Кокоши

Кокоши или коке или кокошке^[3] (лат. ) су веома распрострањен ред из класе птица (лат. ). Одликују их веома снажне ноге које су добро прилагођене чепркању и трчању. Када лете, то чине само на кратким раздаљинама. Већина врста се гнијезди на тлу. Налазе се на свим континентима, али највећи број врста је у Азији.

Кокоши Временски распон: Еоцен—садашњост, 55–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N [1] Могуће раније порекло на основу молекуларног сата[2]
У смеру казаљке на сату од горе лево: индијски паун (Pavo cristatus), црвена дивља кокошка (Gallus gallus), златни фазан (Chrysolophus pictus), црвенонога јаребица (Alectoris rufa), Ганисонов тетреб (Centrocercus minimus), дивља ћурка (Meleagris gallopavo), велики курасо (Crax rubra), Мисирка (Numida meleagris)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Кладус:	Pangalliformes
Ред:	Galliformes Temminck, 1820
Постојеће породице
Megapodiidae Cracidae Надпородица Phasianoidea Odontophoridae Numididae Phasianidae
Синоними
Phasianiformes

Кокоши највише обитавају у шумама, али то није њихово једино станиште.

Опис

Величина овог реда птица варира од 12,5 до 120 , а маса од 28 до 14 .

Мужјак и женка фазана (изражен полни диморфизам).

Врста кокоши са највећим распоном крила је највјероватније зелени паун (лат. ). Већина кокоши су дебељушкастог типа, дебелих вратова и средње дугих ногу, са кратким и заобљеним крилима. Иако су кокоши веома лоши летаче, не постоји врста која не умије да лети. Одрасли мужијаци многих врста имају једну или више оштрих канџи на свакој нози које користе у борби. Полни диморфизам је веома изражен код већине врста.

Многе кокоши су мање више станарице, али неке мање врсте (попут препелица) се селе из умјерених подручја на веће раздаљине. Селидбе у долине су веома честе међу врстама из планинским, суптопским и супартикчким области. Неке врсте су прилагођене животу у травнатим стаништима, и ове врсте су препознатљиве по дугом и танком врату, као и великим и широким крилима. Неке несредоне врсте изгледају веома слично, што је резултат конвергентна еволуције. Врсте коју показују мањи полни диморфизам су у већој потрази за храном у свом станишту.

Већина кокоши су биљоједи или сваштоједи, и те врсте су здепасте грађе и имају кратке и дебеле кљунове. Младунци се хране инсектима. Неке супторопске коке имају потпуно другачију исхрану, а хране се на сличан начин као дјетлић: из трулог стабла ваде ларве, термите, па и младунце глодара. Пауни и нкеи фазани имају танке кљунове, који су лоше прилагођени копању, те их одликују дуге ноге и прсти. Ове птице се хране бескичмењацима међу лишћем, у пијеску и у плитким барама или обалама потока. Плави паун (лат. ) је у Индији познат по томе што убија змије - чак и отровне кобре - снажним ногама и оштрим кљуном. Такође, често лови љускаре и сличне животиње у плитким потоцима.

Кокоши су полигамне и често носе и више од десет јаја. Такве врсте имају изражен полни диморфизам. Младунци врло брзо одрастају.

Филогенија

Филогенија живих кокоши на бази рада Џона Бојда^[4]

Класификација кокоши

Megapodiidae (коке хумкашице)     Talegalla       Leipoa       Alectura     Aepypodius             Macrocephalon       Eulipoa     Megapodius           Cracidae Penelopinae (гуани)   Chamaepetes       Penelopina       Aburria     Penelope         Cracinae (курасои или хокои)   Ortalis       Oreophasis   Cracini   Nothocrax       Pauxi       Mitu     Crax               Phasiani Numididae (морке)   Guttera       Numida       Acryllium     Agelastes         Phasianoidea Odontophoridae (препелице Новог света)   Ptilopachus   Odontophorinae   Rhynchortyx         Cyrtonyx       Dactylortyx     Odontophorus           Oreortyx       Dendrortyx       Philortyx       Colinus     Callipepla                 Phasianidae Rollulinae   ?Melanoperdix     ?Rhizothera     Xenoperdix       Arborophila       Rollulus     Caloperdix           Pavoninae   Tropicoperdix   Tetraogallini (препелице и јаребице)     Ammoperdix         Synoicus     Excalfactoria         Anurophasis     Margaroperdix     Coturnix               Tetraogallus     Alectoris         Pternistis       †Ophrysia     Perdicula             Gallini (прашумске кокошке и франколини)     Bambusicola     Gallus         Scleroptila       Peliperdix     Francolinus           Pavonini (пауни)     Rheinardia     Argusianus         Afropavo     Pavo       Polyplectronini   Haematortyx       Galloperdix     Polyplectron             Phasianinae   Ithaginis     Lophophorini (трагопани и монали)   Tragopan       ?Lerwa     Tetraophasis     Lophophorus         Phasianini (прави фазани)   Perdix       Syrmaticus         Phasianus     Chrysolophus         Lophura       Catreus     Crossoptilon             Tetraonini (ћурке и тетреби)   Pucrasia       Meleagris       Bonasa       Tetrastes     Centrocercina   Centrocercus       Dendragapus     Tympanuchus       Tetraonina   Lagopus       Falcipennis       Canachites       Tetrao     Lyrurus

Систематика

Ред кокошака је подјељен на шест породица, од којих је једна истребљена:

• †
• Гуани, чачалаке, хокои (лат. )
• Кокошине (лат. )
• Бисерке (лат. )
• Препелице (лат. )
• Фазанке (лат. )

Родови

Врсте

Подврсте

Види још

• Птице

Извори

1. Mourer-Chauviré; . (2013). „A new taxon of stem group Galliformes and the earliest record for stem group Cuculidae from the Eocene of Djebel Chambi, Tunisia” (PDF). Proceed. 8th Inter Nat. Meeting Society of Avian Paleontology and Evolution. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2023. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3'UTRs resolves the avian family-level tree of life.”. Molecular Biology and Evolution. 38: 108—127. PMC 7783168 . PMID 32781465. doi:10.1093/molbev/msaa191 .
3. Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
4. John Boyd's website Boyd, John (2007). „GALLIFORMES- Landfowl”. Приступљено 30. 12. 2015.

