Biblioteka Aleksandrina

Biblioteka Aleksandrina (Biblioteka Aleksandrija; arap. Maktabat El-Iskandarīyah)^[1] glavna je biblioteka i kulturni centar lociran na obali Mediteranskog mora u egipatskom gradu Aleksandrija. Ona je istovremeno komemoracija Aleksandrijske biblioteke^[2] koja je izgubljena u antičkim vremenima, i pokušaj da ponovo revocira deo sjaja koji raniji centar učenja i erudicije predstavljao.

Biblioteka Alekaandrina

Biblioteka Aleksandrina

Biblioteka Aleksandrina

arap.
Osnivanje	16. октобар 2002.; пре 22 године (2002-10-16)
Lokacija	Aleksandrija, Egipat Egipat
Koordinate	31.208889° С; 29.909167° И / 31.208889; 29.909167
Vrsta	Nacionalna biblioteka
Članovi	16.322 (2012)
Direktor	Dr Ahmed Abdulah al Zajed
Veb-sajt

Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine kada je komisija koju je osnovao Aleksandrijski univerzitet odabrala zemljište za svoju novu biblioteku. Radovi na izgradnji počeli su 1995. godine, a nakon što je potrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren 16. oktobra 2002. Biblioteka je 2009. dobila donaciju od 500.000 knjiga od Nacionalne biblioteke francuske (BnF). Ovaj poklon čini Biblioteku Alekandrinu šestom po veličini frankofonskom bibliotekom na svetu.^[3]

Biblioteka ima prostor na policama za osam miliona knjiga, a glavna čitaonica pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih stopa). U kompleksu se nalazi i konferencijski centar; specijalizovane biblioteke za karte, multimedijska sekcija, deo za slepe i slabovide, mlade i decu; četiri muzeja; četiri umetničke galerije za privremene izložbe; 15 stalnih izložbi; planetarijum; i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Istorija

Mediteranska strana biblioteke

Unutrašnjost biblioteke Aleksandrina

Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira još iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao Univerzitet u Aleksandriji izabrao zemljište za svoju novu biblioteku, između kampusa i obale mora, u blizini mesta gde je nekada stajala drevna biblioteka. Rekreaciju drevne biblioteke ne samo da su prihvatili drugi pojedinci i agencije, već su joj pružili podršku egipatski političari. Jedan od vodećih pristalica projekta bio je bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak; UNESCO je takođe brzo prihvatio koncept davanja mediteranskom regionu centra kulturne i naučne izvrsnosti. Konkurs za arhitektonski dizajn organizovao je UNESCO 1988. godine kako bi se odabrao dizajn dostojan lokacije i njegove baštine. Na konkursu je pobedila norveška arhitektonska firma Sneheta, među više od 1.400 prijava. Prva obećanja data su za finansiranje projekta na konferenciji održanoj 1990. godine u Asuanu: $65 miliona USD, uglavnom iz država MENA. Građevinski radovi započeli su 1995. i nakon što je utrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren 16. oktobra 2002.^[4][5]

Biblioteka Aleksandrina je trojezična, sadrži knjige na klasičnom arapskom, engleskom i francuskom jeziku. Godine 2010. biblioteka je dobila donaciju u iznosu od 500.000 knjiga od Nacionalne biblioteke Francuske (). Poklon čini biblioteku Aleksandrina šestom najvećom frankofonskom bibliotekom na svetu. Ova biblioteka je sada i najveće skladište francuskih knjiga na Bliskom Istoku i Severnoj Africi, nadmašivši one iz Tunisa, Alžira i Maroka, pored toga što je glavna francuska biblioteka u Africi.^[6]

Osobine građevine i biblioteke

Dimenzije projekta su ogromne: biblioteka ima police za osam miliona knjiga,^[7] sa glavnom čitaonicom koja pokriva 20.000 m² (220.000 sq ft) na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi konvencioni centar; specijalizovane biblioteke za mape, multimedije, slepe i slabovidne, mlade osobe i za decu; četiri muzeja;^[7] četiri umetničke galerije za privremene izložbe; 15 stalnih izložbi; planetarijum;^[7] i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Arhitektura biblioteke podjednako je upečatljiva.

Glavna čitaonica nalazi se ispod krova sa staklenim panelima visokim 32 metra, nagnutom prema moru poput sunčanog časovnika i promera oko 160 m u prečniku.

Zidovi su od sivog asuanskog granita, uklesani natpisima na 120 različita ljudska pisama.^[7]

Zbirke u biblioteci Aleksandrina donirane su iz svih krajeva sveta. Španci su donirali dokumente koji su detaljno opisuju njihov period vladavine Mavra. Francuzi su takođe darovali, poklanjajući bibliotečke dokumente koja se odnose na izgradnju Sueskog kanala.^[7][6]

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
•