град у Словачкој From Wikipedia, the free encyclopedia
Љевице (слч. , мађ. , ) су град у Словачкој у оквиру Њитранског краја.
Љевице Levice | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Њитрански |
Округ | Љевице |
Регија | Хрон |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 30.823[1] |
— густина | 507,44[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 12′ 59″ С; 18° 36′ 29″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 163 m |
Површина | 61,00[3] km2 |
Поштански број | 934 01 |
Позивни број | +421-36 |
Регистарска ознака | LV |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Љевице су смештене у јужном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 130 км западно.
Рељеф: Љевице су се развиле на северозападном делу Панонске низије. Западно од града се пружа равничарско тле, док на истоку почиње горје Штијавничке врхи. Надморска висина града је око 160 m.
Клима: Клима у Љевицама је умерено континентална.
Воде: Западно од Љевица протиче река Хрон, у доњем делу свог тока.
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 12. веку. Током следећих векова град је био у саставу Угарске, а становништво града и околине су били махом Мађари.
Током надубљег упада Турака у Европу крајем 16. века град се нашао на линији одбране. Град је тада одолео, али је крајем 17. века ипак био у турским рукама две деценије.
Крајем 1918. град је постао део новоосноване Чехословачке. У периоду од 1938. до 1944. град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. Тада су вековима најбројнији Мађари постали мањина у граду. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Данас Љевице имају око 35.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.