Косјерић
градско насеље у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Косјерић је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 3.723 становника.[1]
Remove ads
Географија
Косјерић је место у западној Србији на обалама реке Скрапеж, која извире на планини Повлен, на 1000 m надморске висине.
Косјерић се налази у плодној долини на 415 m надморске висине. Са северозапада Косјерић је окружен планином Повлен 1347 m, а са североистока планинама Козомор 1007 m и Маљен 1104 m, на којем се налази висораван Дивчибаре, позната туристичка дестинација за љубитеље зиме и скијања, са ски стазама опремљеним ски лифтом који има могућност превоза 700 скијаша на сат.
Са истока је Субјел 924 m. Са југа Косјерић је засечен Дрмановином, са највишим узвишењем Град 1022 m и Црнокосом 809 m.
Remove ads
Историја
У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.
Током наредна два века, овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Османског царства прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.
Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, Источне Босне и са Старог Влаха. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.
Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.
Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. Указом Краља од 22. фебруара 1893. године насеље је добило статус варошице. Убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године. Дугогодишњи председник општине је био Тиосав Цвијић - већ тридесет година 1938.[2]
У Косјерићу се одржава међународни фестивал дечјег фолклора „Лицитарско срце「. Пети пут је одржан 2013. године.[3]
Овде се налазе ОШ „Мито Игумановић」 и Црква Рођења Пресвете Богородице.
Remove ads
Демографија
У насељу Косјерић (варош) живи 3.087 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,79 година (42,06 код мушкараца и 45,38 код жена).[1] У насељу има 1.458 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.[4]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Remove ads
Галерија
- Градски парк
- Споменик погинулим борцима ратова 1990—1999
- ОШ „Мито Игумановић」
Стара кућа у Косјерићу Стара кућа у Косјерићу
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads

