From Wikipedia, the free encyclopedia
Арапски бројеви[1][2] (или индо-арапски бројеви[3][4]) назив је за следећих десет цифара: 0 (нула), 1 (један), 2 (два), 3 (три), 4 (четири), 5 (пет), 6 (шест), 7 (седам), 8 (осам), 9 (девет).[lower-alpha 1] У бројевном систему с базом 10, с тих десет цифара се може представити било који жељени број.[7]
Хиндуском научнику Абу Машару (, + 886., родом из Балха у Хорасану, а живео је у Багдаду) који је донео на Ал Мансуров двор астрономско дело приписује се увођење хиндуске аритметичке науке са њеним нумеричким системом (који се на арапском зове ), као и увођење ознаке за нулу. у . pp. 323—8, бележи појаву арапских бројева и нуле рано у седмом веку у Индокини много пре њихове појаве у правој Индији. И (нула), која је дошла у енглески из неког италијанског облика, и (нула), која се појавила у енглеском око 200 година раније, долазе од ар. . То је превод санскритске речи која значи празан. Према једном сиријском извору који цитира у (1910). pp. 225. и д., бројеви су били познати неком Сиријцу у манастиру у Кинасрину год. 662.
Према томе, , преводиоцу хиндуских дела, припада заслуга што је арапски свет упознао с хиндуским начином означавања бројева. Таблице Мухамеда Ал Хорезмија и (између 867. и 874) су прошириле њихову употребу свуда у арапском свету.
Међутим, арапски математичари и астрономи су били спори у прихватању овог ингениозног хиндуског проналаска. Још у једанаестом веку налазимо (неправилно , (између 1019. i 1029) да пише у свом делу (довољна количина у аритметици) све бројке словима. Други, поводећи се за старом семитском и грчком праксом, употребљавали су слова алфабета . из Насе у Хорасану, (ca. 1040), чије дело (доказивач хиндуског рачунања) објашњава дељење разломака и вађење квадратног и кубног корена скоро на најсавременији начин, употребљавао је индијске бројеве, као што је пре њега учинио Мухамед Ал Хорезми.
Кинески нумерички системи који су користили позициону нотацију (као што су систем бројевних штапића и Суџоу бројеви) били су у употреби у Кини пре увођења арапских бројева,[8][9] а неке је у средњовековну Кину увео муслимански Хуејски народ. Почетком 17. века шпански и португалски језуити увели су арапске бројеве у европском стилу.[10][11][12]
Десет арапских бројева је кодирано у готово сваком скупу знакова дизајнираном за електричну, радио и дигиталну комуникацију, као што је Морзеов код.
Они су кодирани у ASCII на позицијама од 0x30 до 0x39. Маскирање на нижа четири бинарна бита (или узимање последње хексадецималне цифре) даје вредност цифре, што је било од велике помоћи у претварању текста у бројеве на раним рачунарима. Ове позиције су наслеђене у Јуникоду.[13] EBCDIC је користио различите вредности, али је такође имао нижа 4 бита једнака вредности цифара.
