Глијалне ћелије

Глијалне ћелије или ћелије глије су пратеће ћелије нервног ткива које исхрањују, штите, пружају потпору неуронима и око њих образују изолацију, мијелински омотач. Већина тих ћелија се због функције пореди са ћелијама везивног ткива и назива потпорним ћелијама нервног ткива.

Астроцити могу да се идентификују у култури зато што за разлику од глија, они изражавају глијални фибриларни киселински протеин.

Глијалне ћелије у мозгу пацова обојене антителима против .

Неоплазмичне глијалне ћелије обојене антителима против (смеђе). Мождана биопсија.

Разликују се од неурона по томе што:

• немају аксон већ имају само дендрите;
• немају канале за пренос јона натријума, већ само за јоне калијума;
• не стварају акционе потенцијале;
• задржавају способност деобе током читавог живота.

Ћелије глије се међусобно разликују како по томе у коме делу нервног система се налазе, да ли у централном или периферном, тако и по ембрионалном пореклу.

Глијалне ћелије ЦНС-а

Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички неуроглија или макроглија (настале су од неуроектодерма током ембрионског развића) и припадају им:

• макроглијске ћелије, у које се убрајају:
  • астроцити, посебно значајне за одржавање хомеостазе
  • таницити
  • олигодендроцити, образују мијелински омотач у ЦНС-у
  • епендимске ћелије, облажу нервну цев са унутрашње стране
• микроглијске ћелије, учествују у одбрани организма
• специјализовани облици глије:
  • ћелије хороидног плексуса,
  • радијалне ћелије, фетална врста астроцита

Ембрионално порекло макроглије, епендимских ћелија, ћелија хороидног плексуса је исто као и неурона, развија се од неуроектодерма, односно, неуроепителских ћелија зида нервне цеви. Микроглија води порекло од мезодерма, односно, моноцита мада се, према неким ауторима, њихово порекло сматра недовољно разјашњеним.

Глијалне ћелије ПНС-а

Глијске ћелије ПНС су:

• Шванове ћелије, назване по немачком хистологу Теодору Швану (Theodor Schwann,1810-1882.); код највећег броја периферних нерава око аксона образују мијелински омотач;
• амфицити (сателитске или капсуларне ћелије).

Потпорне ћелије периферног нервног система пореклом су од нервне кресте.

Функције

Поред несумњиве потпорне улоге, глијалне ћелије остварују многе друге функције:

• изграђују мијелински омотач око аксона у ЦНС-у олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије;
• астроцити учествују у процесима зарашћивања после озледе мозга;
• астроцити одржавају хомеостазу јона (посебно јона К+) и pH вредности ванћелијске течности;
• астроцити синтетишу прекурзоре неких неуротрансмитера, као што је глутамин (пркурсор хемијског медијатора глутамат)
• микроглија се сматра можданим макрофагима јер се током било какве упале или озледе претварају у фагоците;

Литература

• Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
• Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
• Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
• Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
• Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
• Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
• Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
• Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
• Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
• Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
• Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе

• Бионет школа
• Role of glia in synapse development Архивирано на сајту (7. фебруар 2012)
• New Source of Replacement Brain Cells Found
• Artist ADSkyler