Елементарне честице From Wikipedia, the free encyclopedia
Baždarni bozoni su bozoni koji deluju kao prenosnici fundamentalnih interakcija, što se detaljnije može opisati tako da elementarne čestice čija međudelovanja opisuje baždarna teorija jedne na drugu deluju silom tako da između sebe razmenjuju baždarne bozone, obično u obliku virtualnih čestica.[1][2][3]
Svi poznati baždareni bozoni imaju spin od 1; poređenja radi, Higsov bozon ima spin nula. Stoga su svi baždareni bozoni vektorski bozoni. Baždareni bozoni se razlikuju od ostalih vrsta bozona: prvo, fundamentalni skalarni bozoni (Higsov bozon); drugo, mezoni, koji su kompozitni bozoni, napravljeni od kvarkova; treće, veći kompozitni bozoni koji ne nose silu, poput pojedinih atoma.
Izolovani gluoni se ne javljaju, jer su naelektrisani bojom[7] i podložni ograničavanju boje.[8][9]
Mnogostrukost baždarenih bozona
U kvantizovanojbaždarenoj teoriji, baždareni bozoni merača su kvantibaždarenih polja.[10][11] Shodno tome, postoji onoliko baždarenih bozona koliko ima generatora baždarenog polja. U kvantnoj elektrodinamici, baždarena grupa je U(1); u ovom jednostavnom slučaju postoji samo jedan baždareni bozon, foton. U kvantnoj hromodinamici, složenija grupa SU(3) ima osam generatora, što odgovara setu od osam gluona. Tri W i bozona odgovaraju (otprilike) trima generatorima SU(2) u GWS teoriji.
Masivni baždareni bozoni
Iz tehničkih razloga koji uključuju baždarenu nepromenljivost,[12] baždareni bozoni su matematički opisani jednačinama polja za čestice bez mase. Prema tome, na naivnom teoretskom nivou, svi baždareni bozoni moraju biti bez mase, a sile koje opisuju moraju biti dugosežne. Sukob između ove ideje i eksperimentalnih dokaza da slabe i jake interakcije imaju vrlo kratak opseg zahteva dalji teorijski uvid.
Prema Standardnom modelu, W i bozoni dobijaju masu pomoću Higsovog mehanizma.[13] U Higsovom mehanizmu, četiri baždarena bozona (simetrije SU(2)×U(1)) objedinjene elektroslabe interakcije sprežu se sa Higsovim poljem. Ovo polje prolazi kroz spontano narušavanje simetrije zbog oblika svog potencijala interakcije. Kao rezultat toga, svemir je prožet nenultim Higsova vakumskim očekivanim vrednostima (VEV). Ove VEV se spajaju sa tri elektroslaba baždarena bozona (tipova W i Z), dajući im masu; preostali baždareni bozon ostaje bez mase (foton). Ova teorija takođe predviđa postojanje skalarnog Higsovog bozona, što je primećeno u eksperimentima na LHC.[14]
Velike ujedinjavajuće teorije
Džordži-Glašov model predviđa dodatne baždarene bozone nazvane X i Y bozoni.[15] Hipotetični X i Y bozoni posreduju u interakcijama između kvarkova i leptona, što narušava očuvanje barionskog broja[16] i izaziva propadanje protona.[17] Takvi bozoni bi zbog kršenja simetrije bili čak masivniji od W i bozona. Analiza podataka prikupljenih iz takvih izvora kao što je Super-Kamiokandovdetektor neutrina nije dala nikakve dokaze o postojanju X i Z bozona.
Griffiths, David (2008). Introduction to Elementary Particles (2nd изд.). New York: John Wiley & Sons. стр.77. ISBN9783527618477. „In the grand unified theories new interactions are contemplated, permitting decays such as p+ → e+ + π0 or p+ → ν + π+ in which baryon number and lepton number change.”
T.P. Cheng; L.F. Li (2006). Gauge theory of elementary particle physics. Oxford University Press. ISBN978-0-19-851961-4. Highlights the gauge theory aspects of the Standard Model.
J.F. Donoghue; E. Golowich; B.R. Holstein (1994). Dynamics of the Standard Model. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-47652-2. Highlights dynamical and phenomenological aspects of the Standard Model.
L. O'Raifeartaigh (1988). Group structure of gauge theories. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-34785-3.
Donaldson, Simon K. (1983). „Self-dual connections and the topology of smooth 4-manifolds”. Bull. Amer. Math. Soc.8 (1): 81—83. MR0682827. doi:10.1090/S0273-0979-1983-15090-5.
Pickering, A. (1984). Constructing Quarks. University of Chicago Press. ISBN0-226-66799-5.