From Wikipedia, the free encyclopedia
Максвел Херман Александар "Макс" Њумен, FRS[5] (7. фебруар 1897. - 22. фебруар 1984) био је британски математичар и разбијач кодова. Његов рад у Другом светском рату довео је до конструкције Colossus-а ,[6] првог електронског оперативног компјутера. Основао је рачунарску лабораторију Краљевског друштва на Универзитету у Манчестеру која је произвела први електронски рачунар са радним памћењем програмима 1948.[7][8][9][10][11]
| Макс Њумен | |
|---|---|
 Макс Њумен | |
| Датум рођења | 7. фебруар 1897.[1] |
| Место рођења | Челси, Лондон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 22. фебруар 1984. (87 год.) |
| Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
| Образовање | St John's College |
| Поље | Математика и рачунарство |
| Ученици | Thomas Graham, Hubert Griffiths, Sze-Tsen Hu, Gilbert Robinson, Hsien Chung Wang[2][3] |
| Познат по | Елементи топологије скупова тачака у равни[4] Heath Robinson (codebreaking machine) Newmanry section at Bletchley Park Newman's lemma |
Макс Њумен (Максвел Њумен) је рођен у Челсију (Лондон, Енглеска), 7. фебруара 1897.[1] Његов отац је био Херман Александар Њумен, пореклом из немачког града Бромберга (сада у Пољској) који је емигрирао са својом породицом у Лондон када је имао 15 година.[12] Херман је радио као секретар у компанији и 1896. оженио је Сару Ан (Пајк), професорку енглеског.[5]
Породица се преселила у Дулвич 1903, Њумен је кренуо у школу Goodrich Road, а од 1908. у школу City of London.[5] У школи је бриљирао на часовима класика и математике. Добро је играо шах и свирао клавир.[13]
Њумен је добио стипендију за студије математике на St John's колеџу на Кембриџу 1915, а 1916. био први у делу 1 курса Кембриџ Математички Трипос[1]
Његове студије су биле одложене због Првог светског рата. Његов отац је био интерниран као непријатељцки странац на почетку рата 1914, после његовог пуштања вратио се у Немачку. У јануару 1917 Њуман је кренуо да предаје у Archbishop Holgate's Grammar школи у Јорку. Отишао је у априлу 1918. Провео је пар месеци у плаћеном корпусу краљевске армије, а онда је предавао у Chigwell школи 6 месеци у току 1919 пре него што се вратио на Кембриџ.[12] У фебруару 1918 позван је да одслужи војни рок, али је тврдио приговор савести због својих уверења и земље порекла његовог оца и тиме избегао било какву директну улогу у борби.[14]
Наставио је прекинуте студије у октобру 1919 и дипломирао је 1921 као wrangler (еквиванентно првом) у делу II Математичког Трипоса и добио разлику.[1][12] Његова дисертација је разматрала употребу "симболичних машина" у физици, наговештавајући његово касније интересовање за рачунарске машине.[13]
5. новембра 1923. изабран је за сарадника St John's.[5] Радио је на темељима комбинаторне топологије и предложио да појам еквиваленције буде дефинисан користећи само 3 елементарна "потеза".[1] Њуменова дефиниција је избегла тешкоће настале из претходних дефиниција концепта.[1] Издавањем више од 20 радова добио је репутацију "експерта за модерну топологију".[13] Њумен је написао Елементи топологије скупа тачака у равни,[4] коначан рад на општој топологији , идаље препоручљив за студенте. Такође је објавио радове на тему математичке логике и решио је специјални случај Хилбертовог петог проблема.[5]
Постављен је за професора математике на Кембриџу 1927,[1] где су његових 1935 лекција о основама математике и Годеловој теореми инспирисали Алана Тјуринга да започне свој пионирски рад на Entscheidungsproblem-у (проблему одлука) користећи хипотетички разунар.[15][16] У пролеће 1936, Тјуринг је презентовао Њумену нацрт "On Computable Numbers with an Application to the Entscheidungsproblem". Он је увидео значај овог листа и помогао да се обезбеди брза публикација.[13] Њумен је накнадно договорио Тјурингову посету Принстону где је Алонзо Черч радио на истом проблему, али користећи свој Ламбда рачун.[12] Током овог периода Њуман је почео да дели Тјурингов сан о изградњи разунара који чува програме.[17]
За то време на Кембриџу спријатељио се са Патриком Блакетом, Хенријем Вајтхедом и Лионелом Пенроузом.[13]
У септембру 1937, Њумен и његова породица су прихватили позив да ради 6 месеци на Принстону. На Принстону радио је на Поенкеровој претпоставци и у својим последњим недељама тамо представио је доказ. Међутим, у јулу 1938, када се вратио на Кембриџ, Њумен је открио да је његов доказ био фатално погрешан.[13]
У 1939, Њумен је изабран за сарадника Краљевског друштва.[13]
У децембру 1934. оженио је Лин Лојд Ирвин, писца. Патрик Блакет му је био кум.[5] Имали су 2 сина, Едварда (рођеног 1935) и Вилијама (рођеног 1939).[12]
Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој 3. септембра 1939. Њуманов отац је био Јевреј, који је од посебног интереса у лицу нацистичке Немачке. Лин, Едвард и Вилијам су евакуисани у Америку у јулу 1940 (где су провели три године пре повратка у Енглеску у октобру 1943). Након Освалд Веблен - одржавања "да сваки способан мушкарац мора да носи пиштољ или бомбу и бори се за своју земљу "- насупрот потезима да га доведу на Принстон, Њумен је остао у Кембриџу и први наставио истраживања и предавања.[12]
