кода.
Назив бајт-код потиче од сета инструкција који садржи оперативни бајт у којем су постављени разноврсни параметри. Бајт-код се у програмском језику може користити да би се упростила интерпретација, или да би се смањила зависност хардвера или оперативног система омогућавајући истом коду да може да се покрене на различитим платформама. Бајт-код често може или да обавља улогу виртуалне машине (интерпретатора) или да се убаци у машински код ради бољих перформанси.
Пошто се инструкције бајт-кода технолошки обрађују кроз софтвер, могу бити комплексни, и поред тога свакако захтевају традиционалне инструкције хардвера; виртуалне стек машине су врло честе, мада су изграђене и виртуалне машине регистрацију података.[1][2] Слично као и код објектних датотека, одређени делови кода се смештају у различите фајлове, али се заједно активирају приликом извршавања операција.