једна је од цркава у Миљковачкој парохији, у Еапрхији нишкој, Српске православне цркве, у општини Црвени Крст у Нишком управном округу From Wikipedia, the free encyclopedia
Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу једна је од цркава у Миљковачкој парохији,[1] у Еапрхији нишкој, Српске православне цркве, у општини Црвени Крст у Нишком управном округу. Изграђена је у првој половини 19. века у духу традиционалног народног градитељства, надахнутог појединостима из старе српске црквене архитектуре.[2] Према попису из 2002. црква је опслуживала 253 становника (према попису из 1991. било је 301 становника).
Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Миљковац |
Општина | Ниш |
Држава | Србија |
Врста споменика | Непокретно културно добро - споменик културе |
Време настанка | 19. век |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Црква Успења Свете Богородице се налази на улазу у село Миљковац, на узвишеној заравни испод шумовитог брежуљка. Налази се на јужном рубу Алексиначке котлине, у подручју ушћа Лабуковске у Топоничку реку, на око 15 км северно од центра Ниша.
Административно припада градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу.
Саграђена је 1839. године захваљујући прилозима грађана Ниша, Миљковца и четрнаест околних села. Освећена је од митрополита Григорија на Видовдан 28. јуна 1839. године.[1][2]
Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу молитвено прославља Успење Пресвете Богородице, (празник у народу познат и као Велика Госпојина), 28. августа по новом, односно 15. августа по јулијанском календару.[3]
Црква Успења Свете Богородице је једнобродна грађевина сазидана је од притесаног камена. Засведена је полуобличастим сводом са петостраном апсидом на истоку. На свакој страни апсиде налази се по једна издужена плитка ниша извијеног лука, каква украшава и ивице цркве. У подстрешју полукалоте апсиде озидан је једноредни зупчасти венац од опека. У забату источног и западног зида цркве озидан је по један мањи кружни отвор, од којих је последњи уоквирен рељефним крстом.[2]
Унутрашњост цркве је рашчлањена са четири пара масивних пиластара, повезаних попречним луковима на које се ослања свод.
Под је прекривен опеком, док као амвонска розета служи фино клесана округла камена плоча.
Светлост у храм улази кроз шест правоугаоних прозорских отвора:[2]
У цркву се улази кроз два улазна отвора, врата на северној и западној страни. Лучно обликоване улазне отворе уоквиравају полукружно профилисани четвртасти рамови са наглашеним једноставним капителима у корену лука.[2]
Почетком 20. века сводне површине цркве осликане су представама из Христовог живота, скромне уметничке вредности.
Иконе за иконостас рађене су у техници темпера на дрвету, у периоду од 1897. до 1902. године. Лепо сложене боје и тачан цртеж откривају талентованог сликара који је добро владао академским знањима.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.