2С1 Гвоздика

2С1 Гвоздика је самоходна хаубица совјетске производње присутна у наоружању земаља некадашњег Варшавског блока и извесног броја армија које су припадале или припадају покрету несврстаних. Развој је започео 1967. године, а серијска производња 1971. године.

2С1 Гвоздика
2С1 Гвоздика
Основне карактеристике
Земља порекла	Совјетски Савез
Намена	самоходна хаубица
Брзина на путу	60
Досег	500
Димензије и маса
Дужина	7.26
Ширина	2.85
Висина	2.73
Опрема
Главно наоружање	2A18 122 хаубица
Споредно наоружање	нема
Оклоп	20 mm
Мотор	дизел-мотор
Снага (КС)	300 (220 ) КС
Посада
Посада	4

Карактеристике

2С1 Гвоздика је намењен за уништавање и неутралисање живе силе ван заклона и у заклону пољског типа, непријатељских ватрених средстава, артиљеријских и мото-техничких система наоружања и војне опреме непријатеља. Намењен је и за рушење отпорних тачака, жичаних и других препрека, као и прављење прилаза у минским пољима. Посаду чине четири члана, а наоружање хаубица 2А31 (Д-32), калибра 122 , са борбеним комплетом од 35 тренутно-фугасних и пет метака са кумулативним зрном.

Остале карактеристике:

• Максимални домет: 15.200
• Брзина гађања: 4–6 метка у минути при непосредном гађању, односно 1–2 метка у минути при посредном гађању
• Почетна брзина тренутно-фугасног зрна: 686
• Вертикално поље дејства: од -3 до +70
• Хоризонтално поље дејства: 360
• Дужина цеви: 35,5 калибара
• Погонска група: Дизел-мотор З-238, снаге 176
• Максимална брзина на путу: 60
• Максимална брзина пловљења: 4,5
• Радијус кретања на путу са тврдом подлогом: 500
• Максимални успон: 77%
• Максимални бочни нагиб: 55%
• Ширина рова: 2,75
• Висина вертикалне препреке: 0,7
• Максимална ширина водене препреке: до 300
• Дужина тела: 7.260–7.265
• Висина: 2.725
• Ширина тела: 2.850
• Клиренс: 400 ^[1]

Корисници

Финска 21 Гвоздика

•  Алжир - 145
•  Азербејџан - 15
•  Босна и Херцеговина - 5
•  Бугарска - 200
•  Хрватска - 9
•  Финска - 72
•  Грузија - 85
•  Мађарска - 153
•  Казахстан - 10
•  Пољска - 533
•  Румунија - 48
•  Русија - 1.725
•  Србија - 72
•  Словенија - 8
•  Словачка - 49
•  Сирија - 400
•  Украјина - 638^[2]
•  Уругвај - 12
•  Зимбабве - 12

Војска Србије

Свака од четири бригаде у Војсци Србије има у свом саставу дивизион са три батерије самоходних хаубица, калибра 122 2С1 гвоздика, произведених у бившем СССР-у. На 2С1 интегрисани су елементи, односно мотор и трансмисија врло поуздане шасије оклопног транспортера МТ-ЛБ, са обртном куполом у којој се налази оруђе 2А31. Ово оруђе је настало модификацијом вучне хаубице Д-30. У саставу хаубичких дивизиона Војске Србије користе се командна возила израђена на шасији МТ-ЛБ.

Током 2020. године Војска Србије представила је модернизовану гвоздику.^[3] Модернизована Гвоздика поседује ДУБС (12,7 мм), повећан домет за 38%, нови модерни систем за управљање ватром, брзина гађања повећана је за 4 пута и још дуго ће остати у служби ВС. Трошкови модернизације били су релативно мали, а учинак је одличан.