Турци

„Турски народ” преусмерава овде. Не поистовећивати са Турски народи.

Турци (тур. ) су најбројнији народ из туркијске групе народа, који претежно живи у Турској, где чини око 80% становништва. Турци су настали мешањем туркијских племена са индоевропским народима (Персијанцима, Јерменима, Грцима, Курдима и Словенима). Турци су већином сунитски муслимани, а говоре турским језиком, који припада туркијској групи алтајске породице језика.^[3][4]

Турци

Укупна популација
80 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
Турска	67.400.000
Немачка	2.800.000
Бугарска	500.000
Холандија	308.000
Француска	220.000
САД	203.000
Белгија	163.000
Узбекистан	151.000
Кипар	150.000[2]
Аустрија	117.000
Русија	117.000
Северна Македонија	80.000
УК	71.000
Швајцарска	69.000
Канада	66.000
Аустралија	64.000
Азербејџан	60.000
Туркменистан	58.000
Казахстан	58.000
Египат	49.000
Киргистан	45.000
Саудијска Арабија	36.000
Шведска	35.000
Данска	34.000
Либија	30.000
Венецуела	28.000
Норвешка	21.000
Косово*	17.000
Италија	17.000
Иран	12.000
Грчка	12.000
Авганистан	12.000
Кувајт	10.000
Језици
турски
Религија
претежно муслимани, углавном сунити.
Сродне етничке групе
Туркијци Огуз Турци

Историја

Први се пут спомињу у 6. веку, а представљају културно-политичке наследнике туркијских народа, који су у 11. веку продрли у Анатолију, мешајући се постепено са осталим народима у том делу света: Арапима на југу и југозападу Персијанцима на југоистоку Грцима на западу, Јерменима и Курдима на истоку, Грузинима на североистоку, а делом и са Словенима на југоистоку Европе. Мешање је било толико изражено да данашњи Турци немају антрополошке сличности са оригиналним Турцима који су припадали источноазијској људској заједници, већ се физички уопште не разликују од осталих Европљана и становника југозападне Азије.

Распрострањеност

Турака укупно има око 67.000.000, од тога у Турској око 61.500.000, у Немачкој 2.800.000, Бугарској 508.000, Холандији 308.000^[1] и на Кипру 150.000. Турци су већинско становништво (96%) у Турској Републици Северни Кипар, фактички независној држави на северној трећини Републике Кипар, чију независност није признала ниједна држава осим Турске.^[2]

Данашња Турска не признаје само Турке као своје држављане, већ се исто тако дичи својом јаком дијаспором, али и „етничким Турцима“ (Турцима у етничком смислу), који су у ствари регионална мањина.

Турска колонизација

Откако су се доселили из Азије као номадско племе и ступили у службу иконијског султана, с правом да уживају територију у близини византијске границе на Мраморном мору, па до средине XIV века, Турци су се од непожељних пљачкаша претворили у опасну освајачку силу. Названи Османлије, по свом поглавици Осману, умешали су се у византијске сукобе, проширили територију и 1354. закорачили на Балканско полуострво. Слабост балканских господара омогућила им је да убрзо захвате шире подручје, престоницу пренесу у Једрене и у расељена насеља доведу свој турски живаљ. Из нових упоришта сада су могли да проваљују у бугарске, грчке и српске земље^[5], па и даље чак до Беча и шире свој културни утицај.

