From Wikipedia, the free encyclopedia
(transkr. Komodor 128, , , ) je osmobitni kućni/personalni računar koji je na tržište izbacila firma (). U javnosti se pojavio januara 1985. godine u Las Vegasu tri godine nakon svog pretka (Komodora 64). Prvi dizajner hardvera bio je Bil Herd.
 |
je bio znatno prošireniji naslednik ranijeg . Novu mašinu je karakterisalo 128 -a (eksterno je mogao biti proširen i do 640 ) i 80-kolonski monitor za izlaz kao i redizajnirana tastatura kojoj su dodati brojevi. je imao 2- dizajn. Prvi , 8502 je bio poboljšana verzija 6510 (), koji je mogao da radi na brzini od 2 (ovaj mod je međutim zahtevao isključivanje 40-kolonskog video-izlaza). Drugi je bio 80 koji je korišćen za osiguravanje kompatibilnosti sa i određivanja režima po kojem će računar raditi. Oba procesora nisu mogla raditi u isto vreme tako da nije bio multiprocesni sistem. je imao tri režima (moda) rada : mod, koji je radio na brzini od 1 ili 2 sa -om 8502 i imao dostupan i 40 i 80-kolumni tekst mod; režim, koji je koristio odnosno drugi CPU u 40-kolonskom tekstualnom režimu ili 80-kolonski tekstualni režim; i C64 režim koji je bio skoro 100% kompatibilan sa ranijim računarom.
Iako su grafičke i zvučne sposobnosti opšteprihvaćene kao odlične, popularni računar je bio predmet mnogih kritika. 40-kolonski video-ekran, iako odličan za video-igrice, često je smatran neadekvatnim i neproduktivnim za druge primene (obrada teksta, na primer). Nedostatak numeričke tastature je takođe bio problem za kancelarijski softver. Dalje, 2.0 koji je bio ugrađen u bio je krajnje ograničen i nije podržavao ključne reči za rukovanje grafičkim i zvučnim sposobnostima sistema. Njima se jedino moglo pristupiti preko isuviše komplikovanih i komandi ili uobičajenim mašinskim jezikom. Još jedan problem je bio nedostatak dugmeta za reset hardvera. Konačno disketna jedinica 1541 koju je koristio 1541 je bila okarakterisan kao spora i nepouzdana.
Tvorci uspeli su da otklone većinu ovih nedostataka. Novi čip obezbedio je 80-kolonski ekran u boji. Novi 8502 bio je potpuno kompatibilan sa 6510, a mogao je da radi i na duplo većoj brzini ukoliko je to bilo potrebno. Tastaturi su dodate numeričke tipke kao i još mnoge druge. Zastareli 2.0 zamenio je mnogo fleksibilniji i moćniji 7.0 koji je posedovao i ključne reči stvorene za lakše korišćenje mogućnosti ove mašine. U sve to je uključen i monitor mašinskog jezika, poboljšan je ekranski editor i sistemu je dodato dugme za resetovanje.
Tri nova uređaja disk dodata su u spoju , 1570, 1571 sa 3,5-inčnim 1581 obećavajući veće brzine prenosa preko novog „“ moda. Disk drajvovi su imali više memorije na matičnoj ploči nego njihovi prethodnici, drajvovi 1540 i 1541. je takođe imao mnogo više memorije od kao i daleko veću proporciju za programiranje u -u zahvaljujući novom čipu. Ova osobina omogućila je da kod programa bude uskladišteno dvojeno od promenljivih povećavajući sposobnost mašine da operiše kompleksnijim programima.
Drugi od dva CPU-a računara bio je , koji mu je dopuštao da pokrene ; mašina je posedovala i 3.0, takozvani Plus i 31/3A. Komodor 128 i prateći 1571 disketni uređaj bili su dizajnirani da pokreću skoro svaki -određen softver bez modifikacije.
Međutim, je programe pokretao primetno sporije nego većina sistema, jer je procesor radio efektivno na brzini od samo (umesto na više uobičajenih 4-6 ) i zato što je koristio 3.0, čija ga je kompleksnost znatno više usporila nego raniji rasprostranjeniji, sistem. Iz izvornog koda računara 128 implementacija, jasno je da su inženjeri isprva planirali da omoguće da radi i u bržem modu takođe, sa isključenim 40-kolonskim izlazom i koji radi na efektivnih 4 ; međutim to nije funkcionisalo na hardveru .
