Алуминијум оксид

Алуминијум оксид (₂₃) је неорганско хемијско једињење алуминијума које се јавља у две модификације:^[3][4]

• (корунд) је постојанија модификација, која се одликује великом тврдоћом (9 степени у Мосовој скали. Његова температура топљења износи 2040 °C, а температура кључања 3300 °C. Добро проводи топлоту, отпоран је на дејство хемијских супстанција, не раствара се у киселинама. Настаје услед пржења на 1000 °C модификације γ.
• је бели прах нерастворљив у води а растворљив у јаким киселинама. Добија се пржењем алуминијум хидроксида. Има амфотерне особине. Из њега се електрохемијском методом добија метални алуминијум.

Алуминијум оксид

Идентификација
број	1344-28-1 Y
3Д модел ()	интерактивна слика
	8164808 Y
	100.014.265
MeSH	aluminium+oxide
[1][2]	9989226
UNII	LMI26O6933 Y
InChI=1S/2Al.3O/q2*+3;3*-2 Y Кључ: PNEYBMLMFCGWSK-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/2Al.3O/q2*+3;3*-2
Својства
Моларна маса
Густина
Тачка топљења	2054°C
Тачка кључања	2980°C
Растворљивост у води	нерастворан
Структура
Геометрија молекула	октаедар
Термохемија
Стандардна моларна ентропија (So298)	50.92
Стандардна енталпија стварања (ΔfHo298)	−1675.7
Опасности
ЕУ класификација ()	Није на листи
Тачка паљења	не гори
Сродна једињења
Други анјони	алуминијум-хидроксид
Други катјони	бор-триоксид галијум-оксид индијум-оксид талијум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Алуминијум оксид је главни састојак боксита најважније руде алуминијума.

Његов алаун се користе као абразив код шмиргл папира.

Особине

Особина	Вредност
Партициони коефицијент[5] (	0,0
Растворљивост[6] ())	2,2
Поларна површина[7] (, Ų)	170,6

Види још

• оксиди
• корунд

Референце

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 978-0-8493-0487-3.
4. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
5. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

Литература

• Holleman&Wiberg1st
• Housecroft3rd;

Спољашње везе