Астрономска опсерваторија у Београду
објекат и непокретно културно добро у градској општини Звездара, Србија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Астрономска опсерваторија „Београд“ скраћено АОБ, међународна ознака 057, је самостална државна непрофитна научно-истраживачка установа чија је основна делатност пасивно и селективно посматрање непосредне и даље васионе, односно врши изучавање небеских тела и појава изван Земље (планета, звезда, звезданих система и галаксија), која су усмерена на стицање и анализирање података, као и теоријски рад. Основана је 26. марта (7. априла) 1887. године, заједно са Метеоролошком опсерваторијом, а оснивач и њен први Управник био је Милан Недељковић.
Астрономска Опсерваторија | |
Информације | |
---|---|
Локација | Звездара-Београд, Србија, Волгина 7 |
Статус | Споменик културе |
Године 1891. изграђена је наменска зграда на Малом Врачару за Астрономску и метеоролошку опсерваторију при Великој школи, у којој су се налазиле просторије за рад и инструменти. Опсерваторија је убрзо постала Главна метеоролошка станица одакле се руководило метеоролошком мрежом на простору Србије. Астрономска делатност се сводила на наставнички рад током којег су вршена основна посматрања као део показних и практичних вежби за високошколце. Под руководством Недељковића за Опсерваторију се набављају и први сеизмолошки и геомагнетни инструменти чиме је ова установа проширила делатност.
Астрономска и метеоролошка опсерваторија су се раздвојиле у две засебне установе при Универзитету у Београду 1924. године. Под руководством новог Управника Војислава В. Мишковића започета је на Великом Врачару изградња нове савремене Опсерваторије по пројекту чешког архитекте Јана Дубовија у модернистичком стилу, чији ће радови бити успешно окончани 1932. године. Брдо Велики Врачар народ ће потом због Опсерваторије назвати Звездарницом, по коме ће ново градско насеље и општина добити име Звездара. Ово је уједно представљало и највеће улагање у науку у првој половини 20. века на овим просторима. У то доба, сарадник опсерваторије а касније и њен директор је био један од највећих научника у свету, у 20. веку, професор и академик Милутин Миланковић.
Сарадници Опсерваторије открили су 43 мале планете од којих су 12 добиле име.[1] Служба двојних звезда у оквиру АОБ-а од 1951. до данас открила је преко двеста нових двојних и вишеструких звезда.[1] Почетком 1960-их, отворени су павиљони са фундаменталним астрономским инструментима, по којима ће опсерваторија, у другој половини 20. века, бити позната светској стручној јавности.
Крајем 20. века научна посматрања отежавају светлосна „загађења“ као последица ширења градских насеља. Почетком 21. века започета је изградња нове Астрономске станице на планини Видојевици. У исто време, комплекс опсерваторије постепено је почео да се претвара у музеј. АОБ блиско сарађује са бројним иностраним опсерваторијама, као и водећим научним и високо образовним установама у Србији. Комплекс опсерваторије у Београду од 2001. године је одлуком Владе Србије проглашен за споменик културе.[2] Налази се улици Волгина 7, у Београду, на Звездари.