Живопис
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Живопис или фрескопис је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство користећи фреске. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики (грч. ; зои — „живот” и графики — „слика”). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: светими образи украсити, пописати и пописаније, стенописаније, украсити образом писанија, писаније и подписаније.[1]
Remove ads
Рана хришћанска уметност се заснивала на потреби сликања ликовних представа у религијској пракси (приказивање старозаветних и новозаветних личности, као и хришћаснких симбола), по узору на римску уметност и уметност неких источњачких религија. Функција живописа на Западу и Истоку се разликовала и пре одвајања 1054. године. На Западу је имала образовни карактер, док на Истоку, у Византији сматрана је као икона и увек је била у вези са основним догмама хришћанске вере. Византијски живопис од 11. века је дефинитивно утврђен иконографијом и местом ликовне представе у храму који су остали непроменљиви, а распоред тема је био подређен богослужењу. То значи да је распоред ликовних представа, такође, могао се наћи и на другим местима (манастирска трпезарија, параклисима, гробницама итд).
Remove ads
Српски живопис је од краја 12. века био под снажним утицајем византијске уметности, иако је било утицаја Запада, највише на приморју и његовом залеђу, док се у унутрашњости архитектура и ликовна уметност ослањала на византијски стил градње и осликавања манастира и цркава. Као техника зидног сликарства доминатно место заузима фреска, док је језик на натписима био грчки, до осамостаљења српске цркве. Од 1220. године натписи су на српском језику и данас представљају важан извор за изучавање српске историје. Важан извор су и представе ктитора појединих манастира и цркава на којима су насликани са моделом храма у руци и одећи која је била заступљена у време подизања задужбине.
Remove ads
Фрескописање ктитора храмова има дубоку традицију у српском фреско-сликарству. Бројни су прикази српских владара који на фрескама у руци држе макету храма који су посветили Христу, Богородици или неком светитељу. Најстарија таква фреска је приказ краља Михаила Војислављевића у Стону, а готово сви владари из династије Немањића су на тај начин приказани у својим задужбинама. Понекад су на фрескама новијих храмова приказани и световњаци, ктитори, па је таква пракса наилазила повремено на осуду јавности. У новије време, учесталија пракса да се живописају владике Српске православне цркве у храмовима који су у њихово време изграђени или само живописани.
Неки од таквих примера су прикази владике далматинског Фотија у манастиру Крка, владике западно-америчког Максима у цркви Светог Саве у Џексону, приказ митрополита црногорско-приморског Амфилохија у храму Христовог васкрсења у Подгорици и др.
Такве фреске се живопишу са јужне стране храма, ближе улазу.
Протојереј-ставрофор Велибор Џомић је коментаришући фреску са ликом митрополита Амфилохија (и осталих архијереја и мирјана-свјетовњака, задужбинара, међу којима је спорно да ли је и лик Мила Ђукановића), за подгоричке новине "Вијести" о ктиторским фрескама рекао:
Ктиторска фреска чини саставни дио фрескописа једног православног храма. Остаје као свједочанство будућим нараштајима о онима који су градили храм и који су се уградили у тај храм. Тако је и у овом случају.
Фреска са ликом владике далматинског Фотија, манастир Крка, Далмација, Хрватска
Фреска са ликом владике западно-америчког Максима Васиљевића, црква св.Саве, Џексон, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
Фреска са ликом митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића, саборна црква Христовог васкрсења, Подгорица, Црна Гора
Remove ads
- Манастир Хиландар - Живопис
- Манастир Пећка патријаршија - Живописање храмова
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads