Перформанс (енг. представа, представљање, изведба) је једна форма акционе уметности настала шездесетих година 20. века, као посљедица повезивања боди арта, хепенинга, одређених схватања позоришта и ритуала примитивних цивилизација.[1] Перформанс се у уметности најчешће односи на догађај у којем једна група људи (перформер или перформери) изводе, тј. понашају се на одређени начин за другу групу људи — публику.[2] Понекад је граница између перформера и публике врло мутна, па се може рећи да је и публика са својим реакцијама саставни део перформанса. Перформанс се поставља против представе о уметности која је продајни, трајни објекат и подвлачи пролазност уметничког дела и критикује раздвојеност уметничког дела од уметника. У средишту пажње нису улоге као у позоришту или слике и објекти као у ликовној уметности већ акције, покрети и процеси. Перформанс уметници не дају ништа друго осим себе самог. Познат и као уметничка акција, годинама се развијао као сопствени жанр у коме се уметност представља уживо. Имао је важну и фундаменталну улогу у авангардној уметности 20. века.[3][4]
Укључује четири основна елемента: време, простор, тело и присуство уметника и однос између ствараоца и јавности. Акције, које се углавном развијају у уметничким галеријама и музејима, могу се одвијати на улици, у било ком окружењу или простору и у било ком временском периоду.[5] Његов циљ је да изазове реакцију, понекад уз подршку импровизације и осећаја за естетику. Теме су обично повезане са животним искуствима самих уметника, или потребом денунцијације или друштвене критике и са духом трансформације.[6]
Појам перформанса није егзактно одређен и дефинисан, ту се може радити о уметности тела, боди арту, флуксусу и многи уметници као на пример бечки уметници акције или нови дадаисти описују своје активности као живе уметности, акционе уметности или интерпретације.
Перформанс има елементе позоришта, плеса, пантомиме, музике или циркуса. Тако долазе до изражаја основни елементи у игри; време, простор, тело уметника, драматургија. Перформанс је често описиван помоћу фотографије, филма или видеа.
Taylor y Fuentes, Diana y Macela (2011). „Estudios avanzados de performance”(PDF). Fondo de Cultura Económica. Архивирано из оригинала(PDF) 14. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019.
Gómez-Peña, Guillermo (2005). Ethno-techno: Writings on performance, activism and pedagogy. London: Routledge. ISBN978-0-415-36248-1.
Jones, Amelia and Heathfield, Adrian (eds.) Perform, Repeat, Record. Live Art in History. Intellect, Bristol. 2012.978-1-84150-489-6.
Rockwell, John (2004). "Preserve Performance Art?" New York Times, April 30.
Schimmel, Paul (ed.) (1998). Out of Actions: Between Performance and the Object, 1949–1979. Thames and Hudson, Los Angeles. Library of the Congress NX456.5.P38 S35 1998
Smith, Roberta (2005). "Performance Art Gets Its Biennial". New York Times, November 2.
Art in the Modern Era: A Guide to Styles, Schools, & Movements, by Amy Dempsey, Publisher: Harry N. Abrams. 978-0810941724. (basic definition and basic overview provided)
Fischer-Lichte, Erika; Wihstutz, Benjamin (2018). Transformative Aesthetics. Oxon and New York: Routledge. ISBN978-1-138-05717-3.
Atkins, Robert (2013). A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords, 1945 to the present. Abbeville Press. ISBN978-0789211514.
Bäckström, Per. "Performing the Poem. The Cross-Aesthetic Art of the Nordic Neo-Avant-Garde", The Angel of History. Literature, History and Culture, Vesa Haapala, Hannamari Helander, Anna Hollsten, Pirjo Lyytikäinen & Rita Paqvalen (eds.), Helsinki: The Department of Finnish Language and Literature, University of Helsinki, 2009.
Dempsey, Amy,. Art in the Modern Era: A Guide to Styles, Schools, & Movements. ISBN978-0810941724.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Publisher: Harry N. Abrams, (basic definition and basic overview provided).
Best, Susan, "Ana Mendieta: Affect Miniatiarizatin, Emotional Ties and the Silueta Series," Visualizing Feeling: Affect and the Feminine Avant-Garde (London: I B Tauris, 2011) 92–115 9781780767093