![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Foods_%2528cropped%2529.jpg/640px-Foods_%2528cropped%2529.jpg&w=640&q=50)
Храна
супстанце конзумиране као исхрана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Храна је било која материја[1] која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храну у ужем смислу чине следећи састојци: угљени хидрати, беланчевине, масти, витамини и минерали. Све животне намирнице, осим неких изузетака (вода за пиће, минералне воде и кухињска со) су животињског или биљног порекла, па се стога намирнице према пореклу деле на: намирнице биљног и намирнице животињског порекла. Човеку је потребна и вода, коју уноси кроз храну или самостално.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Foods_%28cropped%29.jpg/640px-Foods_%28cropped%29.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Good_Food_Display_-_NCI_Visuals_Online.jpg/640px-Good_Food_Display_-_NCI_Visuals_Online.jpg)
Историјски, људи су обезбеђивали храну на два начина: ловом и сакупљањем и пољопривредом. У данашње време, највећи део прехрамбене енергије потребне за све веће становништво света снабдева прехрамбена индустрија.
Безбедност хране и сигурност хране прате агенције попут Међународне асоцијације за заштиту хране, Института за светске ресурсе, Светског програма за храну, Организације за храну и пољопривреду, и Међународног савета за храну. Они се баве питањима као што су: одрживост, биолошка разноврсност, климатске промене, нутритивна економија, раст популације, снабдевање водом и приступ храни.
Право на храну је људско право изведено из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (), признајући „право на одговарајући стандард живота, укључујући и адекватну храну”, као и „основно право на слободу од глади”.