From Wikipedia, the free encyclopedia
Аустрофашизам ( ) је била ауторитарна владавина уведена у Аустрији Мајским уставом из 1934, која је престала да важи припајањем новоосноване Савезне државе Аустрије нацистичкој Немачкој 1938. године. Била је заснована на владајућој странци Фронту за отаџбину и паравојној милицији Хајмвер. Вође су били Енгелберт Долфус и, после Долфусовог убиства, Курт фон Шушниг, који су претходно били политичари Хришћанске социјалне партије, која је брзо интегрисана у нови покрет.
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Аустрофашизам, који је био националистички настројен, био је у супротности са аустријским националсоцијализмом, који је у основи био паннемачки.
Порекло аустрофашистичког покрета лежи у Корнеубуршкој заклетви, декларацији коју је објавила хришћанско-социјална паравојна организације Хајмвер 18. маја 1930. Декларација је осудила како „марксистичку класну борбу” тако и „либерално-капиталистичке економске структуре”, такође и експлицитно одбацила „западни демократско-парламентарни сyстем и вишепартијску државу”. Декларација је била углавном усмерена на социјалдемократску опозицију, највише као одговор на Линз Програм из 1926, И није била донета само од организације Хајмвер већ и од многих хрићанско-социјалних политичара, постављајући тако Аустрију на пут ка ауторитативном систему.
Идеолошки, аустрофашизам је делимично заснован на фузији Италијанског фашизма и аустријског политичког католицизма, образложио је Ђовани Ђентиле.
Избори у Бечу 1932. су довели до тога да ће коалиција хришћансе социјалне партије, Ландбунда, и Хајмвера изгубити већину у националном парламенту, лишавајући ДолФусову владу парламентарне базе. Да би спречили губитак власти, влада је тражила да замени аустријску демократију ауторитарним системом.
Првог маја, Долфусова влада је прогласила Мајски Устав (Maiverfassung), који је умањио израз Република и уместо тога као званични назив државе „Савезна Држава Аустрија” ( ), иако Устав заправо умањује аутономију појединачних држава. Савезно веће је задржано, али само као значајно ограничена провера Савезне Владе.
Након што је парламент разрешен, влада је такође разрешила Уставни суд (Verfassungsgerichtshof). Четири хришћанско-социјална члана поднелa су оставку, а влада је забранила именовање нових судија, ефикасно затварајући суд.
У септембру 1923. године влада је основала концентрационе логоре за чланове политичке опозиције. Социјалдемократе, социјалисти, комунисти и анархисти су сматрани као дисиденти, осуђени на интернирање (логор). После Јулског пуча 1934. године, национални социјалисти (нацисти) су редовно инернирани (смештани у логоре). Дана 11. новембра 1933. влада је поново увела смртну казну за злочине као што су убиство, подметање пожара и јавно насиље које се односи на злонамерно наношење штете другим особама. У фебруару 1934. године побуна (нем. Aufruhr) је додата на листу кривичних дела. Судијама је наложено да ће, ако не спроведу смртну казну у року од три дана, бити избачени са случаја и изведени пред судску пороту.
До 1933. низ закона је било усвојено, како би се образовни систем у Аустрији ускладио са аустрофашизмом. Католичка црква под новом владом у стању је да изврши значајан утицај на образовну политику, која је претходно била секуларизирана. Да би положио матурау (тест потребан за матуру, дипломирање), студент је морао да похађа часове верске наставе. Образовне могућности за жене биле су знатно ограничене под новим режимом.
До 1930. спољна трговина у Аустрију и из Аустрије удаљила се од слободног тржишног система и постала је продужетак аутократске власти. Главна или највећа промена је била затварање аустријског тржишта за спољну трговину због Њујоркшке берзанске кризе 1929. године.
Незапосленост је порасла драстично — за више од 25% између 1932. и 1933. године. Као одговор, влада је уклонила накнаде из државног буџета за незапослене.
Званична културна политика аустрофашистичке владе је била афирмација барока и других „предреволуционарних” стиловима. Влада је охрабрила културно размишљање које подсећа на времена пре Француске револуције. Ово је подсетило на слике из „опасности са истока” – инвазија Турака Османлија на Европу, која је тада оличена у Совјетском Савезу. На овај начин, влада је упозоравала народ против „културног бољшевизма”, силе за коју се тврдило да представља велику опасност за Аустрију.
Фронт за отаџбину (немачки: Vaterländische Front, VF) је била владајућа политичка организација аустрофашизма. Тврдили су да је то био непристрасан покрет и да има за циљ да уједини све људе Аустрије, превазилазећи политичке и друштвене поделе.
Идеологија „Заједница Народа" (Volksgemeinschaft) је била другачија од идеологије националних социјалиста. Биле су слични по томе што су обе служиле идеји да нападну идеју класних сукоба, оптужујући левичарство за уништавање индивидуалности.
Не постоји званична политика за борбу против антисемитизма између 1933. и 1938. Јавно насиље над Јеврејима је било ретко.
Режим је трајао све док је имао наклоност фашистичке Италије под Мусолинијем и био је заштићен од циљева експанзионистичке нацистичке Немачке. Међутим, када је Мусолини настојао да оконча међународну изолацију Италије тако што је формирао савез са Хитлером 1938, Аустрија је остала сама да се суочи са повећањем немачког притиска.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.