Радна експлоатација подразумева присвајање и искоришћавање туђег рада од стране власника средстава за производњу.
Жртве радне експлоатације могу бити особе свих старосних доби и социјалних група.
Неки од најчешћих видова радне експлоатације су:
- Кршење радничких права
- Трговина људима у сврху радне експлоатације
- Дечији рад
Кршење радничких права
Кршење радничких права можемо посматрати као један од најчешћих видова радне експлоатације. Под кршењем радничких права подразумева се:
- Рад на црно
- Неплаћени прековремени рад
- Немогућност коришћења годишњег одмора
- Различита висина зарада за потпуно исти посао, нарочито често се јавља између зарада мушкараца и жена[1]
Трговина људима у сврху радне експлоатације
Радна експлоатација је глобални проблем а најрањивије категорије људи су:
- Мигранти који су у потрази за послом
- Избеглице
- Деца
Области у којима се експлоатација најчешће дешава су:
- Пољопривреда
- Текстилна индустрија
- Угоститељство
- Грађевинарство
Радници који мигрирају унутар граница држава или преко граница у сврху запослења, лако постају жртве трговине људима због чињенице да траже запослење у другој држави, у непознатој околини, под условима који су често рестриктивни и неповољни.
Најчешће методе које се користе да би радник дошао у овакву ситуацију су:
Дечији рад као вид радне експлоатације
Дечији рад је укорењен у сиромаштву и недостатку посла за одрасле који испуњава пристојне услове, као и у недостатку адекватне социјалне заштите и неуспеху образовног система који подразумева да сва деца похађају и заврше школу. Због своје посебне рањивости деца обично прођу кроз више типова експлоатације. Најчешће се изгладњују, ускраћује им се слобода кретања, одузима слобода избора и право на живот без насиља.[3]
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.