Kinoa

Kinoa (; /ˈkiːnwɑː/ ili /kɪˈnoʊ.ə/, od kečuanske reči kinwa ili kinuwa)^[2] skrivenosemenica je iz porodice Amaranthaceae. To je zeljasta jenogodišnja biljka koja se uzgaja kao kultura prvenstveno zbog svojih jestivih semenki; seme je bogato proteinima, dijetalnim vlaknima, vitaminima B grupe i dijetalnim mineralima u količinama većim nego u mnogim žitaricama.^[3] Kinoa nije trava, već je pseudožitarica botanički povezana sa španaćom i amarantom (), a poreklo vodi iz andskog regiona severozapadne Južne Amerike.^[4] Prvi put je korištena za ishranu stoke pre 5,2–7,0 hiljada godina, a za ljudsku upotrebu pre 3–4 hiljade godina u bazenu jezera Titikaka u Peruu i Boliviji.^[5]

Kinoa
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Red:	Caryophyllales
Porodica:	Amaranthaceae
Rod:	Chenopodium
Vrsta:	C. kinoa
Binomno ime
Chenopodium kinoa C.L. Willdenow (Willd.)
Region prirodna distribucije je obojen crveno, a region kultivacije zeleno
Sinonimi[1]

u blizini Kačilaja, jezero Titikaka, Bolivija

Danas skoro svu proizvodnju u andskom regionu obavljaju male farme i udruženja. Njen uzgoj se proširio na više od 70 zemalja, uključujući Keniju, Indiju, Sjedinjene Države i nekoliko evropskih zemalja.^[6] Kao rezultat povećane popularnosti i potrošnje u Severnoj Americi, Evropi i Australaziji, cene useva kinoe utrostručile su se u periodu od 2006. do 2013. godine.^[7][8]

Botanika

Seme kinoe

Crvena kinoa, kuvana

Opis

je dikotiledonska jednogodišnja biljka, obično visoka oko 1–2 m (3–7 ft). Ona ima široke, uglavnom praškaste, dlakave lučne listove, obično naizmenično raspoređene. Drvenasta centralna stabljika može da bude razgranata ili nerazgranata, zavisno od sorte i može biti zelena, crvena ili ljubičasta. Cvetne metlice nastaju sa vrha biljke ili iz osnove lista duž stabljike. Svaka metlica ima središnju osnovu iz koje izlazi sekundarna osnova bilo s cvetovima (amarantiform) ili nosi tercijarnu osnovu koja nosi cvetove (glomeruliform).^[9] To su mali, nepotpuni kruti cvetovi iste boje kao i čašice, a javljuju se i pistilatni i savršeni oblici. Pistolatni cvetova se obično nalaze na proksimalnom kraju glomerula, a savršeni na distalnom kraju. Savršeni cvet ima pet čašičnih listića, pet prašnika i izdignuti jajnik, iz koga se pojavljuju dve do tri stigmatične grane.^[10]

Zeleni hipoginski cvetovi imaju jednostavnu krunicu i uglavnom su samooplodni,^[9][11] mada dolazi i do unakrsnog oprašivanja.^[12] Nadalje, betalaini u prirodnom okruženju služe za privlačenje životinja da bi se povećala količina oprašivanja i osiguralo ili poboljšalo širenje semena.^[13] Plodovi (semenke) su prečnika oko 2 mm (¹⁄₁₆ in) i različitih boja - od bele do crvene ili crne, u zavisnosti od sorte.^[14]

U pogledu „novo」 razvijene otpornosti na salinitet vrste , neka su istraživanja zaključila da akumulacija organskih osmolita ima dvostruku ulogu za vrstu. Oni omogućavaju osmotsko prilagođavanje, pored zaštite od oksidativnog stresa fotosintetskih struktura u lišću u razvoju. Studije takođe sugerišu da smanjenje stomatalne gustine u responsu na nivoe saliniteta predstavlja esencijalni odbrambeni instrument za optimizaciju efikasnosti korišćenja vode u datim uslovima kojima može biti izložen.^[15]

Galerija

• 
  Formirajuće seme crne kinoe
• 
  Seme kinoe
• 
  Biljka kinoe pre cvetanja
• 
  cvet kinoe
• 
  Vršidba kinoe u Peruu