Свинг

Ера свинга (такође често називана "Биг-бенд ера") је временски период (око 1935—1946), када је биг-бенд^[4]^[5]^[6] свинг музика била најпопуларнији музички жанр у САД. Иако је то био њен најпопуларнији период, музика је ствaрана још од краја 1920-их и почетком 1930-их година, свирана од стране црних бендова предвођени уметницима као што су Дјук Елингтон,^[7]^[8]^[9] Џими Ланцфорд, Бени Мотен, Кеб Келовеј и Флечер Хендерсон, и белих бендова из 1920-их предвођени уметницима попут Рас Моргана и Ишам Џоунса. Почетак овог доба понекад је датиран од наступа "краља свинга", Бени Гудманa, у Паломар дворани у Лос Анђелесу 21. августа 1935., што је довело до распрострањења до остатка државе. 1930-е године су такође постале ера других солиста као што су: тенор саксофонисте Коулмен Хокинс и Чу Бери; алт саксофонисте Бени Картер и Џони Ходгес; бубњари Џин Крупа, Коузи Коул и Сид Катлет; пијанисти Фец Валер и Теди Вилсон; трубачи Рој Eлдриџ, Бани Бериган, и Рекс Стјуарт.

Mузичко експериментисање је увек било популарно у Америци. Многи црни, бели, латински, амерички, и европски музички утицаји бивају спојени када се свинг појавио. Снимци музичара Ишам Џонса, популарни џез/блуз бенд лидер, и његов оркестар, који је повремено укључивао и Бени Гудмана снимили за РЦА Виктор. Свинг ера је такође убрзала популарност додајући познатом, рекламном, популарном материјалу харлем изглед и продајући га кроз беле бендове за белу музичку публику. У Бени Гудман групи, најразличитији стилови су текли заједно: неки из Њу Орлеанс традиције, кроз Флетчера Хендерсона, који је организовао групу; риф техника Канзас Ситија; и прецизност и учења многих белих музичара. Са друге стране, лака мелодичност и чистоћа интонације Гудман групе дала је могућност да "прода" џез масивној публици.

Џез/блуз ера је донела у свинг музику Луја Армстронга, Били Холидеј, и до 1938. године, Елу Фицџералд. Други музичари, који су се уздигли у ово време били су Џими Дорси, његов брат Томи Дорси, Глен Милер, Каунт Бејси, Гудманов будући противник Арти Шо, и Вуди Херман, који је напустио Ишам Џонс оркестар 1936. године, да почне своју групу. Неколико фактора је довело до колапса свинг ере: забрана снимања од августа 1942. до новембра 1944. године (унија којој је већина џез музичара припадала рекла је својим учесницима да не снимају док се издавачке куће не сложе да им плате сваки пут када се њихова музика чује на радију); ранија забрана АСКАП песама од радио станица; Други светски рат, због ког је бендовима било теже да путују; "кабаре порез", који је био тако висок и до 30%; промена музичког укуса; и издизање бибопа.^[12]^[13]^[14] Иако су Еллингтон и Бејси били у стању да задржи њихове бендове заједно (последњи разлог је успео да на кратко смањи групу; у периоду 1950-1952), до краја 1946. године, већина њихових конкурената су били приморани да се распусте, као резултат свинг ере да се заврши.

Музички Елементи

Tемпo

Старији стилови џез музике су заједно груписани и именовани "двоударни џез". То представља облик организације ритма у којима се истиче први и трећи откуцај (посебно бас), често остављајући други и четврти откуцај тихим. При крају двадесетих година двоударни стил се осећао дотрајало. У Харлему, па чак и више у Канзас Ситију, нови начин игре се развија око 1928-29. Из другог одласка из историје џеза - путовање из Чикага у Њу Јорк – свинг почиње. Ово углавном важи, али, постоје замршени изузеци што је често у свинг музици. Луј Армстронг (и неки чикагски играчи) су већ упознати са четири-ударним стилом у двадесетим годинама. Са друге стране, Џими Ланцфордов Биг-бенд на највишој тачки развитка свинга користи уједно и 2/4 и 4/4.^[15]

Ритам

У мају 1935. године, број један рекорд у земљи био је Џими Ланцфордов „Ритам-наша ствар”. Објављена неколико месеци пре него што је Бени Гудман изазвао велику популарност, позната као свинг, песма је пружила први поглед на предстојећи жанр џез музике. "Ритам-то је наш посао/ ритам-то је оно што ми продајемо", - Ланцфордов певач је рекао: "ритам-то је наш посао / посао је наравно добро."^[16] Ако је ритам одређивао свинг бенд, њени темељи лежали су у ритмичким секцијама: клавир, гитара, бас и бубњеви.

