From Wikipedia, the free encyclopedia
Цимерманов телеграм је дипломатски предлог који је Немачко царство послало Мексику 1917. године како би наговорило Мексико да објави рат Сједињеним Државама. Телеграм су пресрели Британци пре него што је дошао до Мексика. Откривање телеграма је разбеснело Американце и било је један од чинилаца у одлуци да Сједињене Државе објаве рат Немачкој у априлу 1917. године.[1]
Порука је послата у виду шифрованог телеграма који је одаслао министар спољних послова Немачког царства, Артур Цимерман, 16. јануара 1917. године немачком амбасадору у Вашингтону, Јохану фон Бернсторфу, у јеку Првог светског рата. Бернсторф је 19. јануара, по Цимермановом налогу, проследио телеграм немачком амбасадору у Мексику, Хајнриху фон Екарту. Цимерман је послао телеграм у очекивању наставка немачке подморничке кампање против трговачких бродова 1. фебруара. Немачки канцелар Теобалд фон Бетман-Холвег је гајио бојазан да ће таква кампања увести неутралне Сједињене Државе у рат на страни савезника.[2] Телеграм је наложио амбасадору Екарту да, ако постане изгледно да ће Сједињене Државе ући у рат, контактира владу Мексика са предлогом за успостављање војног савеза. Екарт је био овлашћен да Мексику понуди помоћ у снабдевању како би Мексико повратио територије изгубљене током Америчко-мексичког рата и услед Гадсденове куповине, конкретно територије савезних држава Тексас, Нови Мексико, и Аризона. Екарту је такође наложено да тражи од Мексика да помогне у успостављању савеза између Немачке и Јапанског царства.
Цимерманов телеграм су пресрели и дешифровали британски криптографи из Собе 40.[3] Откривање садржаја телеграма у америчкој штампи 1. марта је довело до беса јавности што је допринело одлуци да Сједињене Државе објаве рат Немачкој и њеним савезницима 6. априла 1917. године.
Цимерманова порука је гласила:
Телеграм је био део немачког покушаја да одвуку пажњу Сједињеним Државама и да преусмере америчку помоћ усмерену Антанти.[4] Немачка је дуго желела да изазове рат између Мексика и САД. Тај рат би везао америчке војне снаге и успорио извоз наоружања.[5]
Мексички председник Венустијано Каранза је наложио једном генералу да процени изводљивост сценарија у коме Мексико поново заузима своје некадашње територије.[6] Генерал је закључио да то не би било изводљиво па ни пожељно из следећих разлога:
Каранца је формално одбио Цимерманове предлоге 14. априла, до када су Сједињене Државе већ објавиле рат Немачкој.
Телеграм је пренет путем радија и преко две телеграфске руте под окриљем дипломатских порука две неутралне владе, Шведске и Сједињених Држава. Немачка није имала директну телеграфску комуникацију са западном хемисфером јер су Британци пресекли немачке каблове у Атлантику и угасили немачке станице у неутралним државама. Ово је приморало Немачку да користи британске и америчке каблове, упркос ризику од пресретања. Цимерманове поруке су пролазиле кроз каблове који су дотицали британску територију па их је пресрела британска обавештајна служба.
Са друге стране, председник САД Вудро Вилсон је дозволио немачким дипломатама да шаљу своје поруке под окриљем америчког дипломатског саобраћаја у нади да ће ово омогућити Немачкој да остане у контакту са Сједињеним Државама што је било у интересу Вилсонових покушаја да се оконча рат. Немци су веровали да им ова привилегија омогућава да шаљу осетљиве поруке на западну хемисферу у релативној сигурности, јер Британци не би могли да искористе било који инкриминишући телеграм који су пресрели а да не признају да шпијунирају амерички дипломатски саобраћај. Порука је стога послата из Берлина немачком амбасадору у Вашингтону, Јохану Хајнриху фон Бернсторфу, са налогом да он проследи телеграм фон Екарту у Мексико.
Телеграм је пресретнут чим је послат. Шифранти из Собе 40 при Адмиралитету су добили копију коју су дешифровали довољно да разумеју значење телеграма. Немачко Министарство спољних послова је шифровало телеграм шифром 0075, коју су службеници Собе 40 делимично разбили. Британски шифранти су могли да дешифрују немачки код уз помоћ шифарника заробљених почетком рата на СМС Магдебургу у бици у Финском заливу.[7][8]
Британска влада је желела да искористи инкриминишући телеграм, јер је он пружао сјајну прилику да се Сједињене Државе уведу у рат на страни Савезника. Антинемачка осећања су у Сједињеним Државама у том тренутку била посебно јака услед немачке политике „неограниченог“ подморничког ратовања. Међутим, Британци су се суочили са два проблема: морали су да објасне Американцима како су дошли до шифрованог телеграма, а да Американци не сазнају да британски обавештајци прислушкују амерички дипломатски саобраћај; и друго, морали су да дају јавно објашњење како су успели да дешифрују телеграм а да Немцима не открију да су разбили њихове шифре.
Први проблем је решен тако што су Британци добавили копију шифрованог телеграма из телеграфске канцеларије у Мексику. Британци су знали да ће немачка амбасада у Вашингтону поруку послати преко комерцијалне телеграфске службе, тако да ће шифровани текст бити доступан у мексичкој телеграфској канцеларији. „Господин Х.“, британски агент у Мексику је потплатио службеника комерцијалне телеграфске компаније, и од њега добио примерак поруке (Сер Томас Хохлер, тадашњи британски амбасадор у Мексику је у својој аутобиографији тврдио да је он био господин Х.). Овај шифрат су Британци могли да покажу Американцима без проблема. Штавише, телеграм послат из Вашингтона је био шифрован шифром 13040, а Британци су у Месопотамији заробили комплетне шифарнике за ову шифру, тако да су до средине фебруара имали потпуно дешифрован телеграм.
Британци су други проблем решили лажном причом како је дешифровани текст телеграма украден у Мексику (Сједињене Државе су обавештене да је шифра у ствари разбијена, али су сачувале ову тајну и подржале лажну причу). Немачка влада је одбила да поверује у могућност да су шифре компромитоване, па је послала фон Екарта у лов на издајника у амбасади у Мексику.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
