Новчаница

Новчаница или папирни новац углавном је правоугаони, двострани папир који је издат према закону одређене државе. Представља износ новчане јединице и платно средство. Новчаница или банкнота представља један од главних елемената помоћу којег функционише данашњи финансијски систем злоупотребе природних ресурса. Настала је као меница, односно исправа на основу које је њен доносилац или власник могао преузимати новац и друге драгоцености из за то овлашћених институција (најчешће банака), да би се с временом претворио у најпопуларније средство плаћања, односно валуту у савременом свету. Скупа с кованицама, новчанице чине готовину, односно новац. Док се кованице, са изузетком специјалних комеморативних издања, у правилу користе за мање, дотле се новчанице користе за више новчане износе.^[1][2]

Новчанице номинале 50 и 100 евра

Новчанице номиналне вредности 5000 у различитим валутама. (Амерички долар, ЦФА франак, јапански јен, италијанска лира и француски франак)

Националне новчанице су често - али не увек - законско средство плаћања, што значи да их судови морају признати као задовољавајућу исплату новчаних дугова.^[3] Историјски гледано, банке су настојале да осигурају да увек могу исплате клијенте у кованицама када су представљене новчаницом за плаћање. Ова пракса „подржавања“ новчаница нечим суштинским је била у основи током историје централних банака које своје валуте подржавају у злату или сребру. Данас, већина националних валута нема подршку у племенитим металима или робама и имају вредност само путем декрета. Изузев емисија велике вредности или драгоцених метала које се не циркулишу, кованице се користе за новчане јединице ниже вредности, док се новчанице користе за веће вредности.

Кодекс Хамурабијевог закона 100 (око 1755–1750. п. н. е.) предвиђао је отплату зајма од дужника повериоцу према распореду са роком доспећа наведеним у писаним уговорним одредбама.^[4][5][6] Закон 122 је прописао да депонент злата, сребра или друге покретне имовине на чување мора све предмете и потписан уговор о кауцији предочити нотару пре него што депонира предмете код банкара, а Закон 123 је прописао да је банкар не сноси било коју одговорност из уговора о јемству ако је нотар порекао постојање уговора. Закон 124 је предвиђао да депонент са уговором о кауцији овереним код нотара има право да откупи целу вредност свог депозита, а Закон 125 је прописао да је банкар одговоран за замену депозита украденог док је у њиховом поседу.^[7][8][6]

У Кини за време династије Хан, задужнице су се појавиле 118. п. н. е. и биле су направљене од коже.^[9] Рим је можда користио постојану лагану супстанцу као задужницу 57. године, примерак које је пронађен у Лондону.^[10] Међутим, наводно је Картагина издала новчанице на пергаменту или кожи пре 146. п. н. е. Отуда је Картагина можда најстарији корисник лаганих меница.^[11][12][13] Прва позната новчаница први пут је развијена у Кини током династија Танг и Сонг, почевши од 7. века. Њени корени били су у трговачким признаницама депозита током династије Танг (618–907), јер су трговци и велетрговци желели да избегну масивни и тешки ковани новац од бакра у великим комерцијалним трансакцијама.^[14][15][16] Током династије Јуан (1271–1368), Монголско царство је усвојило новчанице. У Европи, појам новчаница је први пут уведен током 13. века заслугом путника попут Марка Пола ,^[17][18] а европске новчанице су се појавиле 1661. године у Шведској.

