Капибара или водено прасе (лат. ) је јужноамерички глодар из породице морске прасади (). Највећи је глодар на свету[2] и члан рода . Блиски сродници ове врсте су моко и морско прасе. Једини други постојећи члан је мала капибара (). Капибара насељава саване и густе шуме и живи у близини водених површина. То је веома друштвена врста и може се наћи у групама од чак 100 јединки, али обично живи у групама од 10-20 јединки. Капибара се лови због меса и крзна, као и због масноће са дебеле масне коже.[3] Не сматра се угроженом врстом.
| Капибара | |
|---|---|
_Iberá.jpg) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Биномно име | |
 | |
| Распрострањеност врсте | |
Класификација и филогенија
Капибара и мала капибара припадају потфамилији Hydrochoerinae заједно са керодоном. Постојеће капибаре и њихови изумрли рођаци су претходно били класификовани у сопствену породицу .[4] Од 2002. године, молекуларне филогенетичке студије су препознале блиску везу између и керодона,[5] подржавајући смештање оба рода у потпородицу .[6]
Палеонтолошке класификације су раније користиле за све капибаре, док су користиле за постојећи род и његове најближе фосилне сроднике, као што је ,[7][8] али је недавно усвојеna класификацијa унутар .[9] Таксономија фосилних хидрохоерина се такође мења. Последњих година, разноврсност фосилних хидрохоерина је значајно смањена.[7][8] Ово је углавном због препознавања да кутњаци капибаре показују снажне варијације у облику током живота јединке.[7] У једном случају, сада се сматра да материјал који се некада односио на четири рода и седам врста на основу разлика у облику кутњака представља различито старе јединке једне врсте, .[7] Међу фосилним врстама, назив „капибара“ се може односити на многе врсте које су ближе повезане са модерним него на „кардиоминске“ глодаре попут .[9] Фосилни родови , , , и су капибаре под тим концептом.
Изглед
.jpg)
Капибара има кратку главу и велико тело прекривено длаком црвено-браон боје на леђима која прелази у жуто-браон нијансу на стомаку ове животиње. Њене знојне жлезде могу се наћи на површини длакавих делова коже, што је необична особина међу глодарима.[4] Животињи недостаје доња длака, а њена заштитна длака се мало разликује од покровне длаке.[10] Одрасле капибаре нарасту до 106—134 cm (3,48—4,40 ft) у дужину, кад стоје високе у хрбати 50—62 cm (20—24 in) и обично теже 35—66 kg (77—146 lb), са просеком венецуеланских ланоса од 48,9 kg (108 lb).[11][12][13] Женке су нешто теже од мужјака. Највеће забележене тежине су 91 kg (201 lb) за дивљу женку из Бразила и 73,5 kg (162 lb) за дивљег мужјака из Уругваја.[4][14] Такође, 2001. или 2002. године у Сао Паулу је пријављена јединка од 81 кг.[15] Зубна формула је 1.0.1.31.0.1.3.[4] Капибаре имају благо укрштене ноге и рудиметарни реп.[4] Задње ноге су им нешто дуже од предњих ногу; имају три прста на задњим и четири прста на предњим ногама.[16] Њушке су им тупе, са ноздрвама, а очи и уши су им при врху главе.
Њеn кариотип има = 66 и = 102, што значи да има 66 хромозома са укупно 102 крака.[6][4]
Екологија
_on_capybara_(Hydrochoeris_hydrochaeris).JPG)
Капибаре су полуводени сисари[13] који се налазе у готово свим земљама Јужне Америке осим Чилеа.[17] Живе у густим шумама у близини водених површина, као што су језера, реке, мочваре и баре,[12] као и у поплављеним саванама и дуж река у тропским прашумама. Оне су врхунски пливачи и могу да задрже дах под водом и до пет минута. Сточни рачеви су подесно станиште за капибаре.[4] Оне обитавају по матичним подручјима у просеку од 10 хектара (25 хектара) у популацији високе густине.[4]
Многи бегунци из заточеништва такође се могу наћи у сличним воденим стаништима широм света. Уочавања су прилично честа на Флориди, иако популација која се размножава још није потврђена.[18] Ове одбегле популације се јављају у областима где су живеле праисторијске капибаре; Капибаре из касног плеистоцена су насељавале Флориду[19] и је обитавао у Гренади, а дивље капибаре у Северној Америци могу заправо да попуне еколошку нишу плеистоценских врста.[20] Године 2011, један примерак је примећен на централној обали Калифорније.[21]
Исхрана и предација
Ова врста је биљојед и хране се претежно травом, воденим биљкама,[12][22] воћем и кором дрвета.[13] Капибара је избирљива животиња[23] и храни се лишћем једне биљке упркос многим другим врстама биљака којима је окружена. Током кишне сезоне храни се травом, а када наступе суше и трском. Док преферентно једу траву током влажне сезоне, током сушне сезоне морају да пређу на изобилнију трску.[24] Биљке које капибаре једу током лета губе своју хранљиву вредност зими, те се у то време не конзумирају.[23] Зглоб вилице капибаре није окомит, тако да жваћу храну млевењем напред-назад, а не са једне на другу страну.[25] Капибаре су аутокопрофаги,[26] што значи да једу сопствени измет као извор бактеријске цревне флоре, да помогну у варењу целулозе у трави која чини њихову нормалну исхрану и да извуку максимум протеина и витамина из своје хране. Оне такође враћају храну да би је поново жвакале, слично жвакању крава од стране стоке.[26][27] Као што је случај са другим глодарима, предњи зуби капибара непрестано расту да би надокнадили стално трошење због конзумирања траве;[17] њихови образни зуби такође стално расту.[25]
Распрострањење
Ареал капибаре обухвата већи број држава у Јужној Америци.
Врста има станиште у Аргентини, Венецуели, Колумбији, Бразилу, Перуу, Еквадору, Боливији, Парагвају, Гвајани, Суринаму, Француској Гвајани и Уругвају.[1]
Станиште
Станишта капибаре су шуме, речни екосистеми и слатководна подручја.[1]
Угроженост
Капибара није угрожена, и категорисана је као таксон за који постоји мали ризик од изумирања од изумирања јер је широко распрострањен.[1]
Напомене
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
