Ел Хира

Ал-Хира (арап. ) је био древни град смештен јужно од Куфе у централном делу данашњег јужног Ирака.

Ал-Хира الحيرة
Персијска минијатура из 15. века о обнови замка у Хири, престоници Лахмида.
Административни подаци
Држава	Ирак
Покрајина	Наџаф
Становништво	‍
Географске карактеристике
Координате	31° 31′ 48″ С; 44° 16′ 12″ И
Ал-Хира Ал-Хира на карти Ирака

Историја

Средњи век

Ал-Хира је град од изузетног значаја за пре-исламску историју Арапа. Али-Хира (четврти-седми век) је била вазал Сасанидског царства које јој је помогло да задржи номадска племена Арапа са југа. За време владавине Лахмида Шапура II (337—358), десети сасанидски цар им је признао права на град.

Град је био средиште хришћанства, био је епархија Цркве Истока од четвртог до једанаестог века. Нарочито је значајан Свети Абдишо (сиријски: ܡܪܝ ܥܒܕܝܫܘܥ‎) који је рођен у Мајсану (сиријски: ܡܝܫܢ‎ Mayšān) и преселио се у Ал-Хиру после учења код Светог Абда. Тамо је постао изузетно поштован када је изградио манастир и почео да живи побожно. Сасанидски цар Бахрам V дошао је на престо уз помоћ ел-Мундира I ибн ел Нумана господара Ал-Хира 420 године. Он је био задивљен и показао је велико поштовање када је наишао на свеца у близини села Бет Арби на своме путу назад из царског похода на Селеукија-Ктесифонт (данас Ал-Мадаин) (сиријски: ܣܠܝܩ ܩܬܝܣܦܘܢ‎ Salīq-Qṭēspōn).^[1]

Током 527. године Ал-Хиру су опседали Гасаниди, јер су византијци спонзорисали арапске државе у Сирији и Палестини. Ове две силе биле су заузете совојим дугорочним комфликтом у коме су учествовале као заступници (заштитници) својих вазала. Године 531. Сасаниди су победили византијског генерала Велизара у бици код Калиника јужно од Едесе (данас југоисточна Турска) уз помоћ Ал-Хире. Затим је 602. Године Хозроје II свргнуо ел Нумана III ел Мундира и анектирао Ал-Хиру. До муслиманско освајање Персије дошло је у 7. веку.

Ширење ислама

Након битке код Хире, град је заузела војска Рашидунског калифата којом је командовао Халид ибн ел Валид маја 633. године.

Референце

1. Alcock, Anthony (2014). The Chronicle of Seert.

Литература

• Alcock, Anthony (2014). The Chronicle of Seert.
• Bosworth, Clifford Edmund, ур. (1999). The History of Al-Ṭabarī, Volume V: The Sāsānids, the Byzantines, the Lakhmids, and Yemen. State University of New York Press. стр. 370—371. ISBN 978-0-7914-4355-2.
• Martindale, John R.; Jones, A.H.M.; Morris, John (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire: Volume III, AD 527–641. Cambridge University Press. стр. 258. ISBN 978-0-521-20160-5.

Литература