Венецијански језик

Венецијански^[1][2] или венетски језик (вен. или vèneto), у Бразилу и талијански језик (не мешати са општим називом за италијански у хрватском стандарду) спада у романску породицу језика. Представља матерњи језик скоро 4 милиона људи у североисточној Италији, углавном у региону Венето где га већина од 5 милиона становника разуме. То подручје има центар у и око Венеције. Често се говори и добро разуме и ван Венета, у регионима као што су Тренто, Фурланија-Јулијска крајина, Истра, али и у неким градовима Словеније, Хрватске, Бразила, Аргентине и Мексика.

Венецијански
łéngoa vèneta, vèneto
Изговор	/itaˈljano/
Говори се у	Италија  Бразил  Словенија  Хрватска
Регион	Венето Фурланија-Јулијска крајина Тренто Истарска жупанија
Број говорника	3,9 милиона (2002.)
Језичка породица	индоевропски италски романски итало-западни Венецијански
Писмо	латиница
Званични статус
Признати мањински језик у	Италија  Венето  Бразил  Рио Гранде до Сул  Санта Катарина
Језички кодови
ISO 639-3	vec – укључујући код Појединачни код: vec – Венецијански
Мапа региона којима се говори италијански језик   Већински језик   Мањински језик

Иако се многи према венецијанском језику опходе као дијалекту италијанског, укључујући и оне којима је он матерњи, венецијански се категорише као одвојен језик са сопстевним локалним дијалектима. Тачна позиција венецијанског у склопу романских језика остаје и даље контроверзна.

Референце

1. „Glottolog 3.3 - Venetian”. glottolog.org.
2. „Venetian”. Ethnologue (на језику: енглески).