Neizvesnost ili nesigurnost se odnosi na epistemičke situacije koje uključuju nesavršene ili nepoznate informacije. Ona se primenjuje na predviđanja budućih događaja, na fizička merenja koja su već izvršena ili na nepoznato. Neizvesnost nastaje u delimično vidljivim ili stohastičnim okruženjima, kao i zbog neznanja, indolentnosti ili oboje.[1] Pojavljuje se u znatnom broju oblasti, uključujući osiguranje, filozofiju, fiziku, statistiku, ekonomiju, finansije, medicinu, psihologiju, sociologiju, inženjering, metrologiju, meteorologiju, ekologiju i informatiku.
Koncepti
Iako se termini koriste na različite načine u široj javnosti, mnogi stručnjaci za teoriju odlučivanja, statistiku i druge kvantitativne oblasti definišu nesigurnost, rizik i njihovo merenje kao:
Neizvesnost
Nedostatak izvesnosti, stanje ograničenog znanja gde je nemoguće tačno opisati postojeće stanje, budući ishod ili više mogućih ishoda.[2]
- Merenje nesigurnosti
- Skup mogućih stanja ili ishoda gde su verovatnoće dodeljene svakom mogućem stanju ili ishodu – ovo takođe uključuje primenu funkcije gustine verovatnoće na kontinuirane promenljive.[3]
Neizvesnost drugog reda
U statistici i ekonomiji, neizvesnost drugog reda je predstavljena u funkcijama gustine verovatnoće nad verovatnoćama (prvog reda).[4][5]
Mišljenja u subjektivnoj logici[6] nose ovu vrstu neizvesnosti.
Rizik
Rizik je stanje neizvesnosti, gde neki mogući ishodi imaju neželjeni efekat ili značajan gubitak. Merenje rizika uključuje skup izmerenih neizvesnosti, gde su neki mogući ishodi gubici i veličine tih gubitaka. Ovo takođe uključuje funkcije gubitka nad kontinualnim promenljivim.[7][8][9][10]
Neizvesnost naspram varijabilnosti
Postoji razlika između neizvesnosti i varijabilnosti. Neizvesnost se kvantifikuje distribucijom verovatnoće koja zavisi od znanja o verovatnoći koja je pojedinačna, prava vrednost neizvesne veličine. Varijabilnost se kvantifikuje distribucijom frekvencija višestrukih instanci količine, izvedene iz posmatranih podataka.[11]
Najtovska neizvesnost
U ekonomiji, Frenk Najt je 1921. godine razlikovao neizvesnost od rizika pri čemu je neizvesnost nedostatak znanja koje je nemerljivo i nemoguće izračunati. Zbog odsustva jasno definisane statistike u većini ekonomskih odluka gde se ljudi suočavaju sa neizvesnošću, on je verovao da se može meriti verovatnoće u takvim slučajevima; ovo se sada naziva Najtovskom nesigurnošću.[12]
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
