Блиц су дневне новине у Србији. Први штампани примера Блица изашао је 1996. године, портал је покренут 1998, а Блиц телевизија 2022. Блиц је део портфолија Ringier Serbia, која је део међународне медијске компаније Ringier са седиштем у Швајцарској. Према истраживању , Блиц је најпосећенији информативни портал у Србији од 2012. године.
 | |
| Тип | дневне новине, веб портал и ТВ |
|---|---|
| Формат | Таблоидно новинарство |
| Власник | |
| Издавач | |
| Уредник | Марко Стјепановић |
| Оснивање | 16. септембар 1996. |
| Политичко опредељење | либерализам популизам сензационализам проевропеизам |
| Језик | српски |
| Седиште | Косовска 10, Београд |
| Тираж | ~58.000 (2016) |
| Веб-сајт | |
Историја
Дана 2. априла 1996. године, група новинара, ентузијаста, са уредником Манојлом Мањом Вукотићем оснива '' на 16. спрату Београђанке. Блиц је био један од малобројних независних медија у Србији.
Током протеста опозиције у Србији 1996, који су избили због поништавања другог круга локалних избора, Блиц је био једини дневни лист који је писао о овим догађајима. Традиционални дневни листови (Политика, Вечерње новости, Борба и други) углавном су игнорисали протесте које су организовале опозиционе странке ДС и СПО. Током тог периода долази до драстичног пораста тиража листа, који је у једном тренутку нарастао на 250.000 примјерака. Међутим, штампарија Борба тада објављује да због техничких разлога није у стању да штампа више од 80.000 примјерака празничног броја листа Блиц, што је био очигледан притисак тадашњег режима на уређивачку политику Блица.
Главни уредник Манојло Мањо Вукотић подноси оставку (касније је повукао), лист излази без импресума. Пет уредника листа Блица напуштају овај лист и настављају да расте исти посао у Демократији, гласилу Демократске странке, која је овим новинарима понудила гостопримство. Преовлађујуће уверење било је да у случају Блица није сметало толико оно како тај лист пише, већ се трпети није могло што је постао релевантан фактор информисања у Републици, са тиражом који се приближио цифри од 250.000 са тенденцијом раста.
1998. године Веселин Симоновић Веса постаје главни уредник. Блиц доживљава значајан редизајн и објављује своје прво издање у колору. Покренут је и Блицов сајт - Блиц онлине - као први медијски интернет портал у Србији.
У време револуције, 5. октобра 2000. године, просечан продати тираж Блица достигао је 224.000 примерака.
Након консолидације, 2004, лист је дошао у власништво швајцарске мултинационалне компаније Ringier, која је откупила 74,9% акција компаније Blic d. o. o.. Поред Блица, компанија Ringier d. o. o. исте године почела је да издаје и лист Блиц жена. Атила Михук био је генерални директор од 2004. до 2007, а у јулу 2008. га је наследила на том месту Јелена Дракулић Петровић.
Немачки издавачки концерн Axel Springer придружује се швајцарској медијској кући Ringier и на тржишту Србије и 1. новембра 2010. компанија мења назив у Ringier Axel Springer doo. Исте године, Блиц први у региону покреће интегрисану редакцију штампаног и интернет издања када су постављени темељи за све наредне године.
Јануара 2015. године Марко Стјепановић постаје главни уредник интегрисане редакције.
2016. године Предраг Михаиловић је именован за главног и одговорног уредника штампаног издања Блица.
Медијска компанија Ringier најавила је 2021. а потом и 2022. завршила куповину акција у Србији, Мађарској, Словачкој, Естонији, Летонији и Литванији и постала лидер на медијском и дигиталном тржишту девет земаља источне и средње Европе.
2022. основана је Блиц телевизија, а Блиц Спорт прераста у Sportal.rs. Предраг Михаиловић је именован за директора и главног и одговорног уредника Спортал, а Марко Стјепановић за главног уредника Блица.