Анадолија

Након слабљења Румског султаната 1299. године Осман I се коначно дочепао независних територија на рубу подручја у Анадолији које је било под влашћу разних независних турских поглавица који су ту нанети продором румског султаната у унутрашњост полуострва. Турци су ипак више подстицали Туркификацију у Малој Азији, али је ипак било и премештања становништва из већински турског и иранског источног дела у предоминантно грчки запад. Оно на шта су се Турци поготово ослањали било је премештање становништва након ког би уследио мешовити брак, из ког би дете било турске етничке припадности (јер нације нису постојале све до Француске револуције) и исламске вероисповести што је стара традиција Селџучког султаната. Турци су такође потискивали Ромеје (Грке) на приобални део полуострва или ван Мале Азије уопште, али је ту ипак остао велики део становништва све до размене живља које је уследило између Грчке и Турске након Првог светског рата. Бајазит II 1487. коначно осваја Караманидски бејлик чиме Анадолија по први пут пада у Османске руке у целости. Турци се и нису претерано фокусирали на колонизацију источног дела царства са курдском етничком већином, али су одувек гајили мржњу према Јерменима које су скоро истребили.

Балкан

Већ по продору у Тракију и освајању Једрења 1362. године и постављања града за престоницу 1363. године под Мурадом I отпочело је пресељавање Турака из азијског дела царства у сам град и његову околину. Ово је у ствари био највећи покушај колонизације спроведен од стране централне османлијске власти. Након освајања Босне кренуло је обимније насељавање етничких Турака на Балкан. Баш ово је разлог великог броја Турака у Бугарској, Северној Македонији, Грчкој и Албанији, док су из Србије већина њих протерана (искључујући Косово и Метохију на којима се налазе у великом броју).

Галерија

• 
  Турци у Турској
• 
  Турска Република Северни Кипар
• 
  Турци у Бугарској
• 
  Турци у Грчкој
• 
  Турци у Србији (на Косову) 2011. године

• 
  Људи на Анафарталар Булевару у Анкари педесетих година
• 
  Турски старац и његова унука
• 
  Турске жене

Види још

• Туркијски народи

Напомене

* ^ Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

1. „Turk” [Турци]. Joshua Project.
2. Hatay, Mete (2017). „Population and Politics in north Cyprus: An overview of the ethno-demography of north Cyprus in the light of the 2011 census” [Популација и политика на северу Кипра: Преглед етно-демографије северног Кипра у светлу пописа 2011. године] (на језику: енглески). PRIO Cyprus Centre. стр. 48.
3. Nyrop, Richard F.; Benderly, Beryl Lieff; Cover, Willian W.; Cutter, Melissa J.; Evin, Ahmet Ö.; Parker, Newton B.; Teleki, Suzanne (1973), „Area Handbook for the Republic of Turkey”, Pamphlet, United States Government Publishing Office, 550 (80), ISSN 0892-8541, „Among the Turks may be distinguished a number of regional variants that do not function as ethnic groups but merely reflect differing historical and ecological circumstances. To some extent, differences of accent, customs, and outlook distinguish the regions and are popularly expressed in regional stereotypes. Three of the most important of these variants are Anatolian Turks, the peasantry of central core of Asiatic Turkey, whose culture is said to underlie Turkish nationalism; Rumelian Turks, primarily immigrants from Balkan territories of the empire of their descendants; and central Asian Turks, the assorted Turkic tibesmen from Asia who have come to Turkey. Others, such as the Black Sea Turks, whose speech largely lacks the vowel harmony valued elsewhere and whose natural predilections are thought to be toward extremely devout religion and the sea, are also distinguished.”
4. Mayer, Ann Elizabeth (2010), „Turks”, The Contemporary Middle East: A Westview Reader, Westview Press, стр. 27, ISBN 9780813344652, „Generally, they speak Turkish as a primary language, are Muslims (90% are Sunni), claim a Turkish heritage... Four groups of Turks can be identified through cultural and geographic differences. First, the Anatolian Turks in Asia Minor...Second, the Rumelian Turks (from Rum, meaning "Roman", or European) are European Turks who remained in Europe after the Ottoman days... Third are descendants of Turks who stayed in various parts of the Middle East separated from the Ottoman Empire after World War I. Fourth are some 200,000 Turkish Cypriots...”
5. Божић, Иван (1973). Историја Југославије. Београд: Просвета Београд. стр. 91.

