старогрчке ријечи фолидотос (стгрч.), што значи прекривен љускама[18]
љускавци
Затвори
Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс.), што значи „онај који се склупчава”.[19] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс.), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд.) и филипински ријечи балинтонг (фил.), голинг (фил.) и танггилинг (фил.), које имају исто значење.[20]
Љускавци су сисари који по свом изгледу подсјећају на мравоједе. Ови сисари посједују кратке ноге са дугим и оштрим канџама, које користе при копању земље и разбијању мравињака и термитњака.[21] Поједине врсте користе своје канџе и при пењању и кретању по дрвећу. Такође, љускавци посједују и дуги реп, којег неке врсте користе и као пети уд са којим се припомажу при пењању. Лобање код љускаваца су издужене са њушком цјевастог облика. Љускавци немају зубе у вилицама и имају дуги љепљиви језик.[22]
Једна од главни особина које дефинишу представнике реда љускавци, а која притом није присутна код други сисара, су велике заштитне крљушти (љуске) од кератина које им прекривају њихову дебелу кожу. Међутим, нису све врсте љускаваца у прошлости посједовале љуске. Ране врсте љускаваца (из изумрли родова Eurotamandua и Euromanis) нису биле прекривене са љускама, већ су биле прекривене длаком.
Највећа знана врста унутар реда љускавци (која је икада живјела на свијету) је била дивовски азијски љускавац (лат.), и била је дуга од 2,5 до 3 m. Највећа живућа врста љускаваца на свијету је џиновски љускавац (лат.), која достиже дужину од 1,4 m.
костури двије различите врсте љускаваца изложени у "Музеју остеологије" у Оклахома Ситију
Према истраживањима љускавци, као ред сисара, воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са изумрлим редом сисара Palaeanodonta, који су почетком палеоцена из Сјеверне Америке прешли на простор Европе, и одакле су се даље проширили на простор Азије, Африке и Сјеверне Америке.[12][35] Најранији до сад знани представника овог реда сисара су се појавили средином еоцена (између 47,8 и 46,3 милиона година) и њихови фосили су пронађени на подручју данашње Њемачке (три врсте из три различита рода)[30][31][32] и Намибије (једна засад научно неименована врста).[27]
Љускавци живе у шупљем дрвећу или јазбинама, у зависности од врсте. Они су углавном ноћне животиње,[36] а њихова исхрана се састоји углавном од мрава и термита, које хватају својим дугим језицима. Обично живе појединачно, а састају се једино да се паре. Женке у леглу рађају од једног до три потомка који одрасту за око двије године.
Историја класификације
У почетку, љускавци су били уврштени унутар реда Edentata, и заједно са цјевозупкама уврштени унутар групе Nomarthra, као сродници групе Xenarthra. Према мишљењу Ернста Хекела из 1895. године, група Nomarthra води поријекло из групе примитивни копитара Condylarthra и да данашње врсте љускаваца (тада груписане као род Manis) воде поријекло од хипотетског претка названог Archimanis.[4] Међутим, каснија научна истраживања су оспорила статус реда Edentata као важећег кладуса сисасара.
Љускавци су касније као подред били уврштен унутар реда Cimolesta и унутар мирореда Ferae[37] Представници изумрлог реда Palaeanodonta су једно вријеме били уврштавани као представници љускаваца.
Данашња генетским истраживањима су препознала љускавце као најближе живући сродници звијери[38][39][40][41] и као засебан ред сисара унутар мирореда Ferae.[38][39][40][41] Такође је утврђено да су најближи сродници љускаваца представници изумрлог реда Palaeanodonta, са којима чине кладус Pholidotamorpha.[12][13]
Класификација
Класификација реда Pholidota:
Више информација Ранија класификација:, Савремена класификација: ...
Kenneth E. Kinman (1994) "The Kinman System: Toward a Stable Cladisto-Eclectic Classification of Organisms: Living and Extinct, 48 Phyla, 269 Classes, 1,719 Orders", Hays, Kan. (P. O. Box 1377, Hays 67601), 88 pages
Martin Pickford, Brigitte Senut, Jorge Morales, Pierre Mein and Israel M. Sanchez (2008) „"Mammalia from the Lutetian of Namibia"”. Memoir of the Geological Survey of Namibia. 20 (20): 465—514.
Gerhard Storch (1978) "Eomanis waldi, a pangolin from the Middle Eocene of the "Pit Messel" near Darmstadt (Mammalia: Pholidota)." Senckenbergiana lethaea 59 (4/6), pp. 503-529
Gerhard Storch: "Eurotamandua joresi, ein Myrmecophagide aus dem Eozän der "Grube Messel" bei Darmstadt (Mammalia, Xenarthra)." Senckenbergiana lethaea 61 (3/6), (1981), S. 247–289
Storch G, Martin T (1994) "Eomanis krebsi, ein neues Schuppentier aus dem Mittel-Eozän der Grube Messel bei Darmstadt (Mammalia: Pholidota)." Berliner geowiss Abh E13:83–97
Rose, Kenneth D. (2012). „The importance of Messel for interpreting Eocene Holarctic mammalian faunas”. Palaeobiodiversity and Palaeoenvironments. 92 (4): 631—647. Bibcode:2012PdPe...92..631R. doi:10.1007/s12549-012-0090-8.
Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.
Rose, Kenneth D.; Lucas, Spencer G. (2000). „An early Paleocene palaeanodont (Mammalia, ?Pholidota) from New Mexico, and the origin of Palaeanodonta”. Journal of Vertebrate Paleontology. 20 (1): 139—156. ISSN0272-4634. doi:10.1671/0272-4634(2000)020[0139:AEPPMP]2.0.CO;2.
Rose, K. D. (2008) "Palaeanodonta and Pholidota"; pp. 135–146 in C. M. Janis, G. F. Gunnell, and M. Uhen (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America. Volume 2: Small Mammals, Xenarthrans, and Marine Mammals." Cambridge University Press, Cambridge, U.K.
Solé, Floréal; Ladevèze, Sandrine (2017). „Evolution of the hypercarnivorous dentition in mammals (Metatheria, Eutheria) and its bearing on the development of tribosphenic molars”. Evolution & Development. 19 (2): 56—68. PMID28181377. doi:10.1111/ede.12219.
Prevosti, Francisco Juan; Forasiepi, Analia M. (2018). „Introduction”. Evolution of South American Mammalian Predators During the Cenozoic: Paleobiogeographic and Paleoenvironmental Contingencies. Springer Geology. стр.1—16. ISBN978-3-319-03700-4. doi:10.1007/978-3-319-03701-1_1.
McKenna, M. C. (1975). „Toward a phylogenetic classification of the Mammalia”. Ур.: Luckett, W. P.; Szalay, F. S. Phylogeny of the Primates. New York: Plenum. стр.21—46.
Nowak, R. M. (1991) "Walker's Mammals of the World." Johns Hopkins University Press, Baltimore, Maryland, 5th ed., 1: i–xlviii + 1–642 + xlix–lxiii and 2: i–xiii + 643–1629 pp. 0-8018-3970-X.
Waddell, Peter J.; Okada, Norihiro; Hasegawa, Masami (1999). „Towards Resolving the Interordinal Relationships of Placental Mammals”. Systematic Biology. 48 (1): 1—5. PMID12078634. doi:10.1093/sysbio/48.1.1.