Литература

• Agnolin, Federico L.; Novas, Fernando E. & Lio, Gabriel (2006): Neornithine bird coracoid from the Upper Cretaceous of Patagonia. Ameghiniana 43(1): 245–248. HTML fulltext
• Clarke, Julia A (2004). „Morphology, Phylogenetic Taxonomy, and Systematics of Ichthyornis and Apatornis (Avialae: Ornithurae)” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 286: 1—179. S2CID 84035285. doi:10.1206/0003-0090(2004)286<0001:mptaso>2.0.co;2.
• Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes). Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 358–361. PDF fulltext Архивирано 2010-06-23 на сајту
• Crowe, Timothy M.; Bowie, Rauri C.K.; Bloomer, Paulette; Mandiwana, Tshifhiwa G.; Hedderson, Terry A.J.; Randi, Ettore; Pereira, Sergio L. & Wakeling, Julia (2006b): Phylogenetics, biogeography and classification of, and character evolution in, gamebirds (Aves: Galliformes): effects of character exclusion, data partitioning and missing data. Cladistics 22(6): 495–532. :10.1111/j.1096-0031.2006.00120.x PDF fulltext
• Dyke, Gareth J; Gulas, Bonnie E. & Crowe, Timothy M. (2003): Suprageneric relationships of galliform birds (Aves, Galliformes): a cladistic analysis of morphological characters. Zool. J. Linn. Soc. 137(2): 227–244. :10.1046/j.1096-3642.2003.00048.x PDF fulltext
• Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Zwartjes, P.W.; Crowe, Timothy M. & Ligon, J. David (1999): A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic. Mol. Phylogenet. Evol. 11(1): 38–54. :10.1006/mpev.1998.0562 PDF fulltext Архивирано 2011-04-28 на сајту
• Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Lucchini, Vittorio & Randi, Ettore (2001): A molecular phylogeny of the peacock-pheasants (Galliformes: Polyplectron spp.) indicates loss and reduction of ornamental traits and display behaviours. Biol. J. Linn. Soc. 73(2): 187–198. :10.1006/bijl.2001.0536 PDF fulltext
• Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Randi, Ettore & Lucchini, Vittorio (2006): Using molecular phylogenetics to interpret evolutionary changes in morphology and behavior in the Phasianidae. Acta Zoologica Sinica 52(Supplement): 362–365. PDF fulltext
• Mandiwana-Neudani, T.G.; Little, R.M.; Crowe, T.M.; Bowie, R.C.K. (2019). „Taxonomy, phylogeny and biogeography of African spurfowl Galliformes, Phasianidae, Phasianinae, Coturnicini: Pternistis spp.”. Ostrich. 90 (2): 145—172. Bibcode:2019Ostri..90..145M. S2CID 195417777. doi:10.2989/00306525.2019.1584925.
• Mayr, Gerald; Weidig, Ilka (2004). „The Early Eocene bird Gallinuloides wyomingensis – a stem group representative of Galliformes”. Acta Palaeontologica Polonica. 49 (2): 211—217.
• Smith, Edward J.; Shi, Li & Tu, Zhijian (2005): Gallus gallus aggrecan gene-based phylogenetic analysis of selected avian taxonomic groups. Genetica 124(1): 23–32. :10.1111/j.1095-8312.2001.tb01356.x (HTML abstract)
• Zelenitsky, Darla K.; Hills, L.V. & Currie, Philip J. (1996): Parataxonomic classification of ornithoid eggshell fragments from the Oldman Formation (Judith River Group; Upper Cretaceous), Southern Alberta. Canadian Journal of Earth Sciences 33(12): 1655–1667. PDF fulltext
• Bent, Arthur C. 1963. Life Histories of North American Gallinaceous Birds, New York: Dover Publications, Inc.
• Eaton, Stephen W. 1992. The Birds of North America: Wild Turkey No. 22. The Academy of Natural Sciences; Washington DC: The American Ornithologists’ Union.
• Forbush, Edward H. 1929. Birds of Massachusetts and Other New England States, Norwood Massachusetts: Norwood press.
• Harrison, Kit and George. 1990. The Birds of Winter, New York: Random House.
• Pearson, T. Gilbert, et al. 1936. Birds of America, New York: Garden City Publishing Company, Inc.
• Peterson, M.J. 2000. The Birds of North America: Plain Chachalaca (Ortalis vetula), No. 550. The Birds of North America, Inc., Philadelphia, PA.
• Robbins, Chandler S. et al. 1966. A Guide to Field Identification: Birds of North America, New York: Golden Press.

Спољашње везе

• The World Pheasant Association – The ultimate authority on Galliformes
• Gamebird Journal – An Online Magazine Devoted To The Gamebird Enthusiast
• Galliformes – Conservation and aviculture Архивирано 2019-07-22 на сајту