Сваки од водећих група представљали су јасне, добро дизајниране уметничке нападе, који је допуњавао свој посебан стил. Ритмичке секције Елингтона, Бејсија, и Ланцфорда, на пример, звучали су сасвим другачије. У 1930-их година, удараљке су значајно напредовале у смислу џеза. У том процесу, они су помогли да се постави темељ за би-бап.

Инструментаријум

Традиционалан инструментаријум Биг Бендова састављен је од:

Саксофона (укључујући алт, тенор и баритон)
Труба
Тромбон
Кларинет
Бас
Гитара
Клавир
Бубњеви

Песме из доба свинга

У ери свинга произведени су многобројни класични снимци. Неки од њих су:

"Begin the Beguine" написао Cole Porter, снимио Artie Shaw
"Bei Mir Bist Du Schön" oд Andrews Sisters заједно са Vic Schoen и његовим оркестром
"Body and Soul" од Coleman Hawkins, музику записао Johnny Green, а текст Frank Eyton, Edward Heyman и Robert Sour
"Blue Skies" од Benny Goodman Live at Carnegie Hall 1938
"Chattanooga Choo Choo" од Glenn Miller и његовог оркестра, и кориштен у филму из 1941. год "Sun Valley Serenade"
"Cherokee" од Charlie Barnet, музику и текст записао Ray Noble
"Daddy From Georgia Way" снимио Bob Chester и његов оркестар са Columbia Records, текст и музику записала Daisy Lawton
"For Dancers Only" од Jimmy Lunceford
"Goody Goody" од Benny Goodman и његовог оркестра (са солисткињом Helen Ward)
"HEY! Here Comes That Mood" снимио Vincent Lopez, музику и текст записала Gloria Parker
"I Can't Get Started" од Bunny Berigan
"In Santiago by the Sea" од Gloria Parker и снимио Vincent Lopez и његов оркестар
"In the Mood" од Glenn Miller
"It Don't Mean a Thing (If It Ain't Got That Swing)" од Duke Ellington
"Jersey Bounce" од Benny Goodman
"Jumpin' at the Woodside" од Count Basie
"Leap Frog", тематска песма од Les Brown (bandleader)
"Minnie the Moocher" од Cab Calloway, Irving Mills, и Clarence Gaskill
"Moonlight Serenade" од Glenn Miller
"King Porter Stomp" од Fletcher Henderson
"Nightmare" од Artie Shaw
"Pennsylvania 6-5000 (song)" од Glenn Miller и његовог оркестра
"Sentimental Journey" заједно написао Les Brown; певала Doris Day
"Sing, Sing, Sing" од Benny Goodman
"Song of India" од Tommy Dorsey
"Stardust", коју су снимили сви, од Armstrong, до Miller и Shaw; музика и текст Hoagy Carmichael
"Stompin' at the Savoy" од Benny Goodman
"Sugar Foot Stomp" од Fletcher Henderson и Benny Goodman
"Tonight Be Tender To Me" од Gloria Parker и снимила Una Mae Carlisle
"Tuxedo Junction" од Erskine Hawkins
Two O'Clock Jump од Harry James
"Where, I Wonder, Where?" и "What Would Happen To Me If Something Happened To You?" од Isham Jones, и Three X Sisters, солисткиње

