U matematici, Furijeova analiza[1] je proučavanje načina na koji se opšte funkcije mogu predstaviti ili aproksimirati sumama jednostavnijih trigonometrijskih funkcija. Furijeova analiza je izrasla iz proučavanja Furijeovog reda i nazvana je po Žozefu Furijeu, koji je pokazao da predstavljanje funkcije kao sume trigonometrijskih funkcija uveliko pojednostavljuje proučavanje prenosa toplote.
U današnje vreme, predmet Furijeove analize obuhvata širok matematički spektar. U nauci i inženjerstvu, proces dekompozicije funkcije u oscilatorne komponente se često naziva Furijeova analiza, dok je operacija ponovne izgradnje funkcije iz ovih delova poznata kao Furijeova sinteza. Na primer, određivanje koje su komponente frekvencija prisutne u muzičkoj noti uključivalo bi izračunavanje Furijeove transformacije date muzičke note. Zatim se može resintetisati isti zvuk uključivanjem frekventnih komponenti koje su otkrivene u Furijeovoj analizi. U matematici, termin Furijeova analiza često se odnosi na proučavanje obe operacije.
Proces dekompozicije se naziva Furijeova transformacija.[2][3] Njegov izlaz, Furijeov transformat, često dobija specifičniji naziv, koji zavisi od domena i drugih svojstava funkcije koja se transformiše. Štaviše, originalni koncept Furijeove analize je vremenom proširen kako bi se primenio na sve više apstraktnih i opštih situacija, a generalno polje se često naziva harmonijska analiza. Svaka transformacija koja se koristi za analizu (pogledajte spisak Furijeovih transformacija) ima odgovarajuću inverznu transformaciju koja se može koristiti za sintezu.
Ova široka primenljivost proizilazi iz mnogih korisnih svojstava transformacije:
Transformacije su linearni operatori i uz pravilnu normalizaciju one su i unitarne (svojstvo poznato kao Parsevalova teorema ili, opštenitije kao Planšerelova teorema, i najgeneralnije u vidu Pontrjaginove dualnosti) Rudin 1990.
Transformacije su obično invertibilne.
Eksponencijalne funkcije su svojstvene funkcijediferencijacije, što znači da ova reprezentacija pretvara linearne diferencijalne jednačine sa konstantnim koeficijentima u obične algebarske Evans 1998. Stoga se ponašanje linearnog vremenski invarijantnog sistema može analizirati na svakoj frekvenciji nezavisno.
Prema teoremi konvolucija, Furijeove transformacije pretvaraju komplikovanu operaciju konvolucije u jednostavno množenje, što znači da one pružaju efikasan način za izračunavanje operacija zasnovanih na konvoluciji kao što je polinimijsko množenje i množenje velikih brojevaKnuth 1997.
U forenzici, laboratorijski infracrveni spektrofotometri koriste analizu Furijeove transformacije za merenje talasnih dužina svetlosti na kojima materijal apsorbuje u infracrvenom spektru. FT metod se koristi za dekodiranje izmerenih signala i zapisivanje podataka o talasnim dužinama. Koristeći kompjuter, ovi Furijeovi proračuni se brzo izvode, tako da za nekoliko sekundi, kompjuterski upravljani FT-IR instrument može da proizvede infracrveni apsorpcioni patern koji je uporediv sa instrumentom sa prizmom.[4]
Furijeova transformacija je isto tako korisna kao kompaktna reprezentacija signala. Na primer, JPEG kompresija koristi varijantu Furijeove transformacije (diskretna kosinusna transformacija) malih kvadratnih delova digitalne slike. Furijeove komponente svakog kvadrata se zaokružuju na nižu aritmetičku preciznost, a slabe komponente se potpuno eliminišu, tako da se preostale komponente mogu skladištiti veoma kompaktno. U rekonstrukciji slike, svaki kvadrat slike se rekonstruiše iz sačuvanih približnih Furijeovih transformisanih komponenti, koje su inverzno transformišu da bi proizvela aproksimacija originalne slike.[5]
Knuth, Donald E. (1997). The Art of Computer Programming Volume 2: Seminumerical Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. Section 4.3.3.C: Discrete Fourier transforms, pg.305. ISBN978-0-201-89684-8.
Clozel, Laurent; Delorme, Patrice (1985), „Sur le théorème de Paley-Wiener invariant pour les groupes de Lie réductifs réels”, Comptes Rendus de l'Académie des Sciences, Série I, 300: 331—333.
Gelfand, I.M.; Shilov, G.E. (1964), Generalized Functions, 1, New York: Academic Press (translated from Russian).
Gelfand, I.M.; Vilenkin, N.Y. (1964), Generalized Functions, 4, New York: Academic Press (translated from Russian).
Hewitt, Edwin; Ross, Kenneth A. (1970), Abstract harmonic analysis, Die Grundlehren der mathematischen Wissenschaften, Band 152, II: Structure and analysis for compact groups. Analysis on locally compact Abelian groups, Springer, MR0262773.
Hörmander, L. (1976), Linear Partial Differential Operators, 1, Springer, ISBN978-3-540-00662-6.
Howe, Roger (1980), „On the role of the Heisenberg group in harmonic analysis”, Bulletin of the American Mathematical Society, 3 (2): 821—844, MR578375, doi:10.1090/S0273-0979-1980-14825-9.
Paley, R.E.A.C.; Wiener, Norbert (1934), Fourier Transforms in the Complex Domain, American Mathematical Society Colloquium Publications (19), Providence, Rhode Island: American Mathematical Society.
Polyanin, A. D.; Manzhirov, A. V. (1998), Handbook of Integral Equations, Boca Raton: CRC Press, ISBN978-0-8493-2876-3.
Press, William H.; Flannery, Brian P.; Teukolsky, Saul A.; Vetterling, William T. (1992), Numerical Recipes in C: The Art of Scientific Computing, Second Edition (2nd изд.), Cambridge University Press.
Rudin, Walter (1987), Real and Complex Analysis (3rd изд.), Singapore: McGraw Hill, ISBN978-0-07-100276-9.
Simonen, P.; Olkkonen, H. (1985), „Fast method for computing the Fourier integral transform via Simpson's numerical integration”, Journal of Biomedical Engineering, 7 (4): 337—340, PMID4057997, doi:10.1016/0141-5425(85)90067-6.
Wiener, Norbert (1949), Extrapolation, Interpolation, and Smoothing of Stationary Time Series With Engineering Applications, Cambridge, Mass.: Technology Press and John Wiley & Sons and Chapman & Hall
Wilson, R. G. (1995), Fourier Series and Optical Transform Techniques in Contemporary Optics, New York: Wiley, ISBN978-0-471-30357-2
проучавање начина на који се опште функције могу представити или апроксимирати сумама једноставнијих тригонометријских функција From Wikipedia, the free encyclopedia