Види још

• Кованица

Референце

1. An overview of the security features Архивирано на сајту (12. октобар 2013), Swiss National Bank (page visited on 11 October 2013).
2. „Legal Tender Guidelines”. British Royal Mint. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 2. 9. 2007.
3. „Legal Tender Guidelines”. British Royal Mint. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 2007-09-02.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Hammurabi (1903). Превод: Sommer, Otto. „Code of Hammurabi, King of Babylon”. Records of the Past. Washington, DC: Records of the Past Exploration Society. 2 (3): 75. Приступљено 20. 6. 2021. „100. Anyone borrowing money shall... his contract [for payment].”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Hammurabi (1904). „Code of Hammurabi, King of Babylon” (PDF). Liberty Fund. Превод: Harper, Robert Francis (2nd изд.). Chicago: University of Chicago Press. стр. 35. Приступљено 20. 6. 2021. „§100....he shall write down... returns to his merchant.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. Hammurabi (1910). „Code of Hammurabi, King of Babylon”. Avalon Project. Превод: King, Leonard William. New Haven, CT: Yale Law School. Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 20. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. Hammurabi (1903). Превод: Sommer, Otto. „Code of Hammurabi, King of Babylon”. Records of the Past. Washington, DC: Records of the Past Exploration Society. 2 (3): 77. Приступљено 20. 6. 2021. „122. If anyone entrusts to... have committed an offence.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. Hammurabi (1904). „Code of Hammurabi, King of Babylon” (PDF). Liberty Fund. Превод: Harper, Robert Francis (2nd изд.). Chicago: University of Chicago Press. стр. 43. Приступљено 20. 6. 2021. „§122. If a man give... it from the thief.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. „NOVA - The History of Money”. pbs.org.
10. „Ancient Roman IOUs Found Beneath Bloomberg's New London HQ”. 2016-06-01. Приступљено 2018-06-09.
11. Jones, John Percival (1890). Speeches of J.P. Jones: Money and Tariff, 1890-93 (на језику: енглески).
12. Moulton, Luther Vanhorn (1880). The Science of Money and American Finances. (на језику: енглески). Co-operative Press. стр. 134.
13. Wells, H. G. (1921). The outline of history, being a plain history of life and mankind. New York: The Macmillan Company.
14. Ebrey, Walthall & Dominican Republic (2006), стр. 156. harv грешка: no target: CITEREFEbreyWalthallDominican_Republic2006 (help)
15. Bowman (2000), стр. 105.
16. Gernet (1962), стр. 80.
17. William N. Goetzmann; K. Geert Rouwenhorst (1. 8. 2005). The Origins of Value: The Financial Innovations that Created Modern Capital Markets. Oxford University Press. стр. 94. ISBN 978-0-19-517571-4. „The Mongols adopted the Jin and Song practice of issuing paper money, and the earliest European account of paper money is the detailed description given by Marco Polo, who claimed to have served at the court of the Yuan dynasty rulers.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
18. Marco Polo (1818). The Travels of Marco Polo, a Venetian, in the Thirteenth Century: Being a Description, by that Early Traveller, of Remarkable Places and Things, in the Eastern Parts of the World. стр. 353—355. Приступљено 19. 9. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

