српски вајар From Wikipedia, the free encyclopedia
Ljubomir Denković (Ljanik, 15. april 1936) srpski je vajar.
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ljubomir Denković | |
---|---|
Datum rođenja | 15. април 1936. |
Mesto rođenja | Ljanik, Kraljevina Jugoslavija |
Obrazovanje | Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani |
Rođen je od majke Ljubice i oca Đorđija. Godine 1957. završio je Srednju školu za primenjenu umetnost - odsek vajarstvo - u Skoplju, a 1962. је diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani - odsek vajarstvo - u klasi profesora Borisa i Zdenka Kalina. Od 1963. do 1971. radi kao profesor u Srednjoj školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Član ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije) postao je 1968. godine. Od 1971. do 1977. radi kao samostalni umetnik u Novom Sadu. Godine 1977. izabran je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanje docenta. 2004. je penzionisan kao redovni profesor, nastavljajući i dalje da se bavi stvaralačkim radom. Živi u Novom Sadu sa suprugom Jelenom sa kojom ima četvoro dece - Ljubicu, Milicu, Dušicu i Marka.
U skulpturama Ljubomira Denkovića preovladavaju osnovni prirodni materjali - zemlja i kamen - pretvoreni u oble forme. U izrazu najčešće koristi mermer i terakotu. Nenametljive nijanse ovih materjala odlično se uklapaju u prostore kojima su namenjeni, bilo da se radi o galerijskom prostoru, urbanom prostoru ili su smeštene u prirodni ambijent.
Korene začetaka skulpture Denković je svakako iznedrio iz rodnog kraja. Malo mesto Ljanik, smešteno u brdovite predele juga Srbije, dalo je snažan pečat stvaralštvu ovog vajara. Na tom putu neke zaustavne stanice bile su: Skoplje (Srednja umetnička škola) i Ljubljana (Akademija umetnosti), koje su mu otvorile put kao slobodnom i značajnom stvaraocu. Međutim, bez obzira na urbane sredine u kojima će se odvijati autorov život, najranije detinjstvo ostavilo je dubok trag.
Pejzaž, bitno udaljen od urbanog sveta, koji će Denković nositi u sebi i realizovati u svojoj umetnosti, poprima, na prvi pogled, apstraktan oblik, koji ima jasan smisao u realnom svetu. To vizuleno iskustvo, koje se temelji na mitskim slikama, preoblikovaće se u godinama zrelog stvaralaštva u suštinu Denkovićeve stvaralčke poetike. Okružen pitominom brdskog ambijenta umetnik je, zasigurno, poneo obrise organskih formi, kao arhetipske slike koje ga nikada neće napustiti, naprotiv, biće mu nepresušna inspiracija.
Denković je tokom svog života poneo mnogo nagrada, priznanja, učešća u likovnim kolonijama (Srbija, BiH, Hrvatska, Francuska) i na međunarodnim simpozijumima (Srbija, Slovenija, Hrvatska, Kina). Mnoge galerije i muzeji u Srbiji i svetu poseduju Denkovićeva dela (Zavičajna galerija Muzeja grada Novog Sada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine Архивирано на сајту (31. децембар 2018)[1], Umjetnički muzej Crne Gore u Cetinju, Muzej i galerija slika u Bečeju, Savremena galerija u Budimpešti Архивирано на сајту (23. март 2019)[2], Narodni muzej u Iloku). Nagrade za skulpturu galerijskog formata: Novom Sadu, Bečeju, Ečki i Pančevu. Nagrade za monumentalnu spomeničku skulpturu: Sarajevo, Veles, Rim, Jelašinovci i Sanski most.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.