Menopauza

Menopauza predstavlja završetak reproduktivne sposobnosti kod osoba ženskog pola.^[7] Dolazi do prestanka oogeneze. Menopauza je prirodna pojava kod starijih žena.^[8]

Menopauza
Синоними	Klimakterijum
Специјалности	Ginekologija
Симптоми	Bez menstrualnih perioda tokom jedne godine[1]
Време појаве	49 i 52 godina starosti[2]
Узроци	Obično prirodna promena, operacija kojom se uklanjaju oba jajnika, neke vrste hemoterapije[3][4]
Лечење	Nijedan, način života se menja[5]
Лекови	Terapija hormonskom menopauzom, klonidin, gabapentin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina[5][6]

Definicija i epidemiologija

Menopauza, poznata i kao klimakterij i klimaks, vreme je u životnom dobu žena kada menstruacijski period prestaje trajno i žene više ne mogu rađati.^[1][9] Menopauza je suprotnost menarhe, doba kada devojčici počinju menstruacije. Obično se javlja u dobu između 49. i 52. godine.^[2] Medicinski profesionalci često menopauzu definišu kao pojavu kada žena godinu dana nije imala menstrualno krvarenje.^[3] To se takođe može definisati smanjenjem proizvodnje hormona u jajnicima.^[10] Kod onih žena koje su imale operaciju radi uklanjanja maternice, ali još uvek imaju jajnike, može se smatrati da je menopauza nastupila u vreme operacije ili kada im je nivo hormona opao.^[10] Nakon uklanjanja maternice, simptomi se obično javljaju ranije, u proseku sa 45 godina.^[11]

Životno doba

U retkim slučajevima, ženski jajnici prestaju da funkcionišu u veoma ranom uzrastu, u periodu od puberteta do 40 godina starosti. Ova pojava je poznata kao prerano zatajenje jajnika. Spontano prerano zatajenje jajnika se javlja kod 1% žena do 40 godina i 0,1% žena do 30 godina. To se ne smatra normalnom posledicom starenja. Usled nejasnoća u rukovođenju podacima u mnogim oblastima sveta, najstarije doba javljanja menopauze nije precizno poznato. Postoje izveštaji o normalnom začeću i porođaju u 70. godini, ali su oni kontroverzni.

Normalan opseg

U Zapadnom svetu, tipičan opseg uzrasta menopauze (iz prirodnih razloga) je između 40 i 61,^[12] a prosečna starost zadnjeg perioda je 51 godina.^[13] Prosečan uzrast prirodne menopauze u Australiji je 51,7 godina,^[14] mada postoji znatna varijabilnost. U Indiji i Filipinima, srednji uzrast menopauze je znatno raniji, 44 godine.^[15]

Najmlađi uzrast

U retkim slučajevima, ženski jajnici prestaju da funkcionišu u veoma ranom uzrastu, u opsegu od puberteta do 40 godina starosti. Ova pojava je poznata kao prerano zatajenje jajnika. Spontano prerano zatajenje jajnika se javlja kod 1% žena do 40 godina starosti, i 0.1% žena do 30 godina. Ova pojava se ne smatra normalnom posledicom starenja.

Najstariji uzrast

Usled nejasnoća u rukovođenju podacima u mnogim oblastima sveta, najstariji uzrast javljanja menopauze nije precizno poznat. Postoje izveštaji o normalnom začeću i porođaju u 70-toj godini starosti, ali su oni kontroverzni.

Simptomi i prognoza

U godinama pre menopauze, menstruacije obično postaju neredovne,^[16][17] što znači da razdoblja mogu biti duža ili kraća, ili lakša ili teža u količini toka.^[16] U tom periodu, žene često doživljavaju vruće bljeskalice (poznate kao valunzi); one obično traju od 30 sekundi do deset minuta i mogu biti povezane s drhtavicom, znojenjem i crvenilom kože.^[16] Vrući valunzi često prestaju da se javljaju nakon godinu ili dve.^[9] Ostali simptomi mogu uključivati suvoću vagine, probleme sa spavanjem i promene raspoloženja.^[16] Ozbiljnost simptoma varira među ženama. Iako se često smatra da je menopauza povezana s porastom bolesti srca, to se prvenstveno događa zbog starenja i nema direktnu vezu sa menopauzom. Kod nekih žena kod kojih su bili prisutni problemi, poput endometrioze ili bolnih perioda, oni postaju manje izraženi nakon menopauze.^[9]

