From Wikipedia, the free encyclopedia
Шлифенов план је стратешки план немачког генералштаба за победу на западном фронту против Француске. У првом месецу Првог светског рата план се извршавао скоро до победе над Французима. Међутим француски контранапад на предграђима Париза у Првој бици на Марни окончао је немачку офанзиву и осигурао је године рововског ратовања. Контроверзни план је остао тема спорова историчара и војних аналитичара.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шлифенов план носи име по свом аутору, грофу Алфреду фон Шлифену. План је претпостављао брзу мобилизацију, занемаривање неутралности Белгије и Луксембурга и снажан пролаз немачког деснога крила кроз Белгију и северну Француску у југозападном смеру. За то време би се одржавала дефанзивна позиција на централном делу и на левом крилу у Лорени, Мозелу и Вогезима. Основни смисао плана је да се у рату на два фронта победи тако да се најпре брзо победи на Западу пре него што Русија може мобилисати и допремити своју војску до Источне Пруске. План је предвиђао 39 дана до пада Париза. Париз није требало да буде заузет, него је десно крило немачке армије требало проћи западно од Париза. Идеја плана није била да се заузму градови или индустрија, него да се зароби већина француске војске и Француска присили на предају, што је понављање стратегије којом је поражена Француска у Француско-пруском рату.
План је направљен после споразума о Антанти између Француске и Велике Британије. Кајзер Вилхелм II Немачки је захтевао од начелника генералштаба Алфреда фон Шлифена да осмисли план о рату на два фронта. Од децембра 1905, фон Шлифен је представљао план. Шлифен и Хелмут фон Молтке Млађи били су заведени могућношћу да евентуално изврше двоструко окружење целе француске војске десним крилом, које би долазило са севера и запада и левим крилом са истока. Инспирација је била чувена Ханибалова битка код Кане 216. п. н. е. Шлифенов план је на неки начин био стратешко обнављање Ханибалове тактике користећи напредак комуникација и транспорта.
Политички недостатак плана је да је садржавао инвазију неутралних држава Белгије и Холандије. План је предвиђао изузетно спору руску мобилизацију, због лоше железнице. Након брзе победе над Француском, немачке снаге би према плану биле пребачене на источни фронт. По плану 91% војске је требало да буде послан у Француску, а само 9% према Русији. Циљ је био да се Француска победи за 6 недеља, за колико је Русији потребно да мобилише војску. После победе над Француском војска би била пребачена на источни фронт, пре него што би Русија могла сакупити снаге за напад.
Након пензионисања фон Шлифена, Хелмут фон Молтке Млађи је постао начелник немачког генералштаба. Фон Молтке је сматрао да је план превише рискантан. План осмишљен 1905. постао је део начина размишљања генералштаба, тако да га фон Молтке није могао одбацити. Уместо тога одлучио је да га модификује. Хелмут фон Молтке Млађи је одлучио да десном крилу, које је требало напасти Француску са севера не да толико војске, него да буде више војске у Алзасу и Лорени и на руској граници. Друга промена је била да немачка војска не пролази кроз Низоземску, него само кроз Белгију. Те промене су постале предмет дебата. Л. Ц. Ф. Тарнер сматра да је тим значајним променама Молтке осудио кампању на пропаст, јер је ослабио главну офанзиву. Није дао праву шансу да се француска армија брзо порази и зато се све заглибило у рововском ратовању. Пошто се није ишло кроз Низоземску створила се велика гужва на немачко-белгијској граници. Непоседовање холандских железница је створило проблеме у снабдевању.
Постоји пет главних разлога неуспеха Шлифеновог плана
Неуспех Шлифеновог плана резултовао је у Првој бици на Марни у септембру 1914, затим у рововском рату са сталним линијама фронта и у рату Немачке на два фронта. Оно што се у ствари догодило је обратни Шлифенов план. Руска армија је много лакше сломљена од западних савезника, а Немачка је сматрала Русију опаснијом од западних савезника. Западни савезници су били боље опремљени од Централних сила или од Русије.
Постоје историчари као Давид Фромкин, тврде да Шлифенов план у ствари није био план него меморандум. Фромкин је тврдио да меморандум из 1905. није никад разрађен у оперативни план. Тврди да је у ствари фон Молтке сматрао да је то пуни оперативни план. Британски војни историчар Џон Киган критикује изостанак реализма о брзини којом је немачко десно крило требало проћи кроз Холандију и Белгију и стићи до Париза на време. Сматра да без обзира куда се ишло није било довољно путева за толику војску, која је требало да стигне до Париза на време.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.