From Wikipedia, the free encyclopedia
Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни[1]) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.
На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.[2]
Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:
Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.
Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
