Igor Bojović

Igor Bojović (Nikšić, 27. maj 1969) srpski je dramski pisac, dramaturg i scenarista. Upravnik je Pozorišta „Boško Buha” u Beogradu. Punih 18 godina bio je direktor i umetnički direktor Pozorišta lutaka „Pinokio”, a pre toga i direktor drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici.

Igor Bojović
Igor Bojović
Datum rođenja	(1969-05-27)27. maj 1969.
Mesto rođenja	Nikšić  SFR Jugoslavija

Biografija

Rođen 27. maja 1969. godine u Nikšiću. 1995. godine završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao student generacije Univerziteta umetnosti. 1997. godine pohađao je Internacionalnu školu dramaturgije pri Kraljevskom dvorskom pozorištu u Londonu (Royal Court Theatre).^[1]

Autor je većeg broja dramskih tekstova, ali pre svega važi za jednog od najplodnijih i najistaknutijih domaćih dramskih pisaca za decu. Drame su mu izvedene na skoro svim scenama u zemlji i prevedene na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski, ruski i turski jezik.

Dobitnik je Sterijine nagrade za dramske tekstove "Mačor u čizmama" (Pozorište "Boško Buha", Beograd, 1995) i "Izvanjac" (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica, 1996)

Dramu „Divče“ (Happy End) u prevodu Mirel Roban, objavila je izdavačka kuća Antoine - Vitez u ediciji L`espace d`un instant u Parizu, 2005. Dramski tekst za decu „Crvenkapa“ uvršten je u školski program za četvrti razred osnovne škole i objavljen je u čitanci za IV razred, Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. Dramski tekstovi "Izvanjac" i "Ženidba kralja Vukašina" su u obaveznoj lektiri za osmi i deveti razred u Crnoj Gori.^[2]

2004. godine dobio je Zmajevu nagradu za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu. Dugogodišnji je predsednik srpskog ogranka UNIMA, najznačajnije svetske lutkarske organizacije.

Bio je direktor Drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a od 1998. do 2012. godine bio je upravnik Pozorišta lutaka „Pinokio“ u Zemunu. Od 2012. do 2014. bio je umetnički direktor, a od 2014. do 2016, ponovo je bio direktor istog pozorišta. Od tada je direktor Pozorišta Boško Buha u Beogradu.^[3]

Članstvo u stručnim organizacijama i žirijima

• Član Predsedništva Udruženja dramskih pisaca Srbije i član Udruženja dramskih umetnika Srbije;
• Član žirija Sterijinog pozorja, BITEF-a, Međunarodnog festivala za decu Subotica, Međunarodnog festivala za decu «Zlatna iskra» Kragujevac, Međunarodnog festivala pozorišta za decu i mlade Lomža (Poljska) *dve godine član žirija za najbolje glumačko ostvarenje Udruženja dramskih umetnika Srbije «Miloš Žutić»,
• Član žirija za dramski tekst na konkursu Sterijinog pozorja i mnogih drugih konkursa
• Selektor 58. i 59. Sterijinog pozorja,
• Pet godina bio je selektor festivala TIBA u Beogradu,
• Predsednik UNIMA centra Srbije već 11 godina . Sedište ove najznačajnije svetske lutkarske organizacije je u Šarlevilu (Francuska), a organizacije za Srbiju u Pozorištu lutaka «Pinokio».

Nagrade

• Sterijina nagrada za komediju tekst „Mačor u čizmama“, Pozorište «Boško Buha», 1995.
• Sterijina nagrada za savremeni dramski tekst, za dramu „Izvanjac“, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica, 1996.
• Nagrada „Isak Samokovlija“ za dramu „Lavirint“, 1985.
• Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za dramu „Izvanjac“, 1993.
• Nagrada „Branislav Nušić“ za dramu „Drugo rođenje Jovanovo“ (Izvanjac), 1993.
• Nagrada za najbolji dramski tekst na kotorskom Festivalu pozorišta za djecu za dramu „Ženidba kralja Vukašina“, 1998.
• Nagrada „Josip Kolundžić“ Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za dramu „Izvanjac“, 1993.
• Nagrada „Božidar Valtrović“ za dramu „Baš Čelik“, 1993.
• Nagrada „Dragiša Kašiković“ za dramu „Divče“, 1995.
• Druga nagrada za filmski scenario „Nož“ na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, 1999.
• Nagrada za najbolju adaptaciju - za scenario filma „Nož“ od Udruženja ruskih pisaca na Festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi.
• Zmajeva nagrada za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu, Novi Sad, 2004.
• Nagrada za životno delo Mali princ na 17. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici, 2010.
• Nagrada za najbolji tekst za predstavu „Carev slavuj“ na 42. Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, Novi Sad, 2011.
• Nagrada za najbolji tekst za predstavu ”Ružno pače» na 44. Susretima lutkarskih pozorišta, Kragujevac 2013.
• Šest puta za redom dobio je nagradu za najbolji tekst za lutkarsko pozorište na Susretima lutkarskih pozorišta Srbije.

Dela

Pozorišni komadi

• „Izvanjac“
• „Happy End“
• „Ženidba kralja Vukašina“
• „Bajka o caru i slavuju“
• „Baš Čelik“
• „Petar Pan“
• „Mačor u čizmama“
• „Šargor“
• „Crvenkapa“
• „Pepeljuga“
• „Baš Čelik“
• „Mrtva priroda“
• „Bosanski lonac u Parizu“

TV serije

• „Snovi od šper-ploče“, režija: Pavle Rašković, TV Pink, 1995.
• „Dobro veče, deco“, režija: Dejan Ćorković, RTS, 1996.
• „Ulica dobre volje“, režija: Danilo Vukotić, Dečji kanal „Bonart“, 2000.
• „Čudilo se čudilo“, RTS, animirana TV serija za decu

Filmovi

• "Nož", po romanu Vuka Draškovića, režija Miroslav Lekić, 1999.
• „Rat uživo“, režija: Darko Bajić, 2000.
• „Lavirint“, režija: Miroslav Lekić, 2002.

Reference

1. „Igor Bojović u pozorišnom ogledalu”. Приступљено 21. 1. 2021.
2. „Igor Bojović na čelu beogradskog pozorišta „Boško Buha“”. Приступљено 21. 1. 2021.
3. „POSLE SMRTI MANDE Direktor "Boška Buhe" Igor Bojović”. Приступљено 21. 1. 2021.