Još jedna osobina koja je činila ovaj računar jedinstvenim među sistemima bila je ta da su neki od servisa niskog nivoa vršeni čipom 8502 umesto sa . On je prebacivao kontrolu 8502 pošto je postavio vrednosti parametara u označene memorijske lokacije. se zatim sam isključuje da bi se opet uključio pošto je 8502 završio BIOS rutinu sa statusom dostupnim u memoriji za proveru.
Ugradivši originalni C64 i -ove u celosti (16 ukupno), postiže skoro 100% kompatibilnosti sa softverom. režimu se može pristupiti na tri različita načina:
GO 64 komandu u -u 7.0 iliNekolicina programa C64 koji ne funkcionišu na računaru 128 rade ispravno kada se pritisne dugme (ili na međunarodnim modelima ). Ovo je moguće usled ugrađenog porta koji je veći. Gde je komodorovo (C64) dugme samo mehanička brava za levo dugme, odgovarajuće dugme na računaru može se čitati preko ugrađenog porta 8502. Mali broj programa su zbunjeni ovim ekstra bitom.
Vrlo malo programa pisalo je (53296), često kao deo petlje koja je pokretala registre čipa. Ovaj memorijski mapiran registar, koji se nije koristio u radio je kao selektor režima kod . Pošto nije bio onemogućen u modu, neoprezno pisanje bi moglo da isprazni 40-kolonski ekran prebacujući u brzi režim. Srećom vrlo malo programa je imalo ovaj nedostatak. Jula 1986. godine !-ov je objavio program koji je iskoristio ovu manju nekompatibilnost. Lak način da razlikujete režim računara od pravog aparata, obično korišćenog unutar pokrenutog programa, je da ukucate vrednost različitu od bez obzira šta mu je napisano, ali na računaru u režimu vrednost lokacije memorijski-mapiranog registra može se promeniti. Stoga, proveravajući vrednost lokacije posle pisanja otkriće se prava hardverska platforma.
Da bi rukovali velikom količinom memorije koja se može instalirati i deset puta većim adresnim prostorom od , 8502 ”” čip izvodio je kontinuirano prebacivanje uporedo sa generalnim operacijama mašine. Dok je bio dizajniran sa 128 , čipovi koji su dizajnirani baš za to nisu mogli da izvode; stoga je memorijska ekspanzija iznad 128 , tzv. ekspanzione jedinice, sadržavale njihov sopstveni kontrolor memorije koji bi pomerao blokove memorije između glavnog i ekspanzivnog -a.
Sistemska arhitektura računara , koja je u slučaju sa proširenjem memorije u sebe uključivala i tri -a, pet tipova memorije, tri operativna moda, dve brzine sistema, dva grafička čipa i dva potpuno različita flopi diska niskog nivoa, bila je barokna u pozitivnom smislu i uopšte neortogonalna. Ova složenost na visokom nivou je verovatno bila faktor u ograničenom uspehu ovog računara ali takođe i razlog za popularnost ove mašine među dugoročnim korisnicima -a i “hakerima”. Zato što je pokretao sve softvere, i zbog sledeće generacije 16-bitnih kućnih računara, primarno Komodor Amige () i Atari ST-a (), relativno malo softvera se pojavilo za (verovatno oko 100-200 pravih komercijalnih naslova, plus uobičajeni “” programi iz časopisa).
Dok je prodao ukupno četiri miliona primeraka između 1985. i 1989. godine, njegova popularnost je bila bleda u odnosu na njegovog prethodnika. Za ovakvu prodaju računara okrivljeni su nedostatak domaćeg softvera i Komodorov manje agresivni marketing. Dodatno objašnjenje može se naći u činjenici da je prodat velikom broju ljudi, koji su bili zainteresovani za video-igrice, u čije unapređenje skupi nije uložio mnogo truda. je sigurno bio bolja poslovna mašina nego ali ne i bolja mašina za igranje video-igrica dok su ljudi koji su želeli poslovne mašine kupovali skoro isključivo klonove računara.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
