храна коју конзумирају многе врста, укључујући и људе From Wikipedia, the free encyclopedia
Mnoge vrste ribe se konzumiraju kao hrana u virtualno svim regionima širom sveta. Riba je bila važan izvro proteina i drugih nutrijenata za ljude tokom istorije.
U kulinarskom i ribarskom kontekstu, riba može obuhvatati školjke, kao što su mekušaca, rakove i bodljokošce. U mnogim jezicima se ne pravi razlika između ribe kao životinje i hrane pripremljene od nje, kao što je to slučaj sa svinjom vs. svinjetina ili krava vs. govedina.[1] Neki jezici to čine, kao u španskom vs. . Savremena engleska reč za ribu dolazi od staroengreske reči fisc (množina: fiscas) koja se izgovarala kao i danas. Engleski takođe ima izraz morski plodovi koji obuhvata ribu koja se nalazi u morima i okeanima kao i drugi morski život koji se koristi kao hrana.
Od 1961. godine, prosečni godišnji porast globalne potrošnje ribe kao hrane (3,2 procenta) nadmašio je rast populacije (1,6 procenata) i premašio potrošnju mesa svih kopnenih životinja, kombinovanih (2,8 procenata) i pojedinačno (govedina, ovčetina, svinjetina i drugo), osim živine (4,9 procenata). Po stanovniku, potrošnja ribe u hrani porasla je sa 9,0 kg 1961. na 20,2 kg u 2015. godini, prosečnom stopom od oko 1,5 procenata godišnje.[2] Širenje potrošnje je podstaknuto ne samo povećanom proizvodnjom, već i kombinacijom mnogih drugih faktora, uključujući smanjeno rasipanje, bolje iskorišćenje, poboljšane kanale distribucije i sve veću potražnju, povezano sa rastom stanovništva, rastom prihoda i urbanizacijom.[2]
Evropa, Japan i Sjedinjene Američke Države zajedno su činile 47 procenata ukupne svetske potrošnje riblje hrane u 1961. godini, ali samo oko 20 procenata u 2015. godini. Od ukupno 149 miliona tona u 2015. godini, Azija je potrošila više od dve trećine (106 miliona tona sa 24,0 kg po glavi stanovnika).[2] Okeanija i Afrika su konzumirale najmanji udeo. Ovaj pomak rezultat je strukturalnih promena u sektoru, posebno rastuće uloge azijskih zemalja u proizvodnji ribe, kao i značajnog jaza između stopa ekonomskog rasta zrelijih svetskih tržišta i onih u razvoju, posebno u Aziji.[2]
Riba i riblji proizvodi na globalnom nivou pružaju prosečno svega 34 kalorije po glavi stanovnika dnevno. Međutim, više nego kao izvor energije, prehrambeni doprinos ribe je značajan u pogledu visokokvalitetnih životinjskih proteina koji se lako svaruju, i posebno u borbi protiv deficita mikronutrijenata.[2] Porcija od 150 g ribe obezbeđuje oko 50 do 60 procenata dnevne potrebe za proteinima kod odrasle osobe. Riblji proteini su ključni u ishrani nekih gusto naseljenih zemalja u kojima je ukupan unos proteina nizak, a posebno su važni u ishrani u malim ostrvskim državama u razvoju.[2]
Istraživanja u poslednjih nekoliko decenija pokazala su da su hranjive materije i minerali u ribama, a naročito omega-3 masne kiseline koje se nalaze u pelagičnim ribama, pogodne za srce i da mogu da poboljšaju razvoj mozga i reprodukciju. Ovim je istaknuta uloga ribe u funkcionisanju ljudskog tela.[5]
Riba je najčešća hrana koja uzrokuje opstrukcije disajnih puteva i izaziva gušenje. Gušenje ribom bilo je odgovorno za oko 4.500 prijavljenih nesreća u Velikoj Britaniji 1998. godine.[6]
Alergija na morsku hranu je hipersenzitivnost na alergen koji može da bude prisutan u ribi, a posebno u školjkama. To može da rezultira prekomernom reakcijom imunskog sistema i dovesti do teških fizičkih simptoma.[7] Većina ljudi koji imaju alergiju na hranu imaju i alergiju na morsku hranu.[8] Alergijske reakcije mogu biti posledica gutanja morske hrane ili udisanja isparavanja pri pripremi ili kuvanju morske hrane.[9] Najoštrija reakcija alergije na morsku hranu je anafilaksa, urgentno stanje koje zahteva hitnu pažnju. Leči se epinefrinom.[10]
Neke vrste ribe, posebno naduvani fugu koji se koristi za suši, i neke vrste školki mogu proizvesti ozbiljna trovanja ako se ne pripremaju pravilno. Ove ribe uvek sadrže te otrove kao vid odbrane od predatora, a ne zbog specifičnih okolnosti životne sredine. Naročito, fugu ima smrtonosnu dozu tetrodotoksina u unutrašnjim organima i mora ga pripremiti licencirani fugu kuvar koji je položio državni ispit u Japanu. Ciguatersko trovanje može nastati konzumiranjem veće ribe iz toplih tropskih voda, poput brancina, grupera, barakuda i lucijana.[11] Skombroidno trovanje može biti rezultat konzumacije krupnih uljastih riba koje su predugo stajale pre nego što su ohlađene ili zamrznute. Time su obuhvaćene skušovke poput tune i skuše, ali mogu biti obuhvaćene i neskombroidne vrste, kao što su mahi-mahi i amberdžek.[11] Otrov je bez mirisa i ukusa.[12]
Mnoge ribe jedu alge i druge organizme koje sadrže biotoksine (odbrambene materije protiv predatora). Biotoksini koji se akumuliraju u ribi/školjkama obuhvataju: brevetoksin, okadajsku kiselinu, saksitoksine, cigvatoksin i domoinske kiseline. Izuzev cigvatoksina, visoki nivoi tih toksina nalaze se samo u školjkama. Domoična kiselina i cigvatoksin mogu biti smrtonosni za ljude; ostali izazvaju dijareju, vrtoglavicu i (privremeni) osećaj klaustrofobije.[13][14]
Školjke su hrane filtriranjem i na taj način akumuliraju toksine proizvedene mikroskopskim algama, poput dinoflagelate i dijatomeje, i cijanobakterija. Postoje četiri sindroma zvana trovanja školjkama, koji se mogu javiti kod ljudi, morskih sisara i ptica od konzumiranja toksičnih školjki. Oni su prvenstveno su povezani sa školjkama iz klase , ostrigama i školjakama familije .[15] Ribe, poput sardela, takođe mogu da koncentrišu toksine kao što je domoična kiselina.[16] Ako postoji sumlja da je došlo do trovanja, potrebno je tražiti lekarsku pomoć.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.