From Wikipedia, the free encyclopedia
Хариџити (арап. — „Они који су отишли“[1], једн. ) је појам који се описују муслимани који су испочетка подржавали ауторитет посљедњег праведног калифа Алије да би га касније одбацили. Први пут су се појавили у другој половини 7. вијека у данашњем јужном Ираку те испрофилирали у правац ислама различит и од сунита и од шиита.
Хариџити су, испочетка мотивисани политиком, развили доктрине које су их разликовале од сунита и шиита, а при чему се посебно истиче радикална верзија текфира према којој су сви остали муслимани невјерници који заслужују смрт. Хариџити су се кроз историју називали и Шурах (арап. ), дословно „купци“ по чиме се у контексту исламских списа и филозофије подразумијевало „они који су замијенили смртни живот (ел ) за други живот [са Богом] (ел Акирах)“, а то је израз који су хариџити користили и сами за себе.
Разлике између сунита, шијита и хариџита су сљедеће:
Од хариџита су данас преживјели једино ибади који живе у Оману, Занзибару и Сјеверној Африци и који за себе одбацују ознаку „хариџита“, називајуће се умјесто тога (арап. — „Људи правде и усправљености“). Међу раним хариџитским групама је била харурити; позната по томе што је дозвољавала женама да буду имами и по томе да је њихов члан био Алијин убица.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.