Семантика

По широј дефиницији, семантика (реч потиче од грчког σημαντικός = значајан изведено од семеион, знак) је наука која изучава значење речи.^[1] Семантика је контрастна са другим аспектима смисленог израза, посебно синтаксом, конструкцијом сложених знакова из једноставнијих, и прагматиком, практичном употребом знакова од стране агената или заједница у сврху интерпретације појединих околности или контекста. По уобичајеној конвенцији по којој се проучавање или теорија назива именом субјекта који се проучава, семантика такође може да означава теоретско проучавање значења у системима или знаковима. Иако терминологија варира, писци на подручју значења генерално прихватају две врсте значења које израз може садржати: (1) релацију коју знак има са објектима и објектним ситуацијама, стварним или могућим, те (2) релацију коју знак има у односу на друге знакове, посебно врсту менталних знакова који се схватају као концепти

Већина теоретичара реферира на релацију између знака и његових објеката, који увек укључује неки начин објективне референце, као на његову денотацију. Неки теоретичари реферирају на релацију између знакова који служе у практичној интерпретацији као на његову конотацију, иако постоје многа разилажења у мишљењима и разлике у теоријама у овом случају. Многи теоретичари, потогово у пољу формалне семантике, прагматских и семиотичких традиција, ограничавају примјену семантике на денотативни аспект, користећи друге називе или потпуно игноришући конотативни аспект.

Семантика се разликује од онтологије (науке о егзистенцији) јер више говори о употреби речи него о значењу онога на шта реч упућује. Ово се огледа у аргументу „То је само семантика“, када неко покушава на основу онога што је истинито о речи извести закључак о томе шта је истина о свету. Могуће је идентификовати још неколико значења речи семантика:

У лингвистици

Семантика је део лингвистике која се традиционално дефинише као наука о значењу речи, фраза, реченица, и текстова (било целих или њихових делова). Семантици се може приступити теоријски и емпиријски (нпр. психолингвистика). Декомпозиционо гледиште о значењу каже да значење речи може да се анализира атомистички, тако што ће се дефинисати њени подлежни саставни делови, тзв. примати. На овом гледишту заснован је језик мисли. Једно од предмета науке о значењу су сложенице, као и многобројни лингвистички изрази (хомонимија, синонимија, антонимија, полисемија, паронимија, хипернимија, хипонимија, меронимија, метонимија, холонимија, егзоцентричност, и ендоцентричност). Семантика обухвата и изучавање тематских улога, структуре аргумената, и њихову везу са синтаксом. Семантика се такође бави значењем и референцом, истинитим условом и анализом дискурса. Прагматика се често сматра дијелом семантике.

Динамички обрат у семантици

Овај традиционални поглед на семантику, као коначно значење инхерентно лексичкој јединки које може бити састављено у формулацији значења већих дискурсних конструката, предмет је жестоке дискусије у ничућем домену когнитивне лингвистике^[2], те такође у нефодорском кампу у филозофији језика.^[3] Изазов је мотивисан:

• Унутрашњим факторима језика, као што је проблем разрешавања индексикалитета или анафоре (нпр. овај X, њему, прошла недеља). У овим ситуацијама „контексти” служе као улаз, али интерпретирани израз такође модификује значење, те је такође излаз. Стога је интерпретирање нужно динамичке природе и на значење реченица се гледа као на могућност промене контекста уместо пропозиције.
• Спољним факторима језика, тј. језик није скуп ознака које су додељене стварима, већ „скуп алата, важност чијих елемената лежи више у начину њихова функционисања, него у њиховој повезаношћу са стварима.”^[3] Овај поглед одражава каснију позицију Витгенштајнa и његовог познатог примера игре, и везан је на позиције Квајна. Дејвидсона и других.

