српска глумица From Wikipedia, the free encyclopedia
Љиљана Благојевић (Београд, 5. новембар 1955) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица.[1]
Љиљана Благојевић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 5. новембар 1955. | ||||
Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||
Супружник | Синиша Ковачевић | ||||
Битна улога | Сјећаш ли се Доли Бел - Доли Бел Крај династије Обреновић - Краљица Драга Обреновић Кљун - Марта Бољи живот - Бранка Павловић Будва на пјену од мора - Нађа Бачић Мирис кише на Балкану - Естера Салом | ||||
Веза до -а | |||||
|
Рођена је у Земуну 1955. године. Њени родитељи Владо и Спасенија су из Бијељине, али су се упознали и венчали у Београду. Убрзо су се развели и Љиљана је остала да живи са мајком.
Основну школу и гимназију завршила је у Земуну, а била је и члан дечије глумачке групе коју је при Радио Београду држао Бата Миладиновић. Упркос томе што се глумом бавила одмалена, није имала велику жељу да буде глумица. Након Земунске гимназије уписала је хемију, са циљем да се запосли у "Галеници". После друге године хемије, одлучује да напусти овај факултет и упише глуму.
Факултет драмских уметности, одсек за глуму дипломирала је, са оценом десет, у класи проф. Миленка Маричића. Студирала је заједно са Мирјаном Карановић, Меримом Исаковић и Мимом Караџићем.
На трећој години глуме добија шансу да се појави у филму Бошко Буха, а прву главну улогу остварује 1981. године у филму Емира Кустурице Сјећаш ли се Доли Бел. Упоредо са филмом, дебитује и у позоришту, у почетку као слободан уметник, да би 1996. године постала првакиња драме Народног позоришта у Београду. Пензионисала се крајем 2022. године.[2]
Удата је за драмског писца и редитеља Синишу Ковачевића са којим има ћерку, глумицу Калину Ковачевић. Заједно са супругом, Љиљана је основала продуцентску кућу „AVE SERBIA“ и била продуцент филмова „Синовци“ и „Маша“, као и серије „Горки плодови“. Оснивач је Одсека за позоришну и филмску уметност на Синергија универзитету у Бијељини, где је предавала глуму, а од школске 2020/21. је редовни професор глуме на Факултету савремених уметности у Београду.
Добитница је најзначајнијих награда и признања на овим просторима, а неке од њих су: Награда Жанка Стокић, Сергеј Бондарчук, Царица Теодора, Награда Јоаким Вујић, Златни беочуг, Златна антена итд.
У позоришту је одиграла преко шездесет улога из класичног и савременог репертоара, а најпознатије су:
На филму дебитује 1978. године епизодном улогом у филму Бошко Буха, а прву главну улогу остварује 1981. године у филму Емира Кустурице Сјећаш ли се Доли Бел. До сада је снимила више од 50 филмова, за које је награђивана најзначајнијим наградама. Запажене улоге остварила је и у филмовима: Мирис дуња, Свечана обавеза, Лакши случај смрти, Синовци и Завет.
На телевизији дебитује 1982. године главном улогом у серији Докторка на селу. Врхунац своје популарности остварује улогом краљице Драге Машин у ТВ-серији Крај династије Обреновић. Након тога, извесно време не глуми на телевизији, све до серије Горки плодови, чији је један од продуцената и сама била. Поновљени успех доживљава у серијама Мирис Кише на Балкану и Будва на пјену од мора.
Добитница је најзначајнијих награда и признања на овим просторима, као што су:
О њој је објављена монографија „Глумачки маратон Љиљане Благојевић” 2022. јер је претходне године добила награду „Павле Вуисић”.[3][4]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1970-е | |||
1971. | Чудо | ||
1975. | Салаш у Малом Риту (ТВ серија) | Друга продавачица | |
1975. | Живот је леп | Секретарица | |
1978. | Бошко Буха | Болничарка | |
1979. | Последња трка | ||
1980-е | |||
1980. | Београдска разгледница 1920 | Александра Мајсторовић, ћерка | |
1981. | Вело мисто | Дјевојка заљубљена у барба Дују | |
1981. | Сјећаш ли се Доли Бел | Доли Бел | |
1981. | Војници | Весна | |
1982. | Мирис дуња | Луна | |
1982. | Венеријанска раја | ||
1982. | Кројачи џинса | Ана | |
1982. | Приче преко пуне линије | ||
1982. | Докторка на селу | Докторка Ана | |
1983. | Раде Кончар (ТВ серија) | ||
1983. | Велики транспорт | Млада Циганка | |
1984. | Необични сако | ||
1984. | Војници | Весна | |
1985. | Лепотица из Амхерста | ||
1985. | Хумористички клуб | ||
1986. | Врење | Живка Вујовић | |
1986. | Отац и син | ||
1986. | Свечана обавеза | Јелена | |
1986. | Приче са краја ходника | Радмила | |
1986. | Путовање у Вучјак | ||
1986. | Вечерња звона | Роса | |
1987. | Видим ти лађу на крају пута | Анђина другарица која гледа у шољу | |
1987. | Tempi di guera | Мира | |
1987. | Лагер Ниш | Смиља | |
1987. | Место сусрета Београд | Археолог Вера Зарић | |
1987. | Aenigma | Госпођа Џонс | |
1988. | Портрет Илије Певца | Бранислава Ковачевић | |
1988. | Вечерња звона (ТВ серија) | Роса | |
1988. | Тако се калио челик | Ружа | |
1987−1988. | Бољи живот | Бранка Павловић | |
1988. | The Fortunate Pilgrim | Роса | |
1988. | War and Remembrance | ||
1989. | Шведски аранжман | ||
1990-е | |||
1990. | Цубок | ||
1990. | Грозница | ||
1990. | Орао | Здравка | |
1990. | Граница | Љубица Топић | |
1991. | Мала сала | ||
1992. | Полицајац са Петловог брда (филм) | Докторка Смиљка | |
1993. | Лакши случај смрти | Рељина мајка | |
1993. | Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993) | Смиљка | |
1994. | Крени према мени (ТВ серија) | ||
1995. | Крај династије Обреновић | Краљица Драга Обреновић | |
1998. | Спаситељ | Верина мајка | |
1999. | Ђенерал Милан Недић | Анђелија Недић-Вукић | |
1999. | Нож | Рабија Османовић | |
1999. | Morte di una ragazza perbene | ||
2000-е | |||
2004. | Слатки мирис нафталина | ||
2004. | Слободан пад | Психотерапеут | |
2005. | Il Cuore nel pozzo | ||
2006. | Друго стање | Стрина Вукосава | |
2006. | Синовци | Спасенија Катунац | |
2007. | The Brothers Bloom | ||
2007. | Завет | Боса | |
2008. | Горки плодови | Радмила Фогел | |
2010-е | |||
2010. | Стеван М. Живковић | Зорица | |
2010−2011. | Мирис кише на Балкану (ТВ серија) | Естера Салом | |
2011. | Игра истине | Вањина мајка | |
2012. | Будва на пјену од мора | Нађа Бачић | |
2016. | Света Куманица | Нараторка | |
2016. | Оно мало части | Милунка Савић | |
2020-е | |||
2021. | Црна свадба | Микула | |
2023. | Хероји Халијарда |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.