From Wikipedia, the free encyclopedia
Menopauza predstavlja završetak reproduktivne sposobnosti kod osoba ženskog pola. Dolazi do prestanka oogeneze. Menopauza je prirodna pojava kod starijih žena.[7]
| Menopauza | |
|---|---|
| Синоними | Klimakterijum |
 | |
| Специјалности | Ginekologija |
| Симптоми | Bez menstrualnih perioda tokom jedne godine[1] |
| Време појаве | 49 i 52 godina starosti[2] |
| Узроци | Obično prirodna promena, operacija kojom se uklanjaju oba jajnika, neke vrste hemoterapije[3][4] |
| Лечење | Nijedan, način života se menja[5] |
| Лекови | Terapija hormonskom menopauzom, klonidin, gabapentin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina[5][6] |
Menopauza, poznata i kao klimakterij i klimaks, vreme je u životnom dobu žena kada menstruacijski period prestaje trajno i žene više ne mogu rađati.[1][8] Menopauza je suprotnost menarhe, doba kada devojčici počinju menstruacije. Obično se javlja u dobu između 49. i 52. godine.[2] Medicinski profesionalci često menopauzu definišu kao pojavu kada žena godinu dana nije imala menstrualno krvarenje.[3] To se takođe može definisati smanjenjem proizvodnje hormona u jajnicima.[9] Kod onih žena koje su imale operaciju radi uklanjanja maternice, ali još uvek imaju jajnike, može se smatrati da je menopauza nastupila u vreme operacije ili kada im je nivo hormona opao.[9] Nakon uklanjanja maternice, simptomi se obično javljaju ranije, u proseku sa 45 godina.[10]
U retkim slučajevima, ženski jajnici prestaju da funkcionišu u veoma ranom uzrastu, u periodu od puberteta do 40 godina starosti. Ova pojava je poznata kao prerano zatajenje jajnika. Spontano prerano zatajenje jajnika se javlja kod 1% žena do 40 godina i 0,1% žena do 30 godina. To se ne smatra normalnom posledicom starenja. Usled nejasnoća u rukovođenju podacima u mnogim oblastima sveta, najstarije doba javljanja menopauze nije precizno poznato. Postoje izveštaji o normalnom začeću i porođaju u 70. godini, ali su oni kontroverzni.
U Zapadnom svetu, tipičan opseg uzrasta menopauze (iz prirodnih razloga) je između 40 i 61,[11] a prosečna starost zadnjeg perioda je 51 godina.[12] Prosečan uzrast prirodne menopauze u Australiji je 51,7 godina,[13] mada postoji znatna varijabilnost. U Indiji i Filipinima, srednji uzrast menopauze je znatno raniji, 44 godine.[14]
U retkim slučajevima, ženski jajnici prestaju da funkcionišu u veoma ranom uzrastu, u opsegu od puberteta do 40 godina starosti. Ova pojava je poznata kao prerano zatajenje jajnika. Spontano prerano zatajenje jajnika se javlja kod 1% žena do 40 godina starosti, i 0.1% žena do 30 godina. Ova pojava se ne smatra normalnom posledicom starenja.
Usled nejasnoća u rukovođenju podacima u mnogim oblastima sveta, najstariji uzrast javljanja menopauze nije precizno poznat. Postoje izveštaji o normalnom začeću i porođaju u 70-toj godini starosti, ali su oni kontroverzni.