Референце

[1]
Anderson, Gene H. (2015). Louis Armstrong. Oxford University Press. ISBN 978-0190268756.
[2]
Laurence Bergreen (1997). Louis Armstrong: An Extravagant Life. New York: Broadway Books. стр. 4–5. ISBN 978-0553067682.
[3]
Cook, Richard (2005). Richard Cook's Jazz Encyclopedia. London: Penguin Books. стр. 18—19. ISBN 978-0141006468.
[4]
Gioia, Ted (2011). The History of Jazz (2 изд.). New York: Oxford University Press. стр. 100—. ISBN 978-0-19-539970-7.
[5]
„Big Band Music Genre Overview”. AllMusic. Приступљено 6. 9. 2017.
[6]
„How We Got the Big Sound of Big Band Jazz”. Redlands Symphony. Архивирано из оригинала 21. 06. 2023. г. Приступљено 21. 6. 2023.
[7]
„Biography”. DukeEllington.com (Official site). 2008. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 26. 1. 2012.
[8]
Hajdu, David (1996), Lush Life: A Biography of Billy Strayhorn, New York: Farrar, Straus & Giroux, 978-0865475120, p. 170.
[9]
O'Dell, Cary. „Blanton-Webster Era Recordings – Duke Ellington Orchestra (1940–1942) Added to the National Registry: 2002” (PDF). Library of Congress. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 28. 7. 2022.
[10]
„Billie Holiday Biography”. Biography. A&E Television Networks. 2. 4. 2014. Приступљено 30. 11. 2022. „"Sadie married Philip Gough in 1920..."”
[11]
„GRAMMY Hall Of Fame”. Grammy.org. Архивирано из оригинала 2015-06-26. г. Приступљено 13. 11. 2010.
[12]
Du Noyer, Paul (2003). The Illustrated Encyclopedia of Music (1st изд.). Fulham, London: Flame Tree Publishing. стр. 130. ISBN 1-904041-96-5.
[13]
Gair, Christopher (2008). The Beat Generation. Oxford: Oneworld Publications. стр. 16–17. ISBN 9781851685424.
[14]
Augustyn, Adam, ур. (2011). American Literature from 1945 through today. Britannica Educational Publishing. стр. 101. ISBN 978-1615301331.
[15]
Берендт, Јоацхим, "Свинг – 1930."
[16]
Giddins, Гари Скот Дево.

Литература

Erenberg, Lewis A. Swingin' the Dream: Big Band Jazz and the Rebirth of American Culture (1998)
Gitler, Ira (1987). Swing to Bop: An Oral History of the Transition in Jazz in the 1940s.
Hennessey, Thomas J (1994). From Jazz to Swing: African-Americans and Their Music, 1890–1935..
Schuller, Gunther (1991). The Swing Era: The Development of Jazz, 1930–1945.
Spring, Howard. "Swing and the Lindy Hop: Dance, Venue, Media, and Tradition". American Music, . 15 (2). Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Summer, 1997), pp. 183–207.
Stowe, David (1996). Swing Changes: Big-Band Jazz in New Deal America.
Tucker, Sherrie. Swing Shift: 'All-Girl' Bands of the 1940s (2000)
Yanow, Scott (2000). Swing. San Francisco: Miller Freeman. стр. 452–. ISBN 978-087930-600-7.
Kramer, Pamela (31. 10. 1999). „That Swing Thing”. Los Angeles Times. Приступљено 28. 12. 2017.
„AllMusic > Retro Swing”. AllMusic.
Krcatovich, Dustin (12. 4. 2016). „Lets' Hope That '90s Nostalgia Doesn't Inspire a Revival of the Swing Revival”. Esquire.
„Gold & Platinum - RIAA”. RIAA. Приступљено 29. 12. 2017.
„Gold & Platinum RIAA”. Recording Industry Association of America. Приступљено 22. 7. 2019.
Erlewine, Stephen Thomas. „The Brian Setzer Orchestra”. AllMusic. Приступљено 28. 12. 2017.
Breihan, Tom (16. 5. 2016). „Let's All Remember The Late-'90s Swing Revival”. Stereogum. Приступљено 7. 1. 2022.
Martin, Ryan (2014-03-05), The Rebirth of Shag, Приступљено 2022-10-14
„What is swing dancing?”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 7. 10. 2016.
„The Jitterbug”. Приступљено 7. 10. 2016.
Christine Zona, Chris George (2008). Gotta Ballroom. United States: Human Kinetics, Inc. стр. 13—214. ISBN 9780736059077. Приступљено 6. 2. 2015.
The Beautiful Times (мај 2011). „Swing dance”. The Beautiful Times. wordpress. Приступљено 6. 2. 2015.
Manning, Frankie (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Temple University Press. стр. 46. ISBN 9781592135639. Приступљено 6. 2. 2015.
Manning, Frankie (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Temple University Press. стр. 230. ISBN 9781592135639. Приступљено 6. 2. 2015.
Pritchett, Judy. „"Shorty" George Snowden”. www.savoystyle.com. 1995-2006. Приступљено 6. 2. 2015.
Guest, Dan. „Balboa History”. www.lindycircle.com. 10/17/2005. Приступљено 6. 2. 2015.
„Swing History origins of Swing Dance”. 1996. Приступљено 2008-03-22.
„The History of Swing Dancing | zZounds”. www.zzounds.com. Приступљено 2022-10-14.
„Global Swing DJS”. Архивирано из оригинала 2014-02-28. г. Приступљено 2014-02-19.
Culver, Henry (2007). Imperial Swing Dancing (на језику: енглески) (2nd изд.). Chesterfield, Missouri: Flight Information Publications. стр. 1—30. ISBN 978-0-9601062-2-6.
„ImperialSwing.com”. Приступљено 7. 10. 2016.
„Home”. americanbop (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-18.^{[мртва веза]}
„Competition Rules”. Swing Dance America (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-14.
„On Judging, Part 3: Swing Judging Philosophy 101”. 2012. Приступљено 2012-11-04.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Свинг на Викимедијиној остави
A Brief History of Swing in Austin Архивирано на сајту (3. март 2016), The Austin Swing Syndicate, web site
„What is Lindy Hop?”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2016. г. Приступљено 19. 07. 2023.

