From Wikipedia, the free encyclopedia
Обична папрат (), у народу позната као навала и бујатка, а у ботаници и као мушка папрат (из лат. = папрат + лат. = мушки) је најчешћа од европских папрати, а настањује и Азију, Африку и Северну и Јужну Америку, те је у ствари космополитска врста.[1] Висока је и до 120-160 cm.
| Обична папрат, навала | |
|---|---|
 | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Синоними | |
| |
Вишегодишња биљка која расте из косо растућег, дебелог и снажног ризома. Ризом у земљи је дуг 20-30 cm, рачва се, покривен је одрвенелим мрким љуспама. Лисна дршка 3-5 пута краћа од лиске, густо покривена линеарним мрким љуспама. Лиска издужено ланцетаста, при врху постаје изразито сужена; са горње стране је тамнозелена, гола, а са доње блеђа и с ретким длакама. Листови бројни, двоструко до троструко перасти, 30-130 cm дуги и 10-30 cm широки, мање или више чврсти, у јесен одумиру. Листићи првог реда на врло краткој дршци, ка врху постепено ушиљени, стоје наизменично, по 20-35 са сваке стране, 4-7 пута су дужи од своје ширине. Листића другог реда по 20 и више пари на најдужим листићима првог реда, са основама окренутим ка осовини лиске, по ободу су тестерасто назубљени, на врху нису ушиљени већ округласти. Соруси се најчешће налазе у горњој половини лиске, на доњој страни листића, у два реда по 5-6 на фертилним листићима другог реда, постављени са обе стране средњег нерва. Споре су бубрежастог облика, с брадавицама или браздама.
Биљка спороноси целог лета, од јула до септембра.[2] Листопадна је, сви листови сасушују након првих мразева.
Ова папрат јако личи на сродну љуспасту папрат () са којом понекад и хибридизира.
На Балкану утврђене су три форме врсте Dryopteris filix-mas: f. filix-max, f.subintegrum и f. deorsolobata.
Навала се најчешће среће у влажним и сеновитим шумама лишћара, посебно у буковим. Расте на хумусном земљишту разних геолошких подлога – на кречњаку, силикату, перидотиту, серпентину и другим стенама. Од брдског појаса пење се све до субалпског.
У Србији расте у подножју свих већих планина, од Фрушке горе до Таре и Старе планине.
F - 3, R - 3, N - 3, H - 4, D - 4, L - 2, T - 3, K - 3, W - h.
Навала, односни екстракт у желатинским капсулама, користи се као антихелминтично средство против пантљичаре и у ветеринарској медицини против метиља. Употреба препарата навале је у знатној мери потиснула синтетичка антихелминтична средства, нарочито у хуманој медицини. Услед токсичног деловања долази до поремећаја или оштећења вида, па чак и слепила. Етарски екстракт садржи 24-26% сировог филицина.[3]
Навала садржи у старим листовима и ризомима супстанце које је чине отровном. Ти делови биљке садрже више разних флороглуцинских деривата везаних за бутерну киселину. Најједноставнији од њих је аспидинол, а најактивнији је апидин. Биљка садржи филицинску киселину и филмарон. Екстракт из ове биљке је течност тамнозелене боје, својственог мириса и непријатног укуса. Састоји се из флороглуцинских деривата, масног уља, боја и других састојака. Филмарон је мешавина пречишћених састојака сировог филицина, растворена у масном уљу. Према најновијим истаживањима, филицинска киселина као тример је око десет пута мање активна од аспидина као димерног једињења. Као и код бујадни, тровања навалом дешавају се уколико се нађе у сену за исхрану животиња.[4]
Врло је омиљена и издржљива баштенска биљка. У ту намену створени су многи култивари. На пример култивар 'Cristata' има розету усправних лиски са листићима у облику пера.[5]
_Schott.jpg)
_Schott.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