До пролећа 1942, Њумен разматра умешаност у ратном раду. Распитивао се. Након што га је Патрик Блакет препоручио директору поморске обавештајне службе, Њумен је се чуо са Франком Адкоком у вези са Кодексом Владе и Cypher школом у Блечли парку.[12]
Њумен је био пажљив, одлучан да осигура да ће посао који ће радити бити довољно интересантан и користан. Такође постојала је шанса да немачка националност његовог оца искључује било какву умешаност у тајни рад.[18] Потенцијални проблеми решени су до лета и Њумен је прихватио да дође у Блечли парк 31. августа 1942. Ф. Л. (Петер) Лукас га је позвао да ради на Енигма, али је одлучио да се придружи Тилтмановој групи која је радила на Tunny - тајном раду.[12]
Њумен је додељен секцији за истраживање и постављен је да ради на немачком телепринтеру шифре познате као "Tunny". Придружио се "Testery" у октобру.[19] Њуман је уживао у друштву,[13] али му се није свиђао посао и сматрао је да не одговара његовом таленту.[1] Убедио је своје надређене да методTutte може бити механизован, па му је у децембру 1942 додељен задатак да направи одговарајућу машину. Убрзо након тога, Едвард Травис (тада оперативни шеф Блечли парка) затражио је да Њумен води истраживање механизованог разбијања кодова.[12]
Када се рат завршио, Њумен је представљен са сребрном врчом на коме је било уписано 'човеку из Њуменрија, 1943-45'.[13]
(машина за разбијање кодова)
Изградња је почела у јануару 1943, а први прототип је испоручен у јуну 1943.[20] Оперисан је у Њуменовој новој секцији коју је назвао "Њуменри", првобитно је смештен у Хут 11 и у почетку Њумен запошљава себе, Доналда Мичија, два инжењера и 16 ВРЕНС (Women's Royal Naval Service).[21] ВРЕНС су дале надимак машини "Хит Робинсон", по карикатуристи истог имена који је цртао духовите цртеже апсурдних механичких уређаја.[21]
Робинсон машине су имале ограничену брзину и поузданост. Томи Флауерс из истраживачке станице Post Office, Долис Хил је имао искуство са термоелектронским вентилима и изградио електронску машину, Колос компјутер који је инсталиран у Њуменпи. То је био велики успех и 10 их је било у употреби до краја рата.
У септембру 1945, Њумен је именован за шефа Одељења математику и на катедри за чисту математике на Универзитету у Манчестеру.[17][22]
| „ |
Ја се...надам да ћу кренути са радом на секцији машинског рачунарства овде, пошто сам веома заинтересован за електронске уређаје ове врсте у последње две или три године ... Ја сам, наравно, у блиској вези са Тјурингом. |
” |
— Њумен, писмо фон Нојману, 1946[17] | ||
Њумен није губио време у представљању рачунарске лабораторије познатом Краљевском Друштву на Универзитету.[22] У фебруару 1946, писао је Џону фон Нојману, изражавајући своју жељу да направи рачунар.[17] Краљевско Друштво је одобрило Њуменову захтев за зајам у јулу 1946.[17] Фредрик Каланд Вилијамс и Томас Килбурн, стручњаци у дизајну електронских кола, регрутовани су из истраживачке установе за телекомуникације.[17][22] Килбурн и Вилијамс су направили "Бебу", први светски дигитални рачунар са електронским чувањем програма базиран на Тјуринговим идејама.[17][22]
Хајде да расчистимо нешто пре него што наставимо даље, ни Том Килбурн ни ја нисмо знали ништа о рачунарима када смо дошли на Универзитет у Манчестеру... Њумен нам је објаснио све о томе како рачунар ради.
— Фредерик Каланд Вилијамс, један од твораца Бебе[17]
Након што је аутоматски рачунарски мотор претрпео кашњења и set backs, Тјуринг је прихватио Њуменову понуду и прикључио се рачунарској лабораторији у мају 1948 као заменик директора (која више нема директора). Тјуринг се прикључио Килбурну и Вилијамсу на раду за Бебиног наследника, Манчестер Марку I. Сарадња између Универзитета и Феранти касније произвела Феранти Марк I, први масовно произведен рачунар који је ишао на продају.[17]
Њумен се повукао 1964 да живи у Комбертону, близу Кембриџа. После смрти Лин 1973, оженио је Маргарет Пенроуз, удовицу његовог пријатеља Лионела Пенроуза.[13]
Наставио је истраживања о комбинаторној топологији у периоду када је Енглеска главни центар активности нарочито у Кембриџу под вођством Кристофера Зимана. Њуманов значајан допринос довео је до позива да презентује свој рад 1962. на интернационалном математичком конгресу у Стокхолму. Тада је имао 65 година, а доказао је Поенкерову претпоставку за тополошке многострукости у 1966.
Са 85 година, Њумен је оболео од Алцхајмерове болести. Умро је у Кембриџу 2 године касније.[13]
Њумен зграда у Манчестеру добила је име у његову част. У зграду су смештани чисти математичари са Викторијиног универзитета у Манчестеру између исељавања из математике куле у 2004 и јула 2007 када је школа за математику пресељена у своју нову Алан Тјуринг зграду, где соба за предавање носи име у његову част.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