[anderson-1] [1]
Anderson, Gene H. (2015). Louis Armstrong. Oxford University Press. ISBN 978-0190268756.

[2] [2]
Laurence Bergreen (1997). Louis Armstrong: An Extravagant Life. New York: Broadway Books. стр. 4–5. ISBN 978-0553067682.

[RCJE-3] [3]
Cook, Richard (2005). Richard Cook's Jazz Encyclopedia. London: Penguin Books. стр. 18—19. ISBN 978-0141006468.

[Gioia-4] [4]
Gioia, Ted (2011). The History of Jazz (2 изд.). New York: Oxford University Press. стр. 100—. ISBN 978-0-19-539970-7.

[AM-5] [5]
„Big Band Music Genre Overview”. AllMusic. Приступљено 6. 9. 2017.

[redlands_symphony-6] [6]
„How We Got the Big Sound of Big Band Jazz”. Redlands Symphony. Архивирано из оригинала 21. 06. 2023. г. Приступљено 21. 6. 2023.

[7] [7]
„Biography”. DukeEllington.com (Official site). 2008. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 26. 1. 2012.

[8] [8]
Hajdu, David (1996), Lush Life: A Biography of Billy Strayhorn, New York: Farrar, Straus & Giroux, 978-0865475120, p. 170.

[9] [9]
O'Dell, Cary. „Blanton-Webster Era Recordings – Duke Ellington Orchestra (1940–1942) Added to the National Registry: 2002” (PDF). Library of Congress. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 28. 7. 2022.

[10] [10]
„Billie Holiday Biography”. Biography. A&E Television Networks. 2. 4. 2014. Приступљено 30. 11. 2022. „"Sadie married Philip Gough in 1920..."”

[11] [11]
„GRAMMY Hall Of Fame”. Grammy.org. Архивирано из оригинала 2015-06-26. г. Приступљено 13. 11. 2010.

[Music_2-12] [12]
Du Noyer, Paul (2003). The Illustrated Encyclopedia of Music (1st изд.). Fulham, London: Flame Tree Publishing. стр. 130. ISBN 1-904041-96-5.

[13] [13]
Gair, Christopher (2008). The Beat Generation. Oxford: Oneworld Publications. стр. 16–17. ISBN 9781851685424.

[14] [14]
Augustyn, Adam, ур. (2011). American Literature from 1945 through today. Britannica Educational Publishing. стр. 101. ISBN 978-1615301331.

[15] [15]
Берендт, Јоацхим, "Свинг – 1930."

[16] [16]
Giddins, Гари Скот Дево.

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[1]

[2]

[3]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]