Конкретан пример претходног феномена јесте семантичка подспецификација - значења нису потпуна без неких елемената контекста. Узимајући на пример једну реч, „црвена”, њено значење у фрази попут црвена књига слично је у многим другим упорабама и може се шватити као градивно.^[4] С друге стране, боје имплициране у фразама попут „црвено вино” (јако тамна) и „црвена коса” (бакарна) или „црвена земља” или „црвена кожа” - су врло различите. Заиста, ове боје су изворни говорници не би назвали „црвенима”. Ове инстанце нису у сукобу, тако да је „црвено вино” тако названо само у поређењу са другим врстама вина (које такође није „бело” из истог разлога). Ово гледиште вуче корене још од де Сосира:

Сваки скуп синонима попут ('стрепити'), ('страховати'), ('бојати се') има појединачну вредност само зато што стоје у међусобном сучељавању. Ниједна реч нема значење које се може идентификовати независно од онога у близини.^[5] и може ићи све до ранијих индијских погледа на језик, посебно Нјаја погледа на речи као индикатора, а не носитеља значења.

Покушај брањења система заснованог на пропозицијском значењу семантичке подспецификације се може пронаћи у моделу генеративног лексикона Џејмса Пустејовког, који проширује контекстуалне операције (засноване на посмицању типова) у лексикон. Стога су значења генерирана у лету зависно од коначног контекста.

Теорија прототипова

Други скуп концепата везан за неизразитост семантике је заснован на прототиповима. Рад Еленор Роше и Џорџа Лакофа 1970-их је водио ка погледу да природне категорије нису описиве у терминима нужности и довољности, већ су ступњеване (неизразите на границама) и неконзистентне у односу на своје конституенте.

Систем категорије није објективно „тамо негде” у свету, већ је укорењен у искуствима људи. Ове категорије еволуирају као учени концепти света - значење није објективна истина већ субјективан конструкт, научен из искуства, а језик изниче из уземљења наших концептуалних система у дељеном телесном и утеловљеносном искуству.^[6] Нужна последица овога јест да концептуалне категорије (тј. лексикон) нису идентичне за све културе, или за индивидуум сваке поједине културе. Ово води до дебата као што су Сапир—Ворфова хипотеза или ескимска реч за снег.

У математици и науци о рачунарству

Семантика се као појам користи у математици и науци рачунарства.

У логици

Велики број формалних приступа семантици које су примијењене у лингвистици, математичкој логици и рачунарској науци воде поријекло од семантике логике, на коју су највише утицале идеје Алфреда Тарског (Alfred Tarski) теорији модела и његова семантичка теорија истине. С друге стране, инференцијална семантика рола се развила након дјела Герхарда Генцена (Gerhard Gentzen) o теорији доказа и доказно-теоријској семантици.

Види још

Лингвистика

• класе у семантици
• семантичке одлике
• семантичка прогресија
• семантичко својсто
• Безбојне зелене идеје спавају тврдим сном
• sememe

Математика

• аксиоматска семантика
• денотациона семантика
• семантика игре
• формална семантика програмских језика
• операциона семантика

Логика

• формална логика
• семантика игре
• општа семантика
• природни семантички метајезик
• семантичка веза
• семантичко окружење - Интернет, различити системи Вјештачке интелигенције, итд.
• семантика логике
• семантичка мрежа - Интернет, неуронске мреже, експертни системи, итд.
• семиотика

Референце

1. Popović, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art : Edicija. стр. 654. ISBN 978-86-7360-064-2. |access-date= захтева |url= (помоћ)
2. Ronald W. Langacker (1999). Grammar and Conceptualization. Berlin/New York: Mouton de Gruyer. ISBN 3110166038.
3. Jaroslav Peregrin (2003). Meaning: The Dynamic Turn. Current Research in the Semantics/Pragmatics Interface. London: Elsevier.
4. P. G\"ardenfors (2000). Conceptual Spaces. Cambridge, MA: MIT Press/Bradford Books.
5. Ferdinand de Saussure (1916). The Course of General Linguistics (Cours de linguistique générale).
6. George Lakoff and Mark Johnson (1999). Philosophy in the Flesh: The embodied mind and its challenge to Western thought. Chapter 1. New York: Basic Books.