Uzrok

Menopauza je obično prirodna promena.^[4] Može se dogoditi ranije kod onih žena koje puše duvan.^[3][18] Ostali uzroci uključuju operaciju kojom se uklanjaju jajnici ili neke vrste hemoterapija.^[3] Na fiziološkom nivou, menopauza se događa zbog smanjenja proizvodnje hormona estrogena i progesterona u jajnicima.^[1] Iako obično nije potrebna, dijagnoza menopauze može se potvrditi merenjem nivoa hormona u krvi ili urinu.^[19][20]

Lečenje

Obično nije potreban specifičan tretman.^[5] Neki simptomi, međutim, mogu se poboljšati lečenjem.^[5] S obzirom na valunge, često se preporučuje izbegavanje pušenja, kofeina i alkohola.^[5] Može pomoći spavanje u hladnoj sobi i korištenje ventilatora.^[5] Sledeći lekovi mogu pomoći: hormonska terapija menopauze (MHT), klonidin, gabapentin ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina.^[5][6] Fizičke vežbe mogu da pomognu kod problema spavanja.^[5] Iako je MHT nekada bio rutinski propisivan, sada se preporučuje samo onima sa značajnim simptomima, jer postoji zabrinutost zbog nuspojava.^[5] Nisu pronađeni visokokvalitetni dokazi o efikasnosti alternativne medicine.^[9] Postoje okvirni dokazi za fitoestrogenae.^[21]

Znaci i simptomi

Simptomi menopauze

Mineralna gustina kostiju, posebno pršljenova, opada s menopauzom

Tokom rane tranzicije menopauze, menstrualni ciklusi ostaju pravilni, ali se interval između njih počinje produžavati. Nivo hormona počinje da varira. Ovulacija se možda neće dogoditi sa svakim ciklusom.^[22]

Termin „menopauza” odnosi se na vremenski period koji sledi godinu dana nakon poslednje menstruacije.^[22] Tokom menopauzalne tranzicije i nakon menopauze, žene mogu iskusiti širok spektar simptoma.

Vagina i maternica

Tokom prelaska u menopauzu, menstruacijski obrazac može pokazati kraće odstupanje ciklusa (za 2–7 dana);^[22] i dalje su mogući duži ciklusi.^[22] Može postojati neredovno krvarenje (lakša, teža, uočljiva).^[22] Disfunkcionalno krvarenje iz maternice često imaju žene koje se približavaju menopauzi, zbog hormonskih promena koje prate menopauzni prelaz. Uočavanje ili krvarenje mogu jednostavno biti povezani s vaginskom atrofijom, dobroćudnim ranim (polipom) ili lezijom ili mogu biti funkcijskii odgovor endometrijuma. Evropsko društvo za menopauzu i andropauzu objavilo je smernice za procenu endometrija, koji je obično glavni izvor kapljanja ili krvarenja.^[22][23]

Međutim, kod žena u postmenopauzi bilo koje genitalno krvarenje je alarmantni simptom koji zahteva odgovarajuću studiju kako bi se isključila mogućnost malignih bolesti.

Simptomi koji se mogu pojaviti tokom menopauze i nastaviti se kroz postmenopauzu uključuju:

• bolni odnos^[22]
• suvoća vagine^[22]
• atrofični vaginitis – stanjivanje membrana vulve, vagine, cerviksa i vanjskog urinarnog trakta, zajedno sa znatnim smanjenjem i gubitkom u elastičnosti svih vanjskih i unutarnjih područja genitalija.

Ostale fizičke promene

Ostali fizički simptomi menopauze uključuju nedostatak energije, bol u zglobovima, ukočenost,^[22] bolove u leđima,^[22] povećanje dojki,^[22]bolove u dojkama,^[22] lupanje srca,^[22] glavobolju,^[22] vrtoglavicu,^[22] suvoći, svrbež kože,^[22] stanjivanje, trnci kože, debljanje,^[22] mokraćnu inkotenciju,^[22][24] hitnost mokrenja, obrasci isprekidanog spavanja,^[25][26] jako noćno znojenje,^[22] vrući valunzi.^[22]