Литература

Литература

Abadan-Unat, Nermin (2011). Turks in Europe: From Guest Worker to Transnational Citizen. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-425-8.. Abazov, Rafis (2009). Culture and Customs of Turkey. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313342158.. Abrahams, Fred (1996). A Threat to "Stability": Human Rights Violations in Macedonia. Human Rights Watch. ISBN 978-1-56432-170-1.. Ágoston, Gábor (2010). „Introduction”. Ур.: Ágoston, Gábor; Masters, Bruce Alan. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. ISBN 978-1438110257.. Akar, Metin (1993). Fas Arapçasında Osmanlı Türkçesinden Alınmış Kelimeler. Türklük Araştırmaları Dergisi. 7. стр. 91—110. Akgündüz, Ahmet (2008). Labour migration from Turkey to Western Europe, 1960–1974: A multidisciplinary analysis. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-7390-3.. Aydıngün, Ayşegül; Harding, Çiğdem Balım; Hoover, Matthew; Kuznetsov, Igor; Swerdlow, Steve (2006). Meskhetian Turks: An Introduction to their History, Culture, and Resettelment Experiences. Center for Applied Linguistics. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Babak, Vladimir; Vaisman, Demian; Wasserman, Aryeh (2004). Political Organization in Central Asia and Azerbaijan: Sources and Documents. Routledge. ISBN 978-0-7146-4838-5.. Baedeker, Karl (2000). Egypt. Elibron. ISBN 978-1402197055.. Bainbridge, James (2009). Turkey. Lonely Planet. ISBN 978-1741049275.. Baran, Zeyno (2010). Torn Country: Turkey Between Secularism and Islamism. Hoover Press. ISBN 978-0817911447.. Bennigsen, Alexandre; Broxup, Marie (1983). The Islamic threat to the Soviet State. Taylor & Francis. ISBN 978-0-7099-0619-3.. Blacklock, Denika (2005). Finding Durable Solutions for the Meskhetians (PDF). European Centre for Minority Issues. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-06-02. г.. Bokova, Irena (2010). „Recontructions of Identities: Regional vs. National or Dynamics of Cultrual Relations”. Ур.: Ruegg, François; Boscoboinik, Andrea. From Palermo to Penang: A Journey Into Political Anthropology. LIT Verlag Münster. ISBN 978-3643800626. Bogle, Emory C. (1998). Islam: Origin and Belief. University of Texas Press. ISBN 978-0292708624.. Bosma, Ulbe; Lucassen, Jan; Oostindie, Gert (2012). „Introduction. Postcolonial Migrations and Identity Politics: Towards a Comparative Perspective”. Postcolonial Migrants and Identity Politics: Europe, Russia, Japan and the United States in Comparison. Berghahn Books. ISBN 978-0857453273.. Brendemoen, Bernt (2002). The Turkish Dialects of Trabzon: Analysis. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447045704.. Brendemoen, Bernt (2006). „Ottoman or Iranian? An example of Turkic-Iranian language contact in East Anatolian dialects”. Ур.: Johanson, Lars; Bulut, Christiane. Turkic-Iranian Contact Areas: Historical and Linguistic Aspects. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447052764.. Brizic, Katharina; Yağmur, Kutlay (2008). „Mapping linguistic diversity in an emigration and immigration context: Case studies on Turkey and Austria”. Ур.: Barni, Monica; Extra, Guus. Mapping Linguistic Diversity in Multicultural Contexts. Walter de Gruyter. стр. 248. ISBN 978-3110207347.. Brozba, Gabriela (2010). Between Reality and Myth: A Corpus-based Analysis of the Stereotypic Image of Some Romanian Ethnic Minorities. GRIN Verlag. ISBN 978-3-640-70386-9.. Bruce, Anthony (2003). The Last Crusade. The Palestine Campaign in the First World War. John Murray. ISBN 978-0719565052.. Çaǧaptay, Soner (2006). „Passage to Turkishness: immigration and religion in modern Turkey”. Ур.: Gülalp, Haldun. Citizenship And Ethnic Conflict: Challenging the Nation-state. Taylor & Francis. ISBN 978-0415368971.. Çaǧaptay, Soner (2006a). Islam, Secularism, and Nationalism in Modern Turkey: Who is a Turk?. Taylor & Francis. ISBN 978-0415384582.. Campbell, George L. (1998). Concise Compendium of the World's Languages. Psychology Press. ISBN 978-0415160490.. Cassia, Paul Sant (2007). Bodies of Evidence: Burial, Memory, and the Recovery of Missing Persons in Cyprus. Berghahn Books. ISBN 978-1845452285.. Chaurasia, Radhey Shyam (2005). History Of Middle East. Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-8126904488.. Cleland, Bilal (2001). „The History of Muslims in Australia”. Ур.: Saeed, Abdullah; Akbarzadeh, Shahram. Muslim Communities in Australia. University of New South Wales. ISBN 978-0-86840-580-3.. Clogg, Richard (2002). Minorities in Greece. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1-85065-706-4.. Constantin, Daniela L.; Goschin, Zizi; Dragusin, Mariana (2008). Ethnic entrepreneurship as an integration factor in civil society and a gate to religious tolerance. A spotlight on Turkish entrepreneurs in Romania. Journal for the Study of Religions and Ideologies. 7. стр. 28—41. Cornell, Svante E. (2001). Small Nations and Great Powers: A Study of Ethnopolitical Conflict in the Caucasus. Routledge. ISBN 978-0-7007-1162-8.. Council of Europe (2006). Documents: working papers, 2005 ordinary session (second part), 25-29 April 2005, Vol. 3: Documents 10407, 10449-10533. Council of Europe. ISBN 92-871-5754-5.. Damgaard, P. B.; . (9. 5. 2018). 137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes. Nature. 557. Nature Research. стр. 369—373. Bibcode:2018Natur.557..369D. ISSN 0028-0836. PMID 29743675. S2CID 13670282. doi:10.1038/s41586-018-0094-2. Приступљено 11. 4. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Darke, Diana (2011). Eastern Turkey. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1841623399.. Delibaşı, Melek (1994). „The Era of Yunus Emre and Turkish Humanism”. Yunus Emre: Spiritual Experience and Culture. Università Gregoriana. ISBN 978-8876526749.. Duiker, William J.; Spielvogel, Jackson J. (2012). World History. Cengage Learning. ISBN 978-1111831653.. Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7231-8.. Eminov, Ali (1997). Turkish and other Muslim minorities in Bulgaria. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1-85065-319-6.. Ergener, Rashid; Ergener, Resit (2002). About Turkey: Geography, Economy, Politics, Religion, and Culture. Pilgrims Process. ISBN 978-0971060968.. Evans, Thammy (2010). Macedonia. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-297-2.. Farkas, Evelyn N. (2003). Fractured States and U.S. Foreign Policy: Iraq, Ethiopia, and Bosnia in the 1990s. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403963734.. Faroqhi, Suraiya (2005). Subjects Of The Sultan: Culture And Daily Life In The Ottoman Empire. I.B.Tauris. ISBN 978-1850437604.. Findley, Carter V. (2005). The Turks in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0195177268.. Fleet, Kate (1999). European and Islamic Trade in the Early Ottoman State: The Merchants of Genoa and Turkey. Cambridge University Press. ISBN 978-0521642217.. Friedman, Victor A. (2003). Turkish in Macedonia and Beyond: Studies in Contact, Typology and other Phenomena in the Balkans and the Caucasus. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447046404.. Friedman, Victor A. (2006). „Western Rumelian Turkish in Macedonia and adjacent areas”. Ур.: Boeschoten, Hendrik; Johanson, Lars. Turkic Languages in Contact. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447052122.. Gogolin, Ingrid (2002). Guide for the Development of Language Education Policies in Europe: From Linguistic Diversity to Plurilingual Education (PDF). Council of Europe.. Göcek, Fatma Müge (2011). The Transformation of Turkey: Redefining State and Society from the Ottoman Empire to the Modern Era. I.B.Tauris. ISBN 978-1848856110.. Hatay, Mete (2007). Is the Turkish Cypriot Population Shrinking? (PDF). International Peace Research Institute. ISBN 978-82-7288-244-9. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2014. г. Приступљено 24. 12. 2021.. Haviland, William A.; Prins, Harald E. L.; Walrath, Dana; McBride, Bunny (2010). Anthropology: The Human Challenge. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-81084-1.. Hizmetli, Sabri (1953). Osmanlı Yönetimi Döneminde Tunus ve Cezayir'in Eğitim ve Kültür Tarihine Genel Bir Bakış (PDF). Ankara Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi. 32. стр. 1—12. Hodoğlugil, Uğur; Mahley, Robert W. (2012). Turkish Population Structure and Genetic Ancestry Reveal Relatedness among Eurasian Populations. Annals of Human Genetics. 76. стр. 128—141. PMC 4904778 . PMID 22332727. doi:10.1111/j.1469-1809.2011.00701.x. Home Affairs Committee (2011). Implications for the Justice and Home Affairs area of the accession of Turkey to the European Union (PDF). The Stationery Office. ISBN 978-0-215-56114-5. Hopkins, Liza (2011). A Contested Identity: Resisting the Category Muslim-Australian. Immigrants & Minorities. 29. стр. 110—131. S2CID 145324792. doi:10.1080/02619288.2011.553139.. Hüssein, Serkan (2007). Yesterday & Today: Turkish Cypriots of Australia. Serkan Hussein. ISBN 978-0-646-47783-1.. İhsanoğlu, Ekmeleddin (2005). „Institutionalisation of Science in the Medreses of Pre-Ottoman and Ottoman Turkey”. Ур.: Irzik, Gürol; Güzeldere, Güven. Turkish Studies in the History And Philosophy of Science. Springer. ISBN 978-1402033322.. Ilican, Murat Erdal (2011). „Cypriots, Turkish”. Ур.: Cole, Jeffrey. Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1598843026.. Jawhar, Raber Tal’at (2010). „The Iraqi Turkmen Front”. Ур.: Catusse, Myriam; Karam, Karam. Returning to Political Parties?. Co-éditions. The Lebanese Center for Policy Studies. стр. 313—328. ISBN 978-1-886604-75-9.. Johanson, Lars (2001). Discoveries on the Turkic Linguistic Map (PDF). Stockholm: Svenska Forskningsinstitutet i Istanbul. Johanson, Lars (2011). „Multilingual states and empires in the history of Europe: the Ottoman Empire”. Ур.: Kortmann, Bernd; Van Der Auwera, Johan. The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide, Volume 2. Walter de Gruyter. ISBN 978-3110220254. Kaplan, Robert D. (2002). „Who Are the Turks?”. Ур.: Villers, James. Travelers' Tales Turkey: True Stories. Travelers' Tales. ISBN 978-1885211828.. Karpat, Kemal H. (2000). „Historical Continuity and Identity Change or How to be Modern Muslim, Ottoman, and Turk”. Ур.: Karpat, Kemal H. Studies on Turkish Politics and Society: Selected Articles and Essays. BRILL. ISBN 978-9004115620.. Karpat, Kemal H. (2004). Studies on Turkish Politics and Society: Selected Articles and Essays. BRILL. ISBN 978-9004133228.. Kasaba, Reşat (2008). The Cambridge History of Turkey: Turkey in the Modern World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62096-3.. Kasaba, Reşat (2009). A Moveable Empire: Ottoman Nomads, Migrants, and Refugees. University of Washington Press. ISBN 978-0295989488.. Kermeli, Eugenia (2010). „Byzantine Empire”. Ур.: Ágoston, Gábor; Masters, Bruce Alan. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. ISBN 978-1438110257.. Khazanov, Anatoly Michailovich (1995). After the USSR: Ethnicity, Nationalism and Politics in the Commonwealth of Independent States. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-14894-2.. Kia, Mehrdad (2011). Daily Life in the Ottoman Empire. ABC-CLIO. ISBN 978-0313064029.. Kirişci, Kemal (2006). „Migration and Turkey: the dynamics of state, society and politics”. Ур.: Kasaba, Reşat. The Cambridge History of Turkey: Turkey in the Modern World. Cambridge University Press. ISBN 978-0521620963.. Knowlton, MaryLee (2005). Macedonia. Marshall Cavendish. ISBN 978-0-7614-1854-2.. Köprülü, Mehmet Fuat (1992). The Origins of the Ottoman Empire. SUNY Press. ISBN 978-0791408209.. Kötter, I; Vonthein, R; Günaydin, I; Müller, C; Kanz, L; Zierhut, M; Stübiger, N (2003). „Behçet's Disease in Patients of German and Turkish Origin- A Comparative Study”. Ур.: Zouboulis, Christos. Advances in Experimental Medicine and Biology, Volume 528. Springer. ISBN 978-0-306-47757-7.. Kurbanov, Rafik Osman-Ogly; Kurbanov, Erjan Rafik-Ogly (1995). „Religion and Politics in the Caucasus”. Ур.: Bourdeaux, Michael. The Politics of Religion in Russia and the New States of Eurasia. M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-357-8.. Kushner, David (1997). Self-Perception and Identity in Contemporary Turkey. Journal of Contemporary History. 32. стр. 219—233. S2CID 159374632. doi:10.1177/002200949703200206. Laczko, Frank; Stacher, Irene; von Koppenfels, Amanda Klekowski (2002). New challenges for Migration Policy in Central and Eastern Europe. Cambridge University Press. стр. 187. ISBN 978-9067041539.. Lee, Joo-Yup; Kuang, Shuntu (18. 10. 2017). A Comparative Analysis of Chinese Historical Sources and Y-DNA Studies with Regard to the Early and Medieval Turkic Peoples. Inner Asia. 19. Brill. стр. 197—239. ISSN 2210-5018. doi:10.1163/22105018-12340089 . Приступљено 20. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Leiser, Gary (2005). „Turks”. Ур.: Meri, Josef W. Medieval Islamic Civilization. Routledge. стр. 837. ISBN 978-0415966900.. Leveau, Remy; Hunter, Shireen T. (2002). „Islam in France”. Ур.: Hunter, Shireen. Islam, Europe's Second Religion: The New Social, Cultural, and Political Landscape. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0275976095.. Levine, Lynn A. (2010). Frommer's Turkey. John Wiley & Sons. ISBN 978-0470593660.. Li, Tao; . (јун 2020). Millet agriculture dispersed from Northeast China to the Russian Far East: Integrating archaeology, genetics, and linguistics. Archaeological Research in Asia. 22. Elsevier. стр. 100177. doi:10.1016/j.ara.2020.100177 .CS1 одржавање: Формат датума (веза). Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: L-R. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32111-5.. Meeker, M. E. (1971). The Black Sea Turks: Some Aspects of Their Ethnic and Cultural Background. International Journal of Middle East Studies. 2. стр. 318—345. doi:10.1017/s002074380000129x.. Nelson, Sarah; . (14. 2. 2020). Tracing population movements in ancient East Asia through the linguistics and archaeology of textile production. Evolutionary Human Sciences. 2. Cambridge University Press. doi:10.1017/ehs.2020.4 .CS1 одржавање: Формат датума (веза). Oçak, Ahmet Yaçar (2012). „Islam in Asia Minor”. Ур.: El Hareir, Idris; M'Baye, Ravane. Different Aspects of Islamic Culture: Vol.3: The Spread of Islam Throughout the World. UNESCO. ISBN 978-9231041532.. Orhan, Oytun (2010). The Forgotten Turks: Turkmens of Lebanon (PDF). ORSAM. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Özkaya, Abdi Noyan (2007). Suriye Kürtleri: Siyasi Etkisizlik ve Suriye Devleti'nin Politikaları (PDF). Review of International Law and Politics. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2011. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Öztürkmen, Ali; Duman, Bilgay; Orhan, Oytun (2011). Suriye'de değişim ortaya çıkardığı toplum: Suriye Türkmenleri. ORSAM.. Pan, Chia-Lin (1949). The Population of Libya. Population Studies. 3. стр. 100—125. doi:10.1080/00324728.1949.10416359. Park, Bill (2005). Turkey's policy towards northern Iraq: problems and perspectives. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-38297-7.. Pentikäinen, Oskari; Trier, Tom (2004). Between Integration and Resettlement: The Meskhetian Turks. European Centre For Minority Issues.. Phillips, David L. (2006). Losing Iraq: Inside the Postwar Reconstruction Fiasco. Basic Books. ISBN 978-0-465-05681-1.. Phinnemore, David (2006). The EU and Romania: Accession and Beyond. The Federal Trust for Education & Research. ISBN 978-1-903403-78-5.. Polian, Pavel (2004). Against Their will: The History and Geography of Forced Migrations in the USSR. Central European University Press. ISBN 978-963-9241-68-8.. Quataert, Donald (2000). The Ottoman Empire, 1700–1922. Cambridge University Press. ISBN 978-0521633284.. Ryazantsev, Sergey V. (2009). Turkish Communities in the Russian Federation (PDF). International Journal on Multicultural Societies. 11. стр. 155—173.. Robbeets, Martine (1. 1. 2017). Austronesian influence and Transeurasian ancestry in Japanese. Language Dynamics and Change. 8. Brill. стр. 210—251. ISSN 2210-5832. doi:10.1163/22105832-00702005 . Приступљено 20. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Robbeets, Martine (2020). „The Transeurasian homeland: where, what and when?”. Ур.: Robbeets, Martine; Savelyev, Alexander. The Oxford Guide to the Transeurasian Languages. Oxford University Press. ISBN 9780198804628.. Saeed, Abdullah (2003). Islam in Australia. Allen & Unwin. ISBN 978-1-86508-864-8.. Saunders, John Joseph (1965). „The Turkish Irruption”. A History of Medieval Islam. Routledge. ISBN 978-0415059145.. Scarce, Jennifer M. (2003). Women's Costume of the Near and Middle East. Routledge. ISBN 978-0700715602.. Seher, Cesur-Kılıçaslan; Terzioğlu, Günsel (2012). „Families Immigrating from Bulgaria to Turkey Since 1878”. Ур.: Roth, Klaus; Hayden, Robert. Migration In, From, and to Southeastern Europe: Historical and Cultural Aspects, Volume 1. LIT Verlag Münster. ISBN 978-3643108951.. Shaw, Stanford J. (1976). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey Volume 1, Empire of the Gazis: The Rise and Decline of the Ottoman Empire 1280–1808. Cambridge University Press. ISBN 978-0521291637.. Somel, Selçuk Akşin (2003). Historical Dictionary of the Ottoman Empire. Scarecrow Press. ISBN 978-0810843325.. Sosyal, Levent (2011). „Turks”. Ур.: Cole, Jeffrey. Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1598843026.. Stansfield, Gareth R. V. (2007). Iraq: People, History, Politics. Polity. ISBN 978-0-7456-3227-8.. Stavrianos, Leften Stavros (2000). The Balkans Since 1453. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1850655510.. Stokes, Jamie; Gorman, Anthony (2010a). „Turkic Peoples”. Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East. Infobase Publishing. ISBN 978-1438126760.. Stokes, Jamie; Gorman, Anthony (2010b). „Turks: nationality”. Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East. Infobase Publishing. ISBN 978-1438126760.. Taylor, Scott (2004). Among the Others: Encounters with the Forgotten Turkmen of Iraq. Esprit de Corps Books. ISBN 978-1-895896-26-8.. Tomlinson, Kathryn (2005). „Living Yesterday in Today and Tomorrow: Meskhetian Turks in Southern Russia”. Ур.: Crossley, James G.; Karner, Christian. Writing History, Constructing Religion. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5183-3.. Twigg, Stephen; Schaefer, Sarah; Austin, Greg; Parker, Kate (2005). Turks in Europe: Why are we afraid? (PDF). The Foreign Policy Centre. ISBN 978-1903558799. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2011. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Uchiyama, Junzo; . (21. 5. 2020). Populations dynamics in Northern Eurasian forests: a long-term perspective from Northeast Asia. Evolutionary Human Sciences. 2. Cambridge University Press. doi:10.1017/ehs.2020.11 .CS1 одржавање: Формат датума (веза) Text may have been copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License. UNHCR (1999a). Background Paper on Refugees and Asylum Seekers from Azerbaijan (PDF). United Nations High Commissioner for Refugees.. UNHCR (1999b). Background Paper on Refugees and Asylum Seekers from Georgia (PDF). United Nations High Commissioner for Refugees.. Whitman, Lois (1990). Destroying ethnic identity: the Turks of Greece. Human Rights Watch. ISBN 978-0-929692-70-8.. Wolf-Gazo, Ernest (1996). John Dewey in Turkey: An Educational Mission. Journal of American Studies of Turkey. 3. стр. 15—42. Архивирано из оригинала 2014-04-27. г. Приступљено 6. 3. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Yardumian, Aram; Schurr, Theodore G. (2011). Who Are the Anatolian Turks? A Reappraisal of the Anthropological Genetic Evidence. Anthropology & Archeology of Eurasia. 50. стр. 6—42. S2CID 142580885. doi:10.2753/AAE1061-1959500101. Yiangou, Anastasia (2010). Cyprus in World War II: Politics and Conflict in the Eastern Mediterranean. I.B.Tauris. ISBN 978-1848854369.. Zeytinoğlu, Güneş N.; Bonnabeau, Richard F.; Eşkinat, Rana (2012). „Ethnopolitical Conflict in Turkey: Turkish Armenians: From Nationalism to Diaspora”. Ур.: Landis, Dan; Albert, Rosita D. Handbook of Ethnic Conflict: International Perspectives. Springer. ISBN 978-1461404477.. Cezayir Ülke Raporu 2008. Algeria Embassy Trade Consultancy. Архивирано из оригинала 29. 9. 2013. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза). „Community Profile: Kosovo Turks”. Kosovo Communities Profile 2010. Organization for Security and Co-operation in Europe. 8. 2. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза). „COMUNICAT DE PRESĂ – privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populaţiei şi Locuinţelor – 2011” [PRESS RELEASE – on the provisional results of the Population and Housing Census – 2011] (PDF) (Саопштење) (на језику: румунски). Romania: Central Commission for the Census of Population and Housing. 2. 2. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Cyprus: Bridging the Property Divide (Извештај). Europe Report N°210. International Crisis Group. 9. 12. 2010. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Turkey and the Iraqi Kurds: Conflict or Cooperation? (Извештај). Middle East Report N°81. International Crisis Group. 13. 11. 2008. Архивирано из оригинала 12. 1. 2011. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Population by ethnic groups, regions, counties and areas (PDF). Romania: National Institute of Statistics. 2002. The Report: Algeria 2008. Oxford Business Group. 2008. ISBN 978-1-902339-09-2..

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Турци на Викимедијиној остави