Литература

• Max Cresswell (2006). „Formal semantics”. Ур.: Michael Devitt, Richard Hanley. The Blackwell guide to the philosophy of language. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-23142-4. A very accessible overview of the main ideas in the field.
• John I. Saeed (2008). Semantics. Introducing linguistics (3rd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-5639-4. Chapter 10, Formal semantics, contains the best chapter-level coverage of the main technical directions
• Johan van Benthem; Alice Ter Meulen (2010). Handbook of Logic and Language (2nd изд.). Elsevier. ISBN 978-0-444-53726-3. The most comprehensive reference in the area.
• Emmon W. Bach (1989). Informal lectures on formal semantics. SUNY Press. ISBN 978-0-88706-772-3. One of the first textbooks. Accessible to undergraduates.
• Ronnie Cann (1993). Formal semantics: an introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37610-5.
• Irene Heim; Angelika Kratzer (1998). Semantics in generative grammar. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-19713-3.
• Gennaro Chierchia; Sally McConnell-Ginet (2000). Meaning and grammar: an introduction to semantics (2nd изд.). MIT Press. ISBN 978-0-262-53164-1.
• Sean A. Fulop (2004). On the Logic and Learning of Language. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4120-2381-8.Шаблон:Self-published inline
• Glyn V. Morrill (1994). Type logical grammar: categorial logic of signs. Springer. ISBN 978-0-7923-3095-0.
• Bob Carpenter (1998). Type-logical semantics. MIT Press. ISBN 978-0-262-53149-8.
• Johan van Benthem (1995). Language in action: categories, lambdas, and dynamic logic. MIT Press. ISBN 978-0-262-72024-3.
• Barbara H. Partee. Reflections of a formal semanticist as of Feb 2005. Ample historical information. (An extended version of the introductory essay in Barbara H. Partee: Compositionality in Formal Semantics: Selected Papers of Barbara Partee. Blackwell Publishers, Oxford, 2004.)
• Goddard, Cliff (1998). Semantic Analysis. Oxford University Press
• Goddard, Cliff (2001) Review: Language, logic, and concepts: essays in memory of John Macnamara, ed. by Ray Jackendoff, Paul Bloom, and Karen Wynn. Journal of Linguistics 205-210.
• Jackendoff, Ray (1976). „Toward an explanatory semantic representation”. Linguistic Inquiry. 7 (1): 89–150.
• Jackendoff, Ray (1976). Semantics and Cognition. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. стр. 283. ISBN 0-262-10027-4.
• Jackendoff, Ray (1990). Semantic Structures. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. стр. 322. ISBN 0-262-10043-6.
• Jackendoff, Ray (1991). „Parts and boundaries”. Ур.: Levin, Beth; Pinker, Steven. Lexical & conceptual semantics. Cambridge, Massachusetts: Blackwell. стр. 244. ISBN 1-55786-354-7. Приступљено 2006-02-02.
• Jackendoff, Ray (2002). Foundations of Language. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. стр. 477. ISBN 0-19-827012-7.
• Jackendoff, Ray (2006) On conceptual Semantics. Intercultural Pragmatics, 353-358
• Jackendoff, Ray (2007). Language, Consciousness, Culture: Essays on Mental Structure. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. стр. 403. ISBN 978-0-262-10119-6.
• Murphy, Lynne (2010) "Lexical Meaning" Cambridge Textbooks in Linguistics.
• Wierzbicka, Anna (2007b) NSM semantics versus Conceptual Semantics: goals and standards (a response to Jackendoff). Intercultural Pragmatics 521-529.
• Wierzbicka, Anna (2007a) Theory and empirical findings: a response to Jackendoff. Intercultural Pragmatics 399-409.
• Lakoff, George; Johnson, Mark (1999). Philosophy in the Flesh: The embodied mind and its challenge to Western thought. Chapter 1.. New York, NY: Basic Books. OCLC 93961754.

Спољашње везе