ASCII бинарно | ASCII октално | ASCII децимално | ASCII хексадецимално | Јуникод | EBCDIC хексадецимално | |
---|---|---|---|---|---|---|
0 | 0011 0000 | 060 | 48 | 30 | U+0030 DIGIT ZERO | F0 |
1 | 0011 0001 | 061 | 49 | 31 | U+0031 DIGIT ONE | F1 |
2 | 0011 0010 | 062 | 50 | 32 | U+0032 DIGIT TWO | F2 |
3 | 0011 0011 | 063 | 51 | 33 | U+0033 DIGIT THREE | F3 |
4 | 0011 0100 | 064 | 52 | 34 | U+0034 DIGIT FOUR | F4 |
5 | 0011 0101 | 065 | 53 | 35 | U+0035 DIGIT FIVE | F5 |
6 | 0011 0110 | 066 | 54 | 36 | U+0036 DIGIT SIX | F6 |
7 | 0011 0111 | 067 | 55 | 37 | U+0037 DIGIT SEVEN | F7 |
8 | 0011 1000 | 070 | 56 | 38 | U+0038 DIGIT EIGHT | F8 |
9 | 0011 1001 | 071 | 57 | 39 | U+0039 DIGIT NINE | F9 |
Симбол | Користи се са писмима | Бројеви | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | многа | арапски бројеви |
𑁦 | 𑁧 | 𑁨 | 𑁩 | 𑁪 | 𑁫 | 𑁬 | 𑁭 | 𑁮 | 𑁯 | браманско | брамански бројеви |
० | १ | २ | ३ | ४ | ५ | ६ | ७ | ८ | ९ | деванагарско | деванагарски бројеви |
০ | ১ | ২ | ৩ | ৪ | ৫ | ৬ | ৭ | ৮ | ৯ | бенгалско–асамеско | бенгалски бројеви |
੦ | ੧ | ੨ | ੩ | ੪ | ੫ | ੬ | ੭ | ੮ | ੯ | гурмушко | гурмушки бројеви |
૦ | ૧ | ૨ | ૩ | ૪ | ૫ | ૬ | ૭ | ૮ | ૯ | гујаратско | гујаратски бројеви |
୦ | ୧ | ୨ | ୩ | ୪ | ୫ | ୬ | ୭ | ୮ | ୯ | одијско | одијски бројеви |
᱐ | ᱑ | ᱒ | ᱓ | ᱔ | ᱕ | ᱖ | ᱗ | ᱘ | ᱙ | санталиско | санталиски бројеви |
𑇐 | 𑇑 | 𑇒 | 𑇓 | 𑇔 | 𑇕 | 𑇖 | 𑇗 | 𑇘 | 𑇙 | шарадско | шарадски бројеви |
௦ | ௧ | ௨ | ௩ | ௪ | ௫ | ௬ | ௭ | ௮ | ௯ | тамилско | тамилски бројеви |
౦ | ౧ | ౨ | ౩ | ౪ | ౫ | ౬ | ౭ | ౮ | ౯ | телушко | телушко писмо § бројеви |
೦ | ೧ | ೨ | ೩ | ೪ | ೫ | ೬ | ೭ | ೮ | ೯ | канадско | канадско писмо § бројеви |
൦ | ൧ | ൨ | ൩ | ൪ | ൫ | ൬ | ൭ | ൮ | ൯ | малајаламско | малајаламски бројеви |
෦ | ෧ | ෨ | ෩ | ෪ | ෫ | ෬ | ෭ | ෮ | ෯ | синхалско | синхалски бројеви |
၀ | ၁ | ၂ | ၃ | ၄ | ၅ | ၆ | ၇ | ၈ | ၉ | бурманско | бурмански бројеви |
༠ | ༡ | ༢ | ༣ | ༤ | ༥ | ༦ | ༧ | ༨ | ༩ | тибетанско | тибетански бројеви |
᠐ | ᠑ | ᠒ | ᠓ | ᠔ | ᠕ | ᠖ | ᠗ | ᠘ | ᠙ | монголско | монголски бројеви |
០ | ១ | ២ | ៣ | ៤ | ៥ | ៦ | ៧ | ៨ | ៩ | кмерско | кмерски бројеви |
๐ | ๑ | ๒ | ๓ | ๔ | ๕ | ๖ | ๗ | ๘ | ๙ | тајско | тајски бројеви |
໐ | ໑ | ໒ | ໓ | ໔ | ໕ | ໖ | ໗ | ໘ | ໙ | лаошко | лаошко писмо § бројеви |
᮰ | ᮱ | ᮲ | ᮳ | ᮴ | ᮵ | ᮶ | ᮷ | ᮸ | ᮹ | сунданско | сундански бројеви |
꧐ | ꧑ | ꧒ | ꧓ | ꧔ | ꧕ | ꧖ | ꧗ | ꧘ | ꧙ | јаванско | јавански бројеви |
᭐ | ᭑ | ᭒ | ᭓ | ᭔ | ᭕ | ᭖ | ᭗ | ᭘ | ᭙ | балијско | балијски бројеви |
٠ | ١ | ٢ | ٣ | ٤ | ٥ | ٦ | ٧ | ٨ | ٩ | арапско | источни арапски бројеви |
۰ | ۱ | ۲ | ۳ | ۴ | ۵ | ۶ | ۷ | ۸ | ۹ | персијско / дарско / паштунсо | |
۰ | ۱ | ۲ | ۳ | ۴ | ۵ | ۶ | ۷ | ۸ | ۹ | урдско / шахмуко | |
- | ፩ | ፪ | ፫ | ፬ | ፭ | ፮ | ፯ | ፰ | ፱ | ттио-семитско | ефиопски бројеви |
〇 | 一 | 二 | 三 | 四 | 五 | 六 | 七 | 八 | 九 | источно азијско | кинески бројеви |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.