From Wikipedia, the free encyclopedia
Криптомонаде () су мала група ситних планктонских протиста са два бича. Бичеви излазе из ћелије субапикално или дорзално, са десне стране предњег удубљења (вестибулума). Већина поседује пластиде (изузетак су представници реда ) и трихоцисте (ејектизоме). Пигменти присутни у хлоропластима су хлорофили и 2, понекад се у лумену тилакоида налазе и фикобилини. Поједини родови су дипломорфни (на пример, , )[1].
Научна класификација | |
---|---|
Домен: | |
Царство: | |
Тип: | () |
Класа: | |
редови[1] | |
|
Већина врста поседује комплекс пластид—нуклеоморф. Пластиди ове групе протиста настали су секундарном ендосимбиозом са еукариотским организмом, при чему се ендосимбионт налази у перипластидном простору, оивичен перипластидном мембраном насталом проширивањем једарног овоја. У перипластидном простору налази се један или два пластида, један или два нуклеоморфа (редуковано једро црвене алге) и грануле скроба.[2]
Криптомонаде су ситни организми (пречника 3—50 ) карактеристични за олиготрофне, умерене стајаће воде језера и мора, као и за високопланинске или веома хладне водене екосистеме, где имају веома важну еколошку улогу у примарној продукцији. Отапање глечера на Антарктику доводи до локалних цветања флоре криптомонада у резервоарима отопљене воде (Lizotte et al. 1998)[3]. У олиготрофним слатководним језерским екосистемима криптомонаде формирају бројне популације на већим дубинама (15—23 ) на додиру оксичне и аноксичне зоне[3].
Број родова криптомонада није утврђен са сигурношћу, и процене се крећу између 12 и 23 рода. Ови родови обухватају стотинак слатководних и стотинак морских врсти криптомонада.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.