From Wikipedia, the free encyclopedia
Полинежански језици су породица језика, која представља једну од две основне гране источнофиџијско-полинежанских језика. У употреби су у Полинезији и спољним полинежанским острвима, која се налазе у деловима Микронезије и Меланезије.
| Полинежански | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Полинезија и делови Микронезије и Меланезије |
| Језичка класификација | Аустронежански
|
| Подподела |
|
| Глотолог | poly1242[1] |
 Полинежански и источнофиџијски језици
(на мапи није приказан: рапанујски) | |
Постоји око 40 полинежанских језика. Најзначајнији су тахићански, самоански, тонгански, маорски и хавајски језик. Због чињенице да су острва Полинезије насељена релативно скоро и због тога што је унутрашња језичка диверсификација започела тек пре 2.000 година, полинежански језици су задржали велики број заједничких одлика. На многим острвима постоји велики број сличних речи.
Полинежански језици се сврставају у две гране, тонганске и сржнополинежанске језике. Тонгански, нијуафоујски и нијујски чине тонганску грану, док су сви остали део сржнополинежанске гране.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
