Дефиниција (лат. definitus - одређен, разговетан, јасан) представља одређивање једног појма по његовим својствима да буде јасан и разговетан; разоветно тумачење.[1]Како сваки појам има свој садржај и обим то постоје две логичко-методолошке радње којима се та два елемента утврђују: дефиниција и деоба /или дивизија/. Јасност једног појма последица је сазнања, односно утврђивања обима једног појма. Дефиницијом се утврђује разговетност појма а дивизијом јасност појма. Појам је одређен кад нам је разговетан садржај, или битно својство које му припада а подељен, /поступком деобе или дивизије/ кад су нам јасни чланови једне деобене целине.
Definitio fiat per genus proximum et diferentiam specificam
Дефиниција се изриче најближим родним појмом и појединачним разликама (према другим појмовима који такође спадају под исти родни појам);
Важно је правило: definitio ne sit negans - дефиниција нека не буде одрична (не треба одређивати шта неки појам није него шта јесте)
При овоме утврђивање смисла (суштине) појма може да се спроведе на разне начине:
генетички - кад се указује начин образовања датог појма;
свођењем датог појма на појмове који су већ познати - најчешће помоћу појмова врсте и вида, тј. критеријумом врсте и разликом у виду;
аксиоматски - кад се појам одређује имплицитно у аксиомама (на пример, Тачка, Права, Раван).
Примери дефиниција математичког појма:
Сфером (тродимензионалног Еуклидовог простора) се назива површ која настаје обртањем круга око његовог пречника (ово је генетичка дефиниција. појма сфере). Али се сфера може дефинисати помоћу појма геометријског места тачака у простору или аналитички.
Логаритам броја за основу се може дефинисати као решење експоненцијалне функције , што се пише: , а може се дефинисати и као неко непрекидно решење функционалне једначине
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости.
