Риболов је активност ловариба. Реч риболов се такође користи и за лов на друге животиње које живе у води као што су разне шкољке, ракови, лигње, сипе, хоботнице, корњаче и др., једино се за китове користи појам китолов. Риболов је стара и широко распрострањена активност са разним техникама и традицијама, али и применом модерних технолошких помагала.
Према ФАО статистици, укупан број рибара и пољопривредника рибе је процењен на 38 милиона. Рибарство пружа директно и индиректно посао према проценама за 200 милиона људи. Разликују се спортски и комерцијални риболов. Риболов се према месту улова може поделити на: речни риболов, морски риболов, језерски риболов, и вештачки риболов (рибогојство).
Према статистикама ФАО агенције Уједињених нација, процењује се да укупан број комерцијалних рибара и узгајивача рибе износи 38 милиона. Рибњаци и аквакултура пружају директно и индиректно запослење за преко 500 милиона људи у земљама у развоју.[1] Године 2005, светска потрошња рибе уловљене риболовом у дивљини по глави становника износила је 14,4 килограма, а додатних 7,4 килограма убрано је са рибогојилишта.[2]
Главни чланци: Историја риболова и Историја плодова мора
Риболов је древна пракса која датира барем од почетка периода горњег палеолита пре око 40 000 година.[3] Изотопска анализа коштаних остатака Тјенјуенског човека, модерног човека од пре 40.000 година из источне Азије, показала је да је редовно конзумирао слатководну рибу.[4][5]Археолошке карактеристике попут шкољки у отпаду,[6] одбачених рибљих костију и пећинске слике показују да је морска храна била важна за опстанак и да је конзумирана у значајним количинама. Риболов у Африци је евидентан врло рано у људској историји. Неандерталци су ловили рибу око 200.000 пне.[7] Људи су могли да развију кошаре за замке за рибу, и да плетењем направе ране облике рибарских мрежа како би могли да лове више рибе и у већим количинама.[8]
Током овог периода, већина људи је живела животним стилом ловаца-сакупљача и било је неопходно да буду стално у покрету. Међутим, тамо где постоје рани примери трајних насеља (мада не нужно и стално насељених) попут оних на Лепенском Виру, она су готово увек повезана са риболовом као главним извором хране.
Нова економска фондација утврдила је да се бакалар лови за 38 одсто више него што научници саветују, плави пишмољ за 51 одсто, а врста бакалара полак чак 231 одсто више.
У неким деловима света, рибари још лове из малих бродова и користе мреже које се бацају руком, као што се то вековима радило. Ови рибари лове само онолико колико им је потребно за њихове потребе.
Главни чланак: Рибогојство
Рибогојство је привредна грана која се бави узгојем рибе у природним (река, језеро, море) или вештачким условима (рибњак), као и побољшањем укупног квалитета рибљег фонда.
Bekker-Nielson (2002) "Fish in the ancient economy" In: Skydsgaard JE and Ascani K (Eds.) Ancient history matters: Studies presented to Jens Erik Skydsgaard on his seventieth birthday, L'erma di Bretschneider. Pages 29–38. 978-88-8265-190-9
King, Chester D (1991). Evolution of Chumash Society: A Comparative Study of Artifacts Used for Social System Maintenance in the Santa Barbara Channel Region before A.D. 1804. New York and London, Garland Press.
Starkey, David J.; Jon Th. Thor & Ingo Heidbrink (Eds.): A History of the North Atlantic Fisheries: Vol. 1, From Early Times to the mid-Nineteenth Century. Bremen (Hauschild Vlg. & Deutsches Schiffahrtsmuseum) 2009.
Pauly, Daniel (2009). „Beyond duplicity and ignorance in global fisheries”. Scientia Marina. 73 (2): 215—224. doi:10.3989/scimar.2009.73n2215.
Pauly, Daniel; Froese, Rainer (2012). „Comments on FAO's State of Fisheries and Aquaculture, or 'SOFIA 2010'”. Marine Policy. 36 (3): 746—752. doi:10.1016/j.marpol.2011.10.021.
Taylor WA, AJ Lynch and M Schechter (Eds) (2011) Sustainable Fisheries: Multi-level Approaches to a Global Problem, American Fisheries Society. 978-1-934874-21-9.
Worm, B.; Hilborn, R.; Baum, J. K.; Branch, T. A.; Collie, J. S.; Costello, C.; Fogarty, M. J.; Fulton, E. A.; Hutchings, J. A.; Jennings, S.; Jensen, O. P.; Lotze, H. K.; Mace, P. M.; McClanahan, T. R.; Minto, C.; Palumbi, S. R.; Parma, A. M.; Ricard, D.; Rosenberg, A. A.; Watson, R.; Zeller, D. (2009). „Rebuilding Global Fisheries”. Science. 325 (5940): 578—585. CiteSeerX10.1.1.417.4642. PMID19644114. doi:10.1126/science.1173146.
Worm, B.; Hilborn, R.; Baum, J. K.; Branch, T. A.; Collie, J. S.; Costello, C.; Fogarty, M. J.; Fulton, E. A.; Hutchings, J. A.; Jennings, S.; Jensen, O. P.; Lotze, H. K.; Mace, P. M.; McClanahan, T. R.; Minto, C.; Palumbi, S. R.; Parma, A. M.; Ricard, D.; Rosenberg, A. A.; Watson, R.; Zeller, D. (2009). „Rebuilding Global Fisheries”. Science. 325 (5940): 578—585. CiteSeerX10.1.1.417.4642. PMID19644114. doi:10.1126/science.1173146.
Hilborn R (2008) "Knowledge on how to achieve sustainable fisheries"Архивирано на сајту (7. август 2020) Pages 45–56 in K Tsukamoto, T Kawamura, T Takeuchi, TD Beard Jr, MJ Kaiser (eds), Fisheries for Global Welfare and Environment, 5th World Fisheries Congress 2008.
Hughes, T.; Bellwood, D.; Folke, C.; Steneck, R.; Wilson, J. (2005). „New paradigms for supporting the resilience of marine ecosystems”. Trends in Ecology & Evolution. 20 (7): 380—386. PMID16701400. doi:10.1016/j.tree.2005.03.022.
Pauly, Daniel; Christensen, Villy; Guénette, Sylvie; Pitcher, Tony J.; Sumaila, U. Rashid; Walters, Carl J.; Watson, R.; Zeller, Dirk (2002). „Towards sustainability in world fisheries”. Nature. 418 (6898): 689—695. PMID12167876. doi:10.1038/nature01017.
Devine, Jennifer A.; Baker, Krista D.; Haedrich, Richard L. (2006). „Deep-sea fishes qualify as endangered”. Nature. 439 (7072): 29. PMID16397489. doi:10.1038/439029a.
