Etilbenzen

Etilbenzen je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 106,165 .^[4][5] Hemijski je mono-substituisani derivat benzena, kod koga je jedan atom vodonika zamenjen _{2 3} grupom.^[6]

Etilbenzen

Identifikacija
broj	100-41-4 Y
3D model ()	interaktivna slika
	CHEBI:16101 Y
	7219 Y
	DB01722
	100.002.591
KEGG[1]	C07111 Y
[2][3]	7500
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Tačka topljenja
Tačka ključanja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Osobine

Nepolaran je, relativno rastvorljiv u vodi i mešljiv sa polarnim organskim rastvaračima, kao što su hloroform, ugljen-tetrahlorid i ugljen-disulfid. Spada u grupu 2B kancerogenih materija prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).^[6]

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	0
Broj donora vodonika	0
Broj rotacionih veza	1
Particioni koeficijent[7] (	2,8
Rastvorljivost[8] ())	-2,3
Polarna površina[9] (, Å2)	0,0

Dobijanje i korišćene

Prirodnim putem nastaje sagorevanjem biomase i isparavanjem iz sirove nafte. Više od 99% etilbenzena dobija se putem alkilacije benzena etilenom i skoro celokupna proizvedena količina se upotrebljava za proizvodnju striena, dok se ostatak koristi kao rastvarač u proizvodnji asfalta i u hemijskoj industriji.^[10]

Reference

1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
2.  уреди
3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
4.  уреди
5.  уреди
6. Šoštarić 2017, стр. 17.
7. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
8.  уреди
9.  уреди
10. Šoštarić 2017, стр. 18.

Literatura

• Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
• Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

• Šoštarić, Andrej I. (2017). Mehanizmi uklanjanja lako isparljivih monoaromatičnih ugljovodonika (BTEX) iz ambijentalnog vazduha mokrom depozicijom (PDF). Beograd: Hemijski fakultet Univerzitet u Beogradu. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2020. г. Приступљено 3. 6. 2018.

Spoljašnje veze

• Portal Hemija