• Atack, Jeremy; Passell, Peter (1994). A New Economic View of American History. New York: W.W. Norton and Co. ISBN 978-0-393-96315-1.
• Bowman, John S. (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-2311-1004-4.
• Ebrey; Walthall; Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 978-0-6181-3384-0.
• Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0720-6.
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 5, Part 1. Cambridge University Press. ISBN 978-0-5218-7566-0.
• Mockford, Jack (2014). "They are Exactly as Banknotes are": Perceptions and Technologies of Bank Note Forgery During the Bank Restriction Period, 1797-1821 (PDF) (PhD). University of Hertfordshire.
• Alvarado, Ruben, Follow the Money: The Money Trail Through History, Wordbridge 2013.
• Dean, Austin. China and the End of Global Silver, 1873–1937 (Cornell UP, 2020).
• Del Mar, Alexander. (1885). A History of Money in Ancient Countries from the Earliest Times to the Present. London: George Bell & Sons. 0-7661-9024-2
• Eichengreen, Barry, and Peter Temin. The gold standard and the great depression (National Bureau of Economic Research, 1997) online.
• Eichengreen, Barry J., and Marc Flandreau, eds. The gold standard in theory and history (Psychology Press, 1997).
• Jacob Goldstein (2020). Money: The True Story of a Made-Up Thing. Hachette Book. ISBN 978-0316417198.
• Irigoin, Alejandra. "The end of a silver era: the consequences of the breakdown of the Spanish Peso standard in China and the United States, 1780s-1850s." Journal of World History (2009): 207-243. online
• Jevons, W. S. Money and the Mechanism of Exchange. (London: Macmillan, 1875),.
• Menger, Carl, "On the Origin of Money"
• Richards, R. D. Early history of banking in England. London: R. S. King (1929).
• Sehgal, Kabir (2015). Coined: The Rich Life of Money and How Its History Has Shaped Us. Grand Central Publishing. ISBN 978-1455578528.
• Weatherford, Jack. The History of Money. (New York: Crown Publishers, 1997).
• Benn, Charles (2002). China's Golden Age: Everyday Life in the Tang Dynasty. Oxford: Oxford University Press. 0-19-517665-0.
• Guo, Junning (2010). The need to put Song history in the proper perspective. China Social Science Report. Архивски индекс на сајту
• Bol, Peter K. "Whither the Emperor? Emperor Huizong, the New Policies, and the Tang-Song Transition", Journal of Song and Yuan Studies, Vol. 31 (2001), pp. 103–34.
• Bowman, John S. (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press.
• Ch'en, Jerome. "Sung Bronzes—An Economic Analysis", Bulletin of the School of Oriental and African Studies (Volume 28, Number 3, 1965): 613–626.
• Cheng, Mingsheng (2009), Research on Song consumer prices, Beijing: People's publishers.
• Ebrey, Walthall, Palais, (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company.
• Ebrey, Patricia Buckley (1999). The Cambridge Illustrated History of China. Cambridge: Cambridge University Press. 0-521-43519-6 (hardback); 0-521-66991-X (paperback).
• Elvin, Mark (1973). The Pattern of the Chinese Past. Stanford University Press.
• Embree, Ainslie Thomas (1997). Asia in Western and World History: A Guide for Teaching. Armonk: ME Sharpe, Inc.
• Fairbank, John King and Merle Goldman (1992). China: A New History; Second Enlarged Edition (2006). Cambridge: MA; London: The Belknap Press of Harvard University Press. 0-674-01828-1
• Friedman, Edward, Paul G. Pickowicz, Mark Selden. (1991). Chinese Village, Socialist State. New Haven: Yale University Press. 0-300-05428-9.
• Gernet, Jacques (1962). Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276. Stanford: Stanford University Press. 0-8047-0720-0
• Glahn, Richard (2016), The Economic History of China: From Antiquity to the Nineteenth Century
• Goldstone, Jack A. (2002). "Efflorescences and Economic Growth in World History: Rethinking the "Rise of the West" and the Industrial Revolution", Journal of World History 13(2), 323-89.
• Hartwell, Robert M. (1962). "A Revolution in the Iron and Coal Industries During the Northern Sung, 960–1126". Journal of Asian Studies, 21(2), 153-62.
• Hartwell, Robert M. (1966). "Markets, Technology and the Structure of Enterprise in the Development of the Eleventh Century Chinese Iron and Steel Industry". Journal of Economic History 26, 29-58.
• Ji Xianlin (1997) History of Cane Sugar in China, 7-80127-284-6/K
• Jones, Eric L. (2000). Growth Recurring: Economic change in world history. University of Michigan Press (with second edition introduction).
• Kelly, Morgan (1997). "The Dynamics of Smithian Growth". The Quarterly Journal of Economics 112(3), 939-64.
• Liu, William Guangling (2015), The Chinese Market Economy 1000-1500, Albany: SUNY Press, ISBN 9781438455679
• Lo, Jung-pang (2012), China as a Sea Power 1127-1368
• McDermott, Joseph P.; Shiba, Yoshinobu (2015). „Economic change in China, 960-1279”. Ур.: Chaffee, John; Twitchett, Denis. The Cambridge History of China. 5.2.
• Maddison, Angus (2007). Chinese Economic Performance in the Long Run, second edition, revised and updated, 960 - 2030. Development Centre of the OECD.
• Mino, Yutaka and Katherine R. Tsiang (1986). Ice and Green Clouds: Traditions of Chinese Celadon. Indiana University Press.
• Mokyr, Joel (1990). The Lever of Riches: Technological creativity and economic progress. Oxford University Press.
• Needham, Joseph (1969). The Grand Titration: Science and society in East and West. University of Toronto Press.
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 1, Physics.. Cambridge University Press.
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 2, Mechanical Engineering. Cambridge University Press.
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics. Cambridge University Press
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 5, Part 1. Cambridge University Press
• Needham, Joseph (1986). Science and Civilisation in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 7, Military Technology; the Gunpowder Epic. Cambridge University Press.
• Parente, Stephen L. and Edward C. Prescott (2000). Barriers to Riches. MIT Press.
• Pomeranz, Kenneth (2000). The Great Divergence: China, Europe and the Making of the Modern World Economy. Princeton University Press.
• Qi Xia (1999), 漆侠, 中国经济通史. 宋代经济卷 /Zhongguo jing ji tong shi. Song dai jing ji juan [Economy of the Song Dynasty] vol I, II 7-80127-462-8/
• Rossabi, Morris (1988). Khubilai Khan: His Life and Times. Berkeley: University of California Press. 0-520-05913-1.
• Sadao, Nishijima. (1986). "The Economic and Social History of Former Han", in Cambridge History of China: Volume I: the Ch'in and Han Empires, 221 B.C. – A.D. 220, 545-607. Edited by Denis Twitchett and Michael Loewe. Cambridge: Cambridge University Press. 0-521-24327-0.
• Shen, Fuwei (1996). Cultural flow between China and the outside world. Beijing: Foreign Languages Press. 7-119-00431-X.
• Shiba, Yoshinobu (1970a) "Commercialization of Farm Products in the Sung Period" Acta Asiatica 19, pp. 77–96.
• Shiba, Yoshinobu (1970b) Commerce and Society in Sung China, translated by Mark Elvin. Ann Arbor: Center for Chinese Studies, University of Michigan.
• Sivin, Nathan (1982) "Why the Scientific Revolution Did Not Take Place in China – or Didn't It?", Chinese Science, vol. 15, 45-66.
• Smith, Paul J. (1993) "State Power and Economic Activism during the New Policies, 1068–1085' The Tea and Horse Trade and the 'Green Sprouts' Loan Policy", in Ordering the World: Approaches to State and Society in Sung Dynasty China, ed. Robert P. Hymes, 76–128. Berkeley: Berkeley University of California Press. 978-0-520-07691-4.
• Twitchett, Denis (2015), The Cambridge History of China Volume 5-2, Cambridge University Press
• Vries, Jan de (2001) "Economic Growth before and after the Industrial Revolution: a modest proposal." In Early Modern Capitalism: Economic and social change in Europe, edited by Maarten Prak, 177-94. Routledge.
• Wagner, Donald B. "The Administration of the Iron Industry in Eleventh-Century China", Journal of the Economic and Social History of the Orient (Volume 44 2001): 175-197.
• Walton, Linda (1999). Academies and Society in Southern Sung China. Honolulu: University of Hawaii Press.
• Wrigley, Edward A. (1999). Continuity, chance and change: The character of the industrial revolution in England. Cambridge University Press.
• West, Stephen H. "Playing With Food: Performance, Food, and The Aesthetics of Artificiality in The Sung and Yuan", Harvard Journal of Asiatic Studies (Volume 57, Number 1, 1997): 67–106.
• Yang, Lien-sheng. "Economic Justification for Spending-An Uncommon Idea in Traditional China", Harvard Journal of Asiatic Studies (Volume 20, Number 1/2, 1957): 36–52.
• Yunming, Zhang (1986). Isis: The History of Science Society: Ancient Chinese Sulfur Manufacturing Processes. Chicago: University of Chicago Press.
• Zhou Qufei, (1178) Ling Wai Dai Da (Report from Lingnan), Zhong Hua Book Co 7-101-01665-0/K

Спољашње везе

• Counterfeit money was a major problem in the 1850s - Pantagraph