Тираж и читаност
Након промене власничке структуре, Блиц бележи раст тиража и броја продатих примерака. У 2006. години тираж листа износио је 164.221 примерака дневно, да би се у 2007. години повећао на 180.948 примерака.[1] Благи раст тиража настављен је и у наредном периоду. Многа истраживања читаности штампаних медија сврставају Блиц у ред најчитанијих дневних листова у Србији,[2] који читаоци доживљавају као изразито проевропске и проамеричке новине, у којима могу пронаћи кратке и јасне информације,[3] мада неки оспоравају ова истраживања као пристрасна.[тражи се извор]
Према званичним подацима Gemius Audience за септембар 2024. године, Блиц је најпосећенији српски портал, са просеком од 1.025.562 посетилаца из Србије сваког дана током месеца. Блиц је једини сајт који свакодневно посећује више од милион људи из Србије. Портал држи лидерску позицију у читаности већ више од 12 година, од почетка званичног Gemius истраживања у Србији, током којег ниједан други портал није прузео титулу најпосећенијег. Ови подаци су јавно доступни на сајту Gemius Audience.[4]
Занимљивост
Читалац Горан Ђипало има све бројеве „Блица” из првих 20 година излажења.[5]
Критике
Лист такође критикују и одређене политичке партије сматрајући га прво гласилом Демократске стране, па онда Српске напредне стране и њених политичких савезника. А с друге стране поједини чланови и представници СНС-а подносили су тужбе против Блица као и његових новинара и уредника.[6]
Критике због објављивања фотомонтаже Муамера Зукорлића
Блиц је у издању од 19. јуна 2010. године објавио фото-монтажу са ликом муфтије Муамера Зукорлића на којој је он приказан како се рукује са папом Бенедиктом XVI обучен у православну одежду са крстом на глави уз текст „Већи Папа од Папе“.[7] Објављивање ове фото-монтаже изазвало је оштре реакције исламске заједнице у Србији, чији је главни муфтија Зукорлић, укључујући и позив на бојкот листа „Блиц“. Главни муфтија је такође најавио да ће тужити лист и тражити одштету од 100 милиона евра.[8] У одговору на оптужбе Зукорлића и исламске заједнице у Србији, уредништво Блица је закључило да Зукорлић злоупотребљава једну фото-монтажу да би политички трговао с властима у Србији.[9] У одбрану Блица стале су и неке про-бошњачке партије у Србији.[10]
Случај Милутина Јеличића Јутке
Једна од најзначајнијих истраживачких прича Блица била је случај Милутина Јеличића Јутке, истакнутог локалног политичара из Бруса. Јутка је, користећи свој политички утицај, био оптужен за сексуално узнемиравање запослених жена у општини којом је управљао. Захваљујући детаљном извештавању Блица, овај случај је привукао велику пажњу јавности, што је на крају довело до Јуткине осуде и затворске казне.[11]
Случај Мирослава Алексића
Још једна високопрофилна истрага Блица односила се на Мирослава Мику Алексића, дечијег учитеља глуме из Београда, оптуженог за силовање и сексуално злостављање више малолетних ученица. Блиц је био први који је известио о овом случају, што је изазвало огорчење широм земље. Суђење је још у току, а првостепена пресуда се очекује 2024. године.[12]
Шта грађани кажу о Блицу
Према истраживању Центра за професионализацију и медијску писменост (ЦЕПРОМ) под називом "Онлине медији и претплате у Србији 2023", ако би сви српски интернет сајтови захтевали претплату за приступ садржају, већина грађана Србије би се одлучила да плати претплату за Блиц. Истраживање ЦЕПРОМ-а истиче да је читаност Блица директно повезана са његовим потенцијалом за претплату, што га чини јединственим лидером у обе категорије и поставља га на прво место.[13]
Истраживање јавног мњења које је спровео Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) у новембру 2022. године показало је да грађани, међу интернет порталима и новинама, најчешће прате Блиц, а Блиц је такође и медиј којем највише верују. ЦРТА је навела да је занимљиво да поверење и читаност обично нису усклађени, осим у случају Блица, који је према избору испитаних грађана на првом месту на обе листе.[14]
Блиц фондација
Блиц фондација основана је почетком 2013. године, а прва велика иницијатива, кампања "Срце за децу", покренута је 30. јануара исте године. Ова кампања је прикупила и финансијске и материјалне донације како би помогла деци из угрожених породица широм Србије, чиме је позитивно утицала на животе преко 500 деце.
Хуманитарни напори фондације проширили су се и изван помоћи деци, пружајући подршку заједницама погођеним природним катастрофама и другим тешкоћама. Фондација је изградила куће за жртве поплава у Обреновцу и обезбедила станове за породице у невољи. Кључне институције, као што су Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, као и бројне здравствене установе, добиле су подршку фондације, укључујући донације медицинске опреме, реновирање клиника и обезбеђивање кључних здравствених средстава, укључујући ултразвучне апарате за болнице у Вршцу, Белој Цркви, Панчеву и Институту за мајку и дете "Др Вукан Чупић" у Београду.
Фондација је такође допринела реновирању медицинских установа, укључујући одељење гинекологије у Вршцу и неурологије у болници у Ваљеву, као и опремању болница у Бору и другим регијама.[15]
Награде
Октобар 2017.
Владимир Лојаница и Ивана Мастиловић Јаснић
Јун 2022.
Марица Јовановић, награда за најбољи чланак младих новинара[16]
Фебруар 2021.
Јелена Медић, за серију "Мајке шампиона" (пре него што је постојао Спортал)[17]
Март 2021.
Ивана Мастиловић Јаснић, за текстове о сексуалним предаторима Јутка и Мирослав Алексић[18]
Децембар 2021.
Ивана Мастиловић Јаснић
Награда од стране Координационог тела за родну равноправност, ЕУ и УН Њомен за сведочења жртава силовања Мирослава Алексића.
Септембар 2022.
Митар Митровић, фоторепортер за фотографију "Судар"[19]
Октобар 2016.
Владимир Живојиновић, фоторепортер - Интерфер награда за серију фотографија “Мигранти Идомени”[20]
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