U godinama pre menopauze, menstruacije obično postaju neredovne,[15][16] što znači da razdoblja mogu biti duža ili kraća, ili lakša ili teža u količini toka.[15] U tom periodu, žene često doživljavaju vruće bljeskalice (poznate kao valunzi); one obično traju od 30 sekundi do deset minuta i mogu biti povezane s drhtavicom, znojenjem i crvenilom kože.[15] Vrući valunzi često prestaju da se javljaju nakon godinu ili dve.[8] Ostali simptomi mogu uključivati suvoću vagine, probleme sa spavanjem i promene raspoloženja.[15] Ozbiljnost simptoma varira među ženama. Iako se često smatra da je menopauza povezana s porastom bolesti srca, to se prvenstveno događa zbog starenja i nema direktnu vezu sa menopauzom. Kod nekih žena kod kojih su bili prisutni problemi, poput endometrioze ili bolnih perioda, oni postaju manje izraženi nakon menopauze.[8]
Menopauza je obično prirodna promena.[4] Može se dogoditi ranije kod onih žena koje puše duvan.[3][17] Ostali uzroci uključuju operaciju kojom se uklanjaju jajnici ili neke vrste hemoterapija.[3] Na fiziološkom nivou, menopauza se događa zbog smanjenja proizvodnje hormona estrogena i progesterona u jajnicima.[1] Iako obično nije potrebna, dijagnoza menopauze može se potvrditi merenjem nivoa hormona u krvi ili urinu.[18][19]
Obično nije potreban specifičan tretman.[5] Neki simptomi, međutim, mogu se poboljšati lečenjem.[5] S obzirom na valunge, često se preporučuje izbegavanje pušenja, kofeina i alkohola.[5] Može pomoći spavanje u hladnoj sobi i korištenje ventilatora.[5] Sledeći lekovi mogu pomoći: hormonska terapija menopauze (MHT), klonidin, gabapentin ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina.[5][6] Fizičke vežbe mogu da pomognu kod problema spavanja.[5] Iako je MHT nekada bio rutinski propisivan, sada se preporučuje samo onima sa značajnim simptomima, jer postoji zabrinutost zbog nuspojava.[5] Nisu pronađeni visokokvalitetni dokazi o efikasnosti alternativne medicine.[8] Postoje okvirni dokazi za fitoestrogenae.[20]
.svg)
.jpg)
Tokom rane tranzicije menopauze, menstrualni ciklusi ostaju pravilni, ali se interval između njih počinje produžavati. Nivo hormona počinje da varira. Ovulacija se možda neće dogoditi sa svakim ciklusom.[21]
Termin „menopauza” odnosi se na vremenski period koji sledi godinu dana nakon poslednje menstruacije.[21] Tokom menopauzalne tranzicije i nakon menopauze, žene mogu iskusiti širok spektar simptoma.
Tokom prelaska u menopauzu, menstruacijski obrazac može pokazati kraće odstupanje ciklusa (za 2–7 dana);[21] i dalje su mogući duži ciklusi.[21] Može postojati neredovno krvarenje (lakša, teža, uočljiva).[21] Disfunkcionalno krvarenje iz maternice često imaju žene koje se približavaju menopauzi, zbog hormonskih promena koje prate menopauzni prelaz. Uočavanje ili krvarenje mogu jednostavno biti povezani s vaginskom atrofijom, dobroćudnim ranim (polipom) ili lezijom ili mogu biti funkcijskii odgovor endometrijuma. Evropsko društvo za menopauzu i andropauzu objavilo je smernice za procenu endometrija, koji je obično glavni izvor kapljanja ili krvarenja.[21][22]
Međutim, kod žena u postmenopauzi bilo koje genitalno krvarenje je alarmantni simptom koji zahteva odgovarajuću studiju kako bi se isključila mogućnost malignih bolesti.
Simptomi koji se mogu pojaviti tokom menopauze i nastaviti se kroz postmenopauzu uključuju:
Ostali fizički simptomi menopauze uključuju nedostatak energije, bol u zglobovima, ukočenost,[21] bolove u leđima,[21] povećanje dojki,[21]bolove u dojkama,[21] lupanje srca,[21] glavobolju,[21] vrtoglavicu,[21] suvoći, svrbež kože,[21] stanjivanje, trnci kože, debljanje,[21] mokraćnu inkotenciju,[21][23] hitnost mokrenja, obrasci isprekidanog spavanja,[24][25] jako noćno znojenje,[21] vrući